Čovek kom se smučilo čovečanstvo :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ma to su sve sitne jajare, paraziti i lose kopije, ovaj ih je sve zajebao:

Boško Drljić i Nirdala

Prorok i pustinjak Boško Drljić od 1987. godine živi pod stenom kraj puta Gornji Milanovac – Čačak. Džin-zmiju čeka 17 godina. Nirdala je katran crne boje, divlje lepote, ima nasmešeno lice, dugačka je između 15 i 24 metra, debela k’o bandera.

Boško Drljić je 1987. godine pročitao u Ekspres politici vest da se u šumama oko sela Šopići, kod Lazarevca, pojavila džinovska zmija! Doputovao iz Sarajeva, gde je živeo, upoznao očevice, obigravao šume oko Šopića – ali je nije našao. Sreo je te godine u gornjomilanovačkom selu Semedraž. Od tada, već sedamnaestu godinu živi za dan kada će u specijalnom oklopu, koji mu je obećala firma Ristić iz Beograda, ući u Šaranske tunele iza Semedraža i ubiti “zmiju nirdalu, moćnu novembarku”.

Oči u oči sa zmijurinom

Osmu godinu Boškov dom je ispod natkrivene stene u Brusnici, na putu između Gornjeg Milanovca i Čačka. Tu spava po kiši, snegu, suncu. Pre je živeo u Semedražu, u brvnari na Petakovića zabranu, da bude bliže nirdali, ali mu je brvnara izgorela.

- Ona je jedne noći, pošto se kreće samo po mraku, pregmizala od Šopića do Semedraža jer je znala da je ja tražim. Kad sam je prvi put sreo, presekla me oko devet uveče na putu stravičnim siktanjem. Približavala je svoju glavu 20 centimetara mojoj glavi, siktala i oštetila mi sluh na desnom uhu. Uživao sam u tom susretu. Bio sam prvo ljudsko biće koje pred njom nije bežalo.

Otišla je, gmižući preko mekane trave, a zvuk gmizanja se čuo dugo, dugo, jer je masivna. Njen trag video sam posle u brđanskoj klisuri. Trideset do osamdeset centimetara je širok, s tim što se pola metra levo i desno od tragova vide tanjirasti tragovi sličnog prečnika. To ostavlja mogućnost da ona u zadnjoj petini tela ima par nogu. Nirdala je katran crne boje, divlje lepote, ima nasmešeno lice, dugačka je između 15 i 24 metra, debela k’o bandera…

Od glave njeno telo se postepeno proširuje u telesinu. Jednom sam naišao na ostatke praseta koje je ona pojela. Ostavila je desnu plećku, nogicu i deo hrtka, potpuno u fronclama. Od seljaka ovde saznao sam da je moćna nirdala skrckala osam muškaraca u poslednjih 20-30 godina.

Moćna nirdala je ključ zemlje i svemira, ona je zmija apokalipse i spektakularnija od otkrića Tutankamonovog blaga, kineskih glinenih vojnika i deset nivoa ispod Keopsove piramide. Zato jer se na njenoj strani nalaze hulje, a ona zna ključne tajne čovečanstva – priča Boško svoju filozofiju.

Boško je bio stipendista Sarajevske industrije mesa. Do 1984. radio je kao punilac i vezač salama, na parovanju kobasica i šarovanju slanine. Onda je svoj život posvetio nirdali. Pročitao je dve knjige od Bernarda Heuelmansa “Zmajevi nisu nestali” i “Fantomi životinjskog carstva”.

Trening za “Valjak”

- Moj život u prirodi je treniranje za osnivanje naučno-istraživačke grupe “Valjak”, koja će, pored ostalog, morati da pronađe i džinovskog slona i džinovskog jelenka. Ja praktično više i ne mogu da spavam u kući koliko sam se navikao na prirodu.

Detinjstvo u domu

Boško ima rođene sestre u Subotici i Prijedoru i rođenog brata u Čakovecu. Brat ga je posetio jedanput sa zetom Mirkom.

- Čuli su da sam umro. Neko je provalio tu glupost. Roditelji su mi umrli davno. Majka me je 1942. nosila u naručju u kozaračkom zbegu, imao sam tad dve godine, i pogodio ju je mitraljeski rafal. A otac je 1948. godine u Prijedoru popio čitavu kutiju lekova za srce i umro. Nas četvoro smo odrasli u domu u Bosanskoj Dubici. Kako smo odrastali, svako je odlazio na svoju stranu…

Čita sve novine. Daju mu prodavci na kiosku. Nekada je imao najveću kolekciju dnevnih novina u Srbiji. Izgorele s onom brvnarom. Knjige čuva pod stenom, u plastičnim kantama da ih ne pojedu miševi i pacovi. U bivaku ima šatorsko krilo, vreću za spavanje, ćebad, jorgan, kauč, tri jastuka, čaršaf.

Leči se slaninom

- Izuzetno mi je toplo, zaklonjen sam od vetra. Vi ne biste verovali da kada ste u toploj postelji napolju imate daleko lepši osećaj nego u kući. To je prijatan osećaj moćne svežine. Nemojte zaboraviti da u Beču postoji klinika koja leči promajom.

Nikada nisam bio prehlađen, niti sa oboleo od gripa. Lečim se šarenom slaninom, belim lukom i hlebom. Pod tom stenom nastaju najsjajnije tihe poruke neba, zato sam je izabrao. Brijem se na česmi pored magistrale u Mlakovcu. Od domaćina u selu uzmem vruću vodu, obavim kupanje u prirodi. Nikad ne koristim deterdžent i šampon, alergičan sam na hemikalije od kad živim napolju, već mirišljivi sapun. Zarađujem radeći po seoskim domaćinstvima.

Ja sam stručnjak za ograđivanje, stručnjak za cepanje drva, stručnjak za krčenje vrzine, stručnjak za čišćenje štala i kokošinjaca. Široki su dijapazoni mojih radova. Tu dobijem dovoljno novca, a bavim se i skromnim proricanjem. Svi pravi proroci ne smeju biti skupi, to je ključno. Osobama koje primaju poruke s neba tada se ta nit prekida.

Kada hoćete da imate skromno a dovoljno novca, to mi je došla tiha poruka s neba, treba da psujete tri stvari: krvavu majku, krvavo sunce i krvavu lepinju. Od kad to radim, skromno sam obezbeđen – uveren je Boško, lutajući po pustahiji kraj Ibarske magistrale sa kesom u kojoj “sve svoje nosi”.

Porodicu nije osnovao. Zaljubljen je još od 1970. u ženu “s onog sveta”. Video je jedanput, dok je živeo kao podstanar u Sarajevu, u kući nekog muslimana.

I dok mašta pod svojom stenom u Brusnici, obećava na rastanku: Sledeće godine uhvatiću ili ubiti nirdalu. Bićete pozvani!

Izvor: Kockicica

Ima i knjiga o njemu:

http://www.scribd.com/doc/51622535/Bozidar-Mandic-Plavi-Mag

Kao i detaljnu reportazu:

Umro posle 20 godina samackog zivota u prirodi i po supama.