Logicno je da sve ima svoju logiku i da cuda ne postoje. To je istina koja se podrazumeva sama po sebi - to je aksiom. Ne mozemo tvrditi da neke stvari ili dogadjaji nemaju svoju logiku, vec samo da tu logiku jos nismo skuzili jer ne poznajemo prirodu tih stvari ili dogadjaja.

Konkretnije!
Kad se nesto desi, tada je logicno da je bilo moguce da se to desi, jer da nije bilo moguce, ne bi se ni desilo. A ako je bilo moguce da se desi, tada je moralo biti i logicno, jer da nije bilo logicno, ne bi bilo ni moguce.

Ovaj svijet i ljudi u njem u mnogim stvarima i situacijama ne djeluju po nekoj logici.

Ne desavaju li se na taj nacin kontradikcije? Da jedna stvar bude moguca i logicna kao i njena diametralno suprotna stvar?

Ima nesto...

Mislim da ovo vec ima negde ali mogu i ovde da pitam...
Cesto razmisljam o tome da li je sve vec unapred zapisano i da li je nasa sudbina vec podredjena i da mi ma koliko se trudili da je promenimo da ce se jednostavno desiti ono sto mora da se desi....

Jedan moj dozivljaj me je naterao da razmisljam o tome i u tom pravcu... naime kad sam bila u bgd-u za Ivanov rodjendan trebala sam da se vratim u nedelju uvece kuci, kad je nedelja dosla meni se jednostavno nije islo kuci, tj ostajalo mi se ali mi je nesto govorilo da moram da idem kuci, na kraju sam dozivela onu nesrecu... i sad se ja tu pitam sta je mene toliko 'teralo' da idem kuci i zasto sam imala taj osecaj...
imam jos takvih primera... a pitanje, da li se vama to desavalo i da li je to mozda neki dokaz da ako nam je sudjeno da se desi da ce se desiti?!

Ponekad ima situacija u životu u kojima se puno toga poklopi pa se čovjeku i čini da je to sudbina. Postoji li sudbina ili ne, tj. da ju sami  stvaramo, vječno je pitanje. Kod nas postoji pjesma, kršćanska pjesma, u kojoj stih ide: ... U tvojoj ruci Bože, sudbina leži moja, dok Ti uza me stojiš, pred kim da strepim ja... Ova pjesma govori ono što su naši " stari" vjerovali: ako postoji sudbina, ona je u Božjim, sigurnim, rukama. Tako barem ja tumačim i shvaćam govor o sudbini.

Verujem u njih. Desilo mi se nekoliko cuda. Nisu nesto spektakularna, ali znam da su moguca i verujem. Ko veruje, ona mu se i dese

I ja mislim da ima čuda na svijetu. Od čuda da se svako jutro probudimo i svijet je " cijeli", a neki ga mogu u potpunosti uništiti nekoliko puta, preko čuda zaljubljivanja, rođenja djece do osobnih.... Svijet je pun stvari koje ne možemo objasniti, a to je čudo.

da! svim  :35:  verujem u čuda!

"Za sva cuda ovoga sveta ljudi imaju samo jedno objasnjenje - Bog. A uopste se ne pitaju i ne cude se ko ili sta je Bog i kako je moguce da postoji Bog."
Ljubo, nadam se da ti ne smeta sto sam te citirala, ali u potpunosti je tako. Vise od 90% ljudi veruje da je sve sto postoji nastalo od boga, bez obzira kako ga zvali, da li Buda, Alah ili ne znam kako. Ja imam sasvim drugaciju teoriju.
Medjutim, tvrdjenje da postoji bog je kontradiktorno sa onim da ne postoje duhovi, vile, patuljci, trolovi, vestice, neki superiorniji ili ne organizmi iz svemira i sl. Samim tim sto neko slepo tvrdi da postoji nesto sto ne vidimo i ne osecamo a u sta se veruje( bog), a porice isto tako postojanje gore navedenih bica dovodi u pitanje sopstveno misljenje. Jednostavno, ako ne postoji bog, ne postoje ni cudna bica, ako postoji onda sam se ja....
Svemir je ogroman i niko mu ne zna granice, tako da niko nije u stanju ni da zamisli sta iznad nas postoji ni sta zivi tamo negde hiljadama svetlosnih godina daleko.