„Crveni Kmeri“ vaskrsnuli u Iraku: islamisti „Isil“

Dobar tekst, mislim na deo koji se tice Iraka, za ostatak se obratite autoru... Smile

Socijalni džihad

Kako je primetio svako ko ne preskače vesti iz sveta stiskajući dugme na daljinskom ili vlažeći jezikom prst za okretanje novinske stranice: u Iraku je trenutno novo zlo i naopako. Nešto što sebe zove Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) i, odnedavno, samo "Islamska država", a zapravo grupa radikalnih, naoružanih i veoma-spremnih-da-to-naoružanje-upotrebe islamista, od početka godine i ubrzano od juna osvaja velike delove iračke teritorije.

I na ovim teritorijama uvodi svoju teokratsku i, zapravo, klerofašističku vlast (ISIL-ovski: kalifat). Pod njihovu upravu su zapali ili "oslobođeni" svi oni toponimi poznati gorepomenutim pojedincima sa strpljivijim prstima u slučaju belosvetskih vesti: Faludža, Mosul (drugi najveći grad u Iraku), Tikrit (rodni grad Sadama Huseina) itd., a zauzimaju i sela po obodima Turske, te kontrolišu sva najveća naftna polja u Siriji. U svojevrsnom izlivu preozbiljnog shvatanja samih sebe u mozak, lideri dotične bande pozvali su sve muslimane da se ujedine i da osvoje Rim. Ne da bi uživali u delima renesansnih majstora ili se brčnuli u Fontani di Trevi, već da bi na ovaj način - zavladali svetom. Izgleda da ih i doslovno i figurativno niko nije obavestio da je srednji vek odavno završen, kao i da su danas neki drugi gradovi važniji od Rima kada nas već pali svetska dominacija.

Uzgred, Islamska država Iraka i Levanta (pri čemu se Levant interpretira kao svojevrsna "Velika Sirija") nastala je kao lokalna ćelija Al-Kaide, ali je odrasla i "osamostalila" se u februaru ove godine. Istovremeno, Al-Kaida je tada prekinula sve veze sa ISIL-om, navodeći da je ova grupa, naprosto, isuviše krvoločna i brutalna, čak i po njihovim "11. septembar" standardima. I, zaista, pred minulim radom dotičnih bandita, Al-Kaida deluje kao "Grinpis" ili slična NVO sekta profesionalnih dizača svesti posvećena interkulturnom dijalogu. Naime, na teritorijama koje kontroliše ISIL, uvedena je zajebana strahovlada u kojoj se seku ruke lopovima, neposlušni se razapinju na krst, a ostalim građanima se (pod pretnjom smrti) zabranjuju droge, alkohol, cigarete, oružje i isticanje drugih zastava. Žene moraju da se "oblače skromno" (što znači: da nose nikab, tj. odeću koja pokriva celo telo i lice), a uništavaju se i hramovi i groblja jer ih ova verzija islama smatra mnogobožačkim ili neverničkim.

Kako se dogodilo da ovaj užas verskog fundamentalizma, koji ne broji više od 7.000 "vojnika", u kratkom roku zavlada skoro polovinom Iraka, kao i gotovo svim naftnim poljima u regionu? Konvencionalna analiza će ukazati na to da se ISIL osnažio tokom građanskog rata u Siriji, kada su došli do značajnog naoružanja. Zatim na to da je iračka vojska, kao i iračka demokratija, isuviše traljava i nepouzdana. U tradicionalno pojednostavljenom zapadnjačkom pogledu na stvari, ističe se i da su ISIL-ovci suniti, a da je trenutna iračka vlast odlučno i diskriminatorski prošiitska, što stvara nezadovoljstva i frustracije, i čini militantne sunite atraktivnim u borbi za versko i socijalno dostojanstvo. I sve ovo je istinito koliko i parcijalno, odnosno predstavlja samo jedan deo razloga i objašnjenja. Onaj drugi je mnogo neprijatniji za pogledati u oči pod burkom, ali istovremeno je i velika lekcija u odgovoru na važno pitanje koje glasi: kako klerofašistički banditi zadobijaju podršku i dolaze na vlast?

Naime, kako su ljudi koji su malo bliže pogledali u celu tu stvar primetili, Islamska država Iraka i Levanta lokalnom stanovništvu obezbeđuje: medicinsku negu, obrazovanje, socijalnu zaštitu i socijalnu pomoć. Efikasne sudove i efikasnu policiju. Uvodi struju i popravlja puteve. Kako svedoče novinari "Atlantika", ISIL građanima obezbeđuje čak i zaštitu potrošača - zatvarajući apoteke, supermarkete i kebabdžinice koji prodaju robu, hranu i lekove slabog ili sumnjivog kvaliteta. Čak i devojčice šalje u škole, doduše verske (u kojima se napamet uči Kuran), ali: daj šta daš, bude diploma na kraju. A organizuje i igranke za dečurliju, sa sve toboganima i sladoledima. I samu sebe finansira strogim poreskim sistemom uvedenim na teritoriji koju kontroliše, ne oslanjajući se više na privatne donacije bliskoistočnih naftaških bogatuna koji su naprasno otkrili islam i sveti rat. Da ne bude zabune: ISIL je i dalje krvožedna skupina verskih fanatika i ubica koja na tim teritorijama sprovodi teror i diktaturu, dok u pohodu na Bagdad ubija sve pred sobom. Ali zato poslušnim stanovnicima svoje novoproglašene države obezbeđuje iluziju socijalne stabilnosti i sigurnosti. A pred strujom, pijaćom vodom, lekovima i hlebom za najugroženije - šta je "malo" pokrivanja ženskog lica, prestanka pušenja i svetog rata za poneti? Sudovi su preki, a policija brutalna, ali bar je efikasna i nekorumpirana, zar ne? Vala, dosta je bilo tog lopovluka, a i šta će im šake, na kraju krajeva, mater im lopovsku? Logika ovog uspeha među pučanstvom najverovatnije glasi: molićemo se pet puta na dan pred pretnjom smrću, nije frka, samo ako nam snažna "Islamska država" - za razliku od preslabe iračke demokratije - obezbedi poredak i stabilnost nakon višegodišnjeg haosa. Nije ta militantna teokratija toliko loša stvar, na kraju krajeva.

Drugim rečima, klerofašistički banditi i zlikovci više ne dolaze na vlast marširajući u crnim, braon ili havajskim košuljama. Ne, oni dolaze na vlast vodeći sa sobom (svoje) učitelje, lekare i socijalne radnike. Posebno ako dotičnih hronično manjka. I tek tada mogu "prodati" stanovništvu svako nepočinstvo, fanatizam i fašizam. Uostalom, i onaj je austrijski soboslikar došao na vlast preko partije koja se zvala (nacionalno) socijalistička i radnička. I zato nas ubrzano odvijajuća lekcija sa Bliskog istoka može naučiti mnogo čemu. Ljudi će spremno prihvatiti bilo kakve ideje ako im obećamo socijalnu sigurnost i pristojan životni standard. Još ako i zaista uradimo nešto po tom pitanju, pristupiće nam sa fanatičnim žarom, uz radosno klanje nevernika koje god sorte bili. I ovu logiku, svesno ili ne, prihvataju i lokalni klerikalni i fašistoidni pokreti poput "Obraza" i sličnih "Naših". Pogledajmo pobliže u njihove programe u kojima sve puca od socijalne pravde, porodičnih vrednosti, zaštite nejači i vaskolike sigurnosti za Petra Petrovića sa uplatnice. A pred izazovima opšteg siromaštva, nesigurnosti i neizvesnosti - šta je "malo" bogomoljaštva, promocije zadrto shvaćene nacionalne kulture nasuprot belosvetskoj, zabrane abortusa i političkih partija, progona homoseksualaca i ostalih izdajnika i stranaca, te hobističkog osvajanja srpskih zemalja? Sve je to malo džibersko ili smrducka na militantni klerofašizam, ali koga briga kada sa sobom donosi i "siguricu" ili (heroinski) "fiks" u vidu kakve-takve ekonomske i socijalne stabilnosti u jednoj preskupoj opkladi života.
Zašto je ovo toliko važno (a jeste) ako, naravno, izuzmemo Irak koji ponovo krvari? Jer su ovo činjenice i problemi koji se moraju uzeti u obzir prilikom zagovaranja oštrih liberalnih reformi. Ili, na primer, povodom najave novog Zakona o radu, koji je, valjda, tu sasvim blizu. Ovakvi i slični poduhvati su socijalno hazardni jer dodatno udaraju na standard običnih ljudi, te dodaju masti na vatru sveopšte neizvesnosti i nesigurnosti. Olakšavanje procesa otpuštanja radnika i ukidanje raznih socijalnih davanja mogu učiniti opasno primamljivom svaku budalu koja u ime sopstvenih opasnih ciljeva zagovara njihov povratak. Baš kao u slučaju "socijalno-islamske" države Iraka i Levanta. Drugim rečima, olako prepuštanje armije građana jednoj hirovitosti, neuređenosti i nevidljivosti ruke tržišta, može doprineti generisanju želje za rukom koja je i čvrsta i stabilna i brutalna. Protiv ukidanja stečenih prava treba biti i principijelno i u ime ljudskosti i pristojnosti. Ali i zato da nam neka ovdašnja klerofašistička banda ne bi zakucala na Dveri. Pardon, vrata.

Aleksej Kišjuhas

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/socijalni_dzihad.889.html?news_id=285314