Imam utisak da je početni problem ove teme to što se mešaju pojmovi nacije i etničnosti. Rekao bih da se ovde govori o etničnosti a pod pojmom nacije se smatraju samo granice etničnosti i u tome se vidi da su sve te male državice Balkana jednako neprosvećene, zavisne i nemoćne, nažalost.
To autistično mešanje pojmova je na Balkanu već podugo na snazi i uzrok je mnogih problema na ovim prostorima.

Zamolio bih te da pojasniš.

Znam jednu stvar, a to je da si dokon mrsomud, kompleksas sa posebno izrazenim kompleksom vise vrednosti ali tvoj trenutni zivotni status i neuspesi u zivotu ne mogu da isprate sav taj umisljeni ego velicine pa pokusavas da glumis visokog intelektualca po forumima kako bi neka budala mislila da mozda ipak znas sta i o cemu pricas.

Druga stvar, pomocu koje epske pravde si ti, ili bilo koji drugi polumpzgas, mislio da ce Srbija da dobije na tacni posle prvog svetskog rata apsolutnu nacionalnu drzavu na ustrb svih teritorija i naroda koje postoje na Balkanu?

Ponovicu ti jos jednom, jedno su tvoje zelje, mokri snovi i sta te seksualno uzbudjuje dok mastas o sebi da si jako pametan, drugo je zivot i realnost.

Da. Većina ljudi koji se bave ovim temama, površno i sa nekim krivim predubeđenjima posmatraju pojam nacije tako da su im pojmovi nacije i etničnosti takoreći jedno te isto pa tako govore o etničnosti imenujući je nacijom i, verovatno zbog toga, joj daju odlike nacije kao što su nacionalne granice. To je delimično i posledica toga što na Balkanu čak i države same sebe već jako dugo vremena, direktno ili indirektno, zvanično ili nezvanično, definišu kao etničke iako je etničnost, gledano kroz vreme, promenljiva kategorija i baš takav spoj stvara iznova i iznova ratove na Balkanu.
Primere etnološke veće ili manje promene vidimo u BiH (Bošnjaci i Srbi), Makedoniji (etnos nastao spojem tri druga okolna), Albaniji (katolički i muslimanski deo stanovništva) itd. Problem je što balkanske države još nisu sposobne da deluju van okvira etničkog i verskog ali da ne skrećem sa teme.

Nacija je organizacija jednog određenog društva na određenoj teritoriji. Ako se gleda iz ugla imena ove teme, svaka nacija je izmišlljena ili još bolje, samoorganizovana radi ostvarivanja zajedničkog interesa i kvalitetnijeg života pojedinaca koji žive unutar te države.

E sad, o kulturološkim odlikama, religijskim odlikama, etničnosti i evoluciji etničnosti uopšte može da se raspravlja ali to na Balkanu takođe brzo ode u pogrešne i izmišljene vode... 

pa pazi, svi Sloveni su bili nekad na prostoru Istočne Njemačke-Poljske-Rusije. Kao masa neizdiferencirana na nacije. "Proto Sloveni"

Srbi su bili u predijelu Češke, tačnije Velike  Moravije. Ko zna zašto se nismo tamo zadržali, germanski pritisak? loši odnosi sa slovenskim komšijama?

Mi otprilike znamo da smo nacija taman od kada su se i Sloveni opismenili. Nekad smo možda išli pod drugim nazivom.

Takođe u ranom srednjem vijeku smo na momente bili pod Vizantijom, i pod Bugarima. Da nismo izdvojili svoju Crkvu a time i legitimet za kraljevinu - državu možda bi smo Bugari (Vizantijci teže jer nije slovenski jezik).

Nacije nisu čista nego komplikovana stvar. Dosta romano-germanskih  nacija su mješana salata.  npr Francuzi su romanizovani Kelti kojima je vladala germanska elita - Franci. nidje veze i nigdje čistog identiteta
Zato Evropi nije previše stalo do "čistote nacije".
I na tome insistiraju manje nacije koje nemaju legitimitet u čistoj snazi.
Ali je očigledno da različita vjera onemogućava stapanje nacije (npr. u Jugoslovensku).

Nacije u nekom momentu nastanu kad se dio otcijepi. Npr. Bošnjaci islamizacijom od srpstva. To je normalan proces. Malo je nenormalno što insistiraju sa vezom sa srednjovjekovnim hrišćanskim, ćirličnim kraljevima.

Ne znam jesi li primetio da peti element kaze da je sam nas pojam nacije nakaradan i sa tim se potpuno slazem.
Ne razlikujemo naciju i etnicku zajednicu kako se to radi u nekim drugim kulturama

Ok sad sam razumeo šta si hteo da kažeš.

Nadetnicitet ili mulitientičnost nacije je privilegija kolonijalnih sila ili ogromnih moćnih država. poput Rima nekada ili SAD i Rusije danas.

Male države su naročito u postkolonijalnim društvima zaglibljene u međuetničke sukobe što je volja tzv. multietničkih sistema.

Međutim mislim da je te globane činjenice misleća većina svesna i da zabunu oko toga imaju samo neobrazovani ljudi.

A činjenica je da ih na Balkanu ima previše čak i u redovima tzv. intelektualne elite koje je takođe sklona potkusurivanju pa neretko za potrebe klijenata i sama izaziva dodatnu zabunu među prostim narodom.

kolonijalizam ne bi mogao da postoji bez krotkoh karaktera naroda afrike azije i latinske amerike...

upravo i iskljucivo zahvaljujuci tome je kao pojava bio moguc...

dublja istorijska analiza ce pokazati zasto...

odlicno prepoznajes opasnost

Nacije pored istorije i tradicije, stvara i prosto rečeno tlačenje. Ako neko- nešto jednu zajednicu tlači, kod potlačenih to stvar osećaj nacionalne pripadnosti.  Znači kombo istorija tradicija - slobodarske težnje kod jedne društvene zajednice stvara osećaj nacionalne pripadnosti, a institucionalno pretočeno bi trebalo da stvara državu, što je npr jedan od glavnih "aduta" kojim se zapad služi ne bi li opravdao nezavisnost Kosova. Pošto ih je kao Srbija tlačila, umesto da im je garantovala slobodu i zaštitu, to im je dalo pravo da stvore državu. Ne podržavam naravno argumente zapada, i ne bi sad konkretno na tu temu ulazio u raspravu sa nekima (dabisha tiću), ali to je to u suštini vezano za naciju.
Ali upravo ova cela priča je i razlog zašto ne mogu svi narodi živeti u identično organizovanim državama i sa identičnim fokusom na određene slobode. Ako smo mi Srbi kroz svoje postojanje bili tlačeni i porobljavani kao prosta radna snaga Turaka npr, ali mogli su to biti,  a danas i jesu Srbi, mi ne možemo imati ista državotvorna strmemljenja kao npr narodi koji su imali problema sa nekim drugim slobodama. Ili ako smo bili tlačeni samo zato što smo bili baš etnički Srbi, sasvim je logično da je država fokusirana na oslobođenje etničkih Srba, što kod srpskih liberala stvara utisak da se radi o "etničkoj državi". Znači po meni je pitanje slobode, jedno od ključnih pitanja koja definiše svaku naciju. Na kraju krajeva, ultimativni nacionalni heroj je po običaju borac za slobodu, ne kod nas samo, nego kod svih naroda generalno.
Zato je EU koncept više okupacija nego oslobađanje istočnoevropskih naroda koji su kroz istoriju imali sasvim drugačija slobodarska stremljenja nego zapadnoevropski narodi, a za celu Evropu se implementira koncept države koju su zapadni narodi kreirali po sopstvenim potrebama.