Ne želim da budem sudija za vrednost književih dela, ipak sam čitalac amater.

Ono što je kod Dobrice izuzetno i vanserijsko je elan i polet koji ima, taj čovek ko da će živeti još 100 godina, pravi akcije za nobela, komentariše politiku i u njoj aktivno učestvuje i što je fascinantno - pravi planove!

Treba ga dati za primer mladim i zdravim ljudima iz domaćinskih kuća koji su zapali u depresije i dezorijentacije "vidi čiču kako se trsi i otima, a ti zapao u neke folozofske finese o smislu i besmislu. Vidi čiču kako drži banku i ne prepušta je mladjim i sposobnijim, a ti nikako da kreneš sa bilo čime!"

Možda Ćosić nije za Nobela. Mozda nije "velikan" kakvim ga neki smatraju, "najbolji", "revolucionaran" itd.... ali je definitivno odlican pisac cija su djela obavezna lektira u srednjim skolama.  

зашто људи тврде да је пекић велики књижевник?

Pa ima puno sličnosti izmedju njih dvojce. Hajde da napravimo maliu analizu.

Obojca imaju obimno književno delo, napisali su puno knjiga.
Obojcu ljudi rado potežu kao argument u raspravama i rado ih citiraju.
Obojca su bili sve vreme svoje književne karijere politički aktivni, osim književnosti voleli su i politiku.
Obojca su se otvoreno založila za rehabilitaciju političkih robijaša u socijalističkoj Jugoslaviji.
Obiojca su se pojačano politički aktivirala nakon pojave Miloševića i nakon Osme Sednice.
Obojca su u jednom trenutku podržavali istu stranku na izborima (Demokratska stranka)
Obojca su aktivno lično učestvovala u formiranju političkih stranki.
Obojca su bila preokupirana komunizmom kao režimom, pa se to vidi i u njihovim knjigama, mada u to vreme je svima ovde komunizam bio realnost.


Eto koliko Ćosić i Pekić imaju podudarnosti u svom životu, a uvek ih postavljaju kao dve suprotstavljene strane.

Мали осврт, Ћосић је био активни члан режима који је од ''45 био овде на власти, а Пекић је због својих демократских тежњи био затваран од тог режима коме је Ћосић припадао.
Пекић је био авангарда оног доба, а Ћосић класичан пример mainstream-а.

А било би занимљиво применити принципе посматрања дела неког аутора у односу на сам садржај дела, а потом та иста дела погледати кроз призму тога ,,какав је ко човек'' и колико је идеје које је развио у својим делима примењивао и у свом животу.

,,Корени'' су, по мом мишљењу, пример одличне књиге, али ни принети једној Пекићевој ,,Атлантиди''.

какве везе има "какав је ко човек" у књижевности или било којој другој уметности? наравно,мислим на ствараоце

и чарлс буковски је био олош,алкохоличар,наркоман и штошта још па опет и даље милиони читају његова дела

и реално...како неко ко није или није био лични пријатељ,фамилија или штагод са ћосићем или пекићем може знати "какав је ко човек"

На филологији се учи да се на књижевна дела гледа бар на ова 2 начина, зато су међу њима и подељена мишљења о појединим ауторима и њиховом раду...

Онај који је имао контакте са њима двојицом, не мора уопште да буде њихов блиски пријатељ или члан породице, могао је да види поједина њихова лица...
Ако на форуму има старијих од мене (а таквих нема баш много  ), могли би што шта да испричају о обојици, тако би се видело да се пууууно разликују.

А што се читаности тиче (када причамо о књижевности) или слушаности, гледаности... потпуно је небитно колико га људи чита или слуша, гледа, ужива...ако би следили ту нит, онда би многа помодна остварења требала да се третирају као ремек дела.
Време најчешће покаже која дела имају ону трајну вредност, а која су само дојахале на плимском таласу пролазне славе.

Пре њега је било много српских писаца који су мили на дохват Нобела, али нису успели. Мислим да ће Ћосић бити само један више. Иначе сасвим добар писац - достојан Нобела. Али ипак, по мени су Пекић, Киш и Павловић далеко већи писци.

niko od ovih vec ratibor djurdjevic