Hehe, ovo :

Au, nestade 
Ma Ghost je bio napisao ''imas 20 godina a verujes u te stvari'', pa me zanimalo kakve to veze ima...

Мени је детињаство веровати да магија стварно постоји.

Pa verovati u magiju u smislu ''zamahnem magicnim stapicem i ostvari se sta god da pomislim'', da, to jeste detinjasto.
Ali zasto je detinjasto verovati u neki protok energije koji mi bas i ne razumemo i tesko mozemo da kontrolisemo? Mislim, zasto je to drugacije od verovanja u Boga ili vanzemaljce, ili lupam, ljubav?

Једноставно докази за постојање таквих ствари ("магије" ако вам је лакше) не постоје. А оно је далеко лакше доказати него, рецимо, Бога.

Znaci, lakse je dokazati da ne postoji energija koja se moze kontrolisati u dobre ili lose svrhe nego dokazati da ne postoji nego izmisljeno svemoguce bice kod kojeg na kraju svi dolazimo na vagu? Kako, objasni mi to, molim te. Obe stvari su neke imaginarne sile u ovoj ili onoj personifikaciji, i oba pojma postoje od kad je covecanstva.

Доказује се постојање, а не непостојање.

Хоћу да кажем да ако ти, на пример, тврдиш да можеш умом да помераш објекте, а да их не пипнеш, то можемо тестирати и доказати или оповргнути.
С обзиром колико је лако тестирати чуди ме недостатак доказа у корист парапсихологије, магије или како је год желите звати.

Evo, ja znam djevojku koja je bila zrtva te crne magije.
Jel mislis da njoj treba neki dodatni dokaz da bi povjerovala u nesto takvo?

Dobro, kako dokazujes postojanje Boga(ili Bogova,isti djavo)? Kako dokazujes postojanje raja, pakla, andjela, djavola, svega onoga u sta ljudi veruju? Zasto i to nije detinjasto, a verovanje u magiju jeste? 

Не знам чему толика нервоза на ово што сам рекао... Али стварно не знам. Магија се у старту одбацује. Разлози за то као да леже у културном миљеу, обичајима по којима све то спада у "приче за малу дјецу". Међутим, такав став нема никакво покриће. Нарочито је данас могуће наћи обиље литературе која се бави оностраним појавама и предметима. На такав начин се мало може приближити природа магијског знања. Могу нам постати видљивији "дјечији кораци" на путу магијске праксе... Све се то ради како би дошли до у пракси употребљибог и корисног знања. Да би ишта научили имамо читав ланац обавеза и послова пред нама. Они су у ствари обука. Обука је толико напорна и тешка да практикант мора бити потпуно сигуран да заиста жели да постигне зацртане циљеве и да буде упоран до граница издржљивости... Тако да нико од нас сигурно не може тек тако одбацивати неке ствари, док се мало боље не упозна са њима.

Треба да схватите разлику између магије и религије а то је да се магија потпуно препушта прагматичним корисним циљевима, док су религијске заповјести и савјети о начину живота прије свега поруке нашој души... Оне се не могу тек тако лако испитати тј. углавном можемо прихватити религијско учење или га одбацити док доктрина у мистичким сектама не бира средсво којим би практиканти постигли извјесне циљеве. Ове секте су имале успјеха, али ти резултати су увијек блиједили пошто су практиканти страдали и губила се воља за стицањем нових знања. За науку међутим није постојао овакав проблем јер је се углавном бави површином ствари не испитујући њену дубинску сферу.            

Ниси прочитала оно што сам даље написао.