SKANDAL OKO KANDIDATURE PISCA ZA PRESTIŽNU NAGRADU
Ćosić: Nisam vam ja za Nobela

Milan Vukelić    | 02. 02. 2011. - 22:00h | Komentara: 108
Vest da je Dobrica Ćosić zvanično kandidat za Nobelovu nagradu za književnost nakon što je Švedska akademija formalno potvrdila da je primila taj predlog - zvučala je ozbiljno. Za razliku od nekih ranijih najava o mogućnosti da Ćosić dobije Nobela, koje su odbacivane maltene kao šala, reč „zvanično” podigla je malo veću prašinu. Da je nešto sporno, potvrđuje i sam Ćosić rečima: „Osećam se vrlo mučno, jer zašto da se vuče moje ime po novinama za tako jednu veliku ideju, kada ja za to nisam.“

„Ja tu nagradu niti mogu da dobijem, niti bi trebalo da dobijem niti me to interesuje”, kaže Dobrica Ćosić za „Blic”. „Samo se blamiram, ljudi se uznemiravaju, a moji čitaoci se lažno - ili stvarno - raduju, a oni koji ne vole moje knjige uživaju. Nelagodno se osećam i zapanjen sam da je to objavljeno. Nikakve veze ja s tim nemam i duboko sam uveren da je to jedna nepotrebna galama. Iskreno se osećam kao da se blamiram. Ja ne mogu da dobijem tu nagradu i nikakvi uslovi za to ne postoje. Mene to ne interesuje”, izričit je Ćosić.
 
Podsećamo, celu inicijativu o podnošenju kandidature Ćosića za najznačajniju svetsku književnu nagradu pokrenuo je novosadski profesor Svetislav Jarić, koji uprkos Ćosićevim reakcijama, ne odustaje od inicijative da autor romana „Koreni”, „Vreme smrti” i „Vreme zla” bude kandidovan za ovo priznanje.
 
„Ćosić je po mom stavu favorit. Ljosa je podigao dignitet ovoj nagradi, ali tri prethodna dobitnika su na nivou spisateljica u Srbiji kojih ima daleko više. Pinter je značajan, ali Solženjicin je poslednji veliki dobitnik. Ćosić bi bio dobitnik koji bi podigao tu nagradu na pijedestal Tomasa Mana. Ćosić je veoma ozbiljan kandidat”, tvrdi Jarić.
 
On dodaje da su na njegovu inicijativu reagovali i Udruženje književnika Srbije i Univerzitet u Beogradu, koji su i zvanični podnosioci kandidature, kao i da je rektor Branislav Kovačević, prema njegovim rečima, na predlog stavio pečat Univerziteta kao najznačajnije naučne ustanove u zemlji.

Izvor: Blic

da je srece Nobelovu nagradu za knjizevnost trebao je dobiti Danilo Kis, a velika nepravda je sto ni Pavic nije dobio istu

ali sta je tu je. Cosic je veliki knjizevnik, na cije delo senku baca politicka aktivnost.(sto medju dobitnicima nikako nije izuzetak) Ja bi voleo da dobije tu nagradu,ali mislim da nema skoro nikakve sanse.

Zasto ljudi tvrde da je Cosic veliki knjizevnik?

jesi li procitala neku njegovu knjigu?

Potpisujem svaku rec! Nagrada je malo povratila svoj smisao sa Ljosom. Koreni su dovoljni za Nobela. Al, nema sanse, na zalost.

Da...

Slazem se za Kisa, Pavica zbog toga sto je digao magijski realizam na visi nivo u nasoj knjizevnosti... i svakako za Pekica koji je sigurno najbolji srpski pisac 20. veka (pored Duska Kovacevica u domenu drame).... ali Cosic...

Cosic... previse...

Nije, ono što piše Ćosić, piše još njih 1000 u savremenoj srpskoj književnosti,  a samo se on izdvojio. Pavić, Pekić i Kiš su imali lakši posao. Ipak su stvarali književnost koja je svojom posebnošću uzdizala sebe i bila dostupna u svoj svojoj savršenosti samo intelektualcima. Najteže je biti najbolji u komercijali. Druga je stvar da li ja Ćosića volim više od njih (ne ), ali Koreni i veliki deo Vremena smrti su epohalna dela. Ja ne vidim naslednika, ni nekog što obećava da će biti. Možda, ali, možda, Basara nekad bude toliko velik.

Cosic spada medju pet najvecih srpskih pisaca i treba da budemo ponosni sto je jos ziv,jer ovi ostali su saka jada sto je ostalo. On je jedini ziv srpski pisac koji nesto vredi u srpskoj knjizevnosti.

Opet i još jednom, smo saznali sve o Ćosićevoj kandidaturi, samo još uvek ne znamo koje je Ćosićevo delo kandidovano za nagradu? Jer npr Nobelovu nagradu su dali za "Na Drini ćuprija" od Andrića.
Jer ne nagradjuje se pisac kao takav, u celini, već pojedino delo od datog pisca.

A predlagači uporno kandiduju, a Dobrica se uporno nećka, ko da od njega zavisi izbor, i svi zajedno uživaju u nečemu što je suštinski uzaludno, pa na kraju kad se izglasa nov Nobelovac, standardna žalopojka "jeste, svi nas mrze, zavera, ... "

To što Ćosić već sad nije Nobelovac je isključivo plod zle zavere, kako to drugačije protumačiti? Pa bio je 65 godina dobar i pri ruci svakom režimu u Beogradu, pa valjao bi i tim "iz Nobela" ali kad je zavera pa ne možeš.

@Imaginelo
Nije u pitanju nikakva zavera rekao bih, niti neko ko trezveno razmislja moze tako nesto da pomisli. Sasvim je jasno da je srpska politika isla pogresnim pravcem dosta dugo- a nije nju sam Cosic mogao da usmerava tako. Nacionalno pitanje kao tema je sigurno nesto sto je nama potrebno, ali mozda u drugacijem kontekstu i na neki drugi nacin bi bilo vise srece za D.Cosica. A i prizanja.

 Samo cu reci:Ljubomir Simovic. A ako treba jos koje ime, vrati se u skolu. 

Ne želim da budem sudija za vrednost književih dela, ipak sam čitalac amater.

Ono što je kod Dobrice izuzetno i vanserijsko je elan i polet koji ima, taj čovek ko da će živeti još 100 godina, pravi akcije za nobela, komentariše politiku i u njoj aktivno učestvuje i što je fascinantno - pravi planove!

Treba ga dati za primer mladim i zdravim ljudima iz domaćinskih kuća koji su zapali u depresije i dezorijentacije "vidi čiču kako se trsi i otima, a ti zapao u neke folozofske finese o smislu i besmislu. Vidi čiču kako drži banku i ne prepušta je mladjim i sposobnijim, a ti nikako da kreneš sa bilo čime!"

Možda Ćosić nije za Nobela. Mozda nije "velikan" kakvim ga neki smatraju, "najbolji", "revolucionaran" itd.... ali je definitivno odlican pisac cija su djela obavezna lektira u srednjim skolama.  

зашто људи тврде да је пекић велики књижевник?

Pa ima puno sličnosti izmedju njih dvojce. Hajde da napravimo maliu analizu.

Obojca imaju obimno književno delo, napisali su puno knjiga.
Obojcu ljudi rado potežu kao argument u raspravama i rado ih citiraju.
Obojca su bili sve vreme svoje književne karijere politički aktivni, osim književnosti voleli su i politiku.
Obojca su se otvoreno založila za rehabilitaciju političkih robijaša u socijalističkoj Jugoslaviji.
Obiojca su se pojačano politički aktivirala nakon pojave Miloševića i nakon Osme Sednice.
Obojca su u jednom trenutku podržavali istu stranku na izborima (Demokratska stranka)
Obojca su aktivno lično učestvovala u formiranju političkih stranki.
Obojca su bila preokupirana komunizmom kao režimom, pa se to vidi i u njihovim knjigama, mada u to vreme je svima ovde komunizam bio realnost.


Eto koliko Ćosić i Pekić imaju podudarnosti u svom životu, a uvek ih postavljaju kao dve suprotstavljene strane.

Мали осврт, Ћосић је био активни члан режима који је од ''45 био овде на власти, а Пекић је због својих демократских тежњи био затваран од тог режима коме је Ћосић припадао.
Пекић је био авангарда оног доба, а Ћосић класичан пример mainstream-а.

А било би занимљиво применити принципе посматрања дела неког аутора у односу на сам садржај дела, а потом та иста дела погледати кроз призму тога ,,какав је ко човек'' и колико је идеје које је развио у својим делима примењивао и у свом животу.

,,Корени'' су, по мом мишљењу, пример одличне књиге, али ни принети једној Пекићевој ,,Атлантиди''.

какве везе има "какав је ко човек" у књижевности или било којој другој уметности? наравно,мислим на ствараоце

и чарлс буковски је био олош,алкохоличар,наркоман и штошта још па опет и даље милиони читају његова дела

и реално...како неко ко није или није био лични пријатељ,фамилија или штагод са ћосићем или пекићем може знати "какав је ко човек"

На филологији се учи да се на књижевна дела гледа бар на ова 2 начина, зато су међу њима и подељена мишљења о појединим ауторима и њиховом раду...

Онај који је имао контакте са њима двојицом, не мора уопште да буде њихов блиски пријатељ или члан породице, могао је да види поједина њихова лица...
Ако на форуму има старијих од мене (а таквих нема баш много  ), могли би што шта да испричају о обојици, тако би се видело да се пууууно разликују.

А што се читаности тиче (када причамо о књижевности) или слушаности, гледаности... потпуно је небитно колико га људи чита или слуша, гледа, ужива...ако би следили ту нит, онда би многа помодна остварења требала да се третирају као ремек дела.
Време најчешће покаже која дела имају ону трајну вредност, а која су само дојахале на плимском таласу пролазне славе.

Пре њега је било много српских писаца који су мили на дохват Нобела, али нису успели. Мислим да ће Ћосић бити само један више. Иначе сасвим добар писац - достојан Нобела. Али ипак, по мени су Пекић, Киш и Павловић далеко већи писци.

niko od ovih vec ratibor djurdjevic