Бог помогао!

Око тога још ломим мишљење. Али тренутно мислим да је Господ придев сличан придеву господин, али који се односи на Бога или некога кроз кога Бог објављује своју славу.

Господ мој Исус Христос и Бог Отац мој чија се слава види кроз Исуса!

Кроз Бога Оца све постаде и без њега ништа не постаде што је постало. Својима дође кроз Исуса, а неки га не препознаше и не примише. Ко не прими Исуса, не прими Оца који га је послао. Ко је примио Исуса, примио је и Оца који га је послао и Отац му је дао власт да буде син/ћерка Божији/а (родна равноправност ). И Реч Божија постаде тело Исуса Христа и кроз њега се објави па видесмо славу Оца кроз јединог човека који се родио без учествовања мужјака човека. Наиме, опште је познато да су за рађање новог човека потребни и мужјак и женка човек уз наравно Бога, а Исус је једини рођен тако што је Реч Божија учинила да Марија буде оплођена без мужјака човека. Отуда јединородни. Исус је пун благодати и истине. Јован сведочи да за њим долази кроз Исуса Онај који пре њега беше, тј. Бог, јер ће Исус директно преносити Божију Реч људима. И од пуноће Речи Божије која је излазила из Исусових уста су сви они примили, и благодат на благодат...

А где је женка Богиња? Пошто мислим да је нема, не могу за сада да поредим људе и животиње са Богом у том смислу. Али пре свега, мени је ту проблематично што би то онда значило да има два Бога, Отац и Син Исус, а ја то не могу за сада да прихватим пошто мислим да Бог мора да буде апсолутно слободан. А само један може да буде апсолутно слободан, јер претпоставка да два могу да буду апсолутно слободна доводи до контрадикције. Наиме, ако су два апсолутно слободна, онда они могу да дођу у конфликт у коме ће један другом да ограничавају слободу, што је контрадикторно са претпоставком да су апсолутно слободни. (Зато имам проблем са Павловом реченицом да је Исус раван Богу.) Мислим да је зато и уведен појам Светог Тројства, које значи да је Бог тачно један, али има три лица. (Ово би могло да буде значење Павлове реченице.) У том смислу ја прихватам да је Исус Бог, али зашто онда нигде у Новом Завету не пише Бог Син и Бог Свети Дух, али пише Бог Отац?!

Ја мислим да је Исус људима хтео да каже да људи Бога треба да доживљавају и воле као Оца, а не као неког злог господара, па је зато и говорио за Бога - Отац. У сваком случају, мислим да је у том тренутку, у том делу планете Земље, Исус био једини Божији син (јединородни?) и да је његов однос са Богом далеко ближи, него обичних људи.

Ја нажалост још увек не видим да Јован експлицитно каже да је Господ Исус Христос Бог.  

Он би људима рекао да су им опроштени греси, а не да им опрашта грехе, а ови који су се срдили су баш тумачили да он сам њима прашта грехе и тиме се гради Богом, због чега га и распеше, али као што пише – низашта (Јован 15:25), јер се он и није градио Богом, него је познавао Божије законе и када би неко заслужио опроштење греха рекао би му да су му греси опроштени, јер му је Отац опростио. Дакле:

Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао. (Јован 5:30)
Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла. (Јован 6:38)
Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца. (Јован 8:27)

Значи:

Матеј, глава 9
2. И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4. И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
5. Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
6. Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дому свом.

Ово у 6. стиху, да Син човечији (опет, како је Син човечији Бог?; добро, две природе... ) има власт да прашта грехе, може да се тумачи тако да Син има власт да људима преноси вољу Оца и да им каже када су им греси опроштени.

Да, Отац брише преступе и опрашта безакоње када се човек покаје.

Ево, Исуса шаље Отац да са облацима дође и угледаће га свако, а ко види Исуса, видеће и Оца. Ко је пробадао Исуса, пробадао је и Оца и заплакаће због тога! Говори Господ Бог Отац: Ја сам Алфа и Омега, Који беше и Који Јесте и Који ће бити и Који ће доћи кроз Исуса као муња кроз облаке!  

Нисам погледао. То ће да потраје мало дуже док не научим језике на којима су писани оригинали: ако сам добро упућен Нови Завет на грчком и Стари Завет на хебрејском. Али нема потребе да неког питам. Верујем ја Вама да не лажете, али да ли је то што Ви имате сигурно оригинал? Међутим, у овом тренутку није ни битно. Нека је тако како Ви кажете. Опет, Исусово „Ја Јесам“ може да значи „ово што вам причам је истина, јер преносим оно што каже Онај што Јесте. Значи, ја јесам пророк Оног што Јесте!“.

Понедељак 18. по Педесетници - 05.10.2009.




Еф. 227 (4:25-32)

Браћо, одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме. 26. Гњевите се али не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему; 27. Нити дајите мјеста ђаволу. 28. Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно. 29. Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. 30. И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења. 31. Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас. 32. А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Лк. 10 (3:19-22)

У вријеме оно, Ирод четверовласник, кога кораше Јован због Иродијаде жене брата његова, и због свих зала која учини Ирод, 20. додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу. 21. А догоди се када се бјеше крстио сав народ, и када се Исус крстио, док се он мољаше Богу, отвори се небо, 22. и сиђе на њега Дух Свети у тјелесном облику као голуб, и чу се глас са неба говорећи: Ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи.

Уторак 18. по Педесетници - 06.10.2009.




Еф. 230 (5:20-26)

Браћо, захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа, 21. покоравајући се један другоме у страху Божијем. 22. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. 23. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тијела. 24. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. 25. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју.

Лк. 11 (3:23-4:1)

У вријеме оно, Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа, сина Илијева, 24. сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијева, сина Јенејева, сина Јосифова, 25. сина Мататијева, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслимова, сина Нагејева, 26. сина Маатова, сина Мататијева, сина Семејева, сина Јосифова, сина Јудина, 27. сина Јоананова, сина Рисајева, сина Зоровавељова, сина Салатиилова, сина Ниријева, 28. сина Мелхијева, сина Адијева, сина Косамова, сина Елмодамова, сина Ирова, 29. сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева, 30. сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Еликимова, 31. сина Мелејева, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова, 32. сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова, 33. сина Аминадавова, сина Арамова, сина Јорамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина, 34. сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова, 35. сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина, 36. сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова, 37. сина Матусалова, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова, 38. сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега. 1. Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.

Среда 18. по Педесетници - 07.10.2009.




Еф. 231 (5:25-33)

Браћо, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју, 27. да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна. 28. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли. 29. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. 30. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових. 31. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. 32. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. 33. Тако и ви. сваки да воли онако своју жену као и себе самога..

Лк. 12 (4:1-15)

У вријемем оно, Исус се врати са Јордана пун Духа Светога , и би одведен Духом у пустињу. 2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње. 3. И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб. 4. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој. 5. И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога свијета за трен ока. 6. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је. 7. Ти,дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја. 8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи. 9. И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље. 10. Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају, 11. и узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом. 12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега. 13. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме. 14. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини. 15. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.

Четвртак 18. по Духовдану - 08.10.2009.




Еф. 232 (5:33-6:9)

33. Тако и ви. сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа. 1. Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. 2. Поштуј оца својега и матер: ово је прва запови јест с обећањем: 3. Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи. 4. И ви оцеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој. 5. Робови, будите послушни својим господарима по тијелу, као Христу, са страхом и трепетом, у простоти срца својега. 6. Не радећи само привидно као да угађате људима, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца, 7. Служећи драговољно као Господу, а не као људима. 8. Знајући да ће сваки ако што добро учини, то примити од Господа, био роб или слободњак. 9. И ви господари, чините то исто њима, без пријетње, знајући да је и њихов и ваш Господар на небесима, а Он не гледа ко је ко.

Лк. 13 (4:16-22)

16. И дође у Назарет гдје бјеше одгајен, и уђе по обичају своме у дан суботни у синагогу, и устаде да чита. 17. И дадоше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано: 18. Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповиједим заробљенима да ће бити пуштени, и слијепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; 19. И да проповиједам пријатну годину Господњу. 20. И затворивши књигу, врати је служитељу па сједе; и очи свију у синагоги бијаху упрте у њега. 21. А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим. 22. И сви му свједочаху, И дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов.

Петак 18. по Духовдану - 09.10.2009.




Еф. 234 (6:18-24)

18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете, 19. И за мене, да ми се даде ријеч кад отворим уста своја, да смјело обзнаним тајну јеванђеља, 20. За које служим у оковима, да о њему говорим смјело, као што сам дужан говорити. 21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ у Господу, 22. Којега управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утјеши срца ваша. 23. Мир браћи и љубав са вјером од Бога Оца и Господа Исуса Христа! 24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.

Лк. 14 (4:22-30)

22. И сви му свједочаху, И дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов. 23. И рече им: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Љекару, излијечи се сам; што чусмо да је било у Капернауму учини и овдје у постојбини својој. 24. Рече пак: Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој. 25. А ваистину вам кажем: Многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илије када се небо затвори за три године и шест мјесеци, и би велика глад по свој земљи; 26. И ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску жени удовици. 27. И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин. 28. И сви се у синагоги испунише гњева кад чуше ово. 29. И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе гдје бијаше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. 30. Али он прође између њих,и отиде.

Субота 18. по Духовдану - 10.10.2009.




1. Кор. 162 (15:39-45)

39. Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије. 40. И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских. 41. Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави. 42. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; 43. Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили; 44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно. 45. Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.

Лк. 15 (4:31-36)

31. И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом. 32. И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна. 33. И у синагоги бјеше човјек са духом нечистог демона, и повика из свег гласа 34. Говорећи: Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији. 35. И запријети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега! И оборивши га демон на средину, изиђе из њега нимало му не наудивши. 36. И запрепашћење захвати све и разговараху међу собом говорећи: Каква је то ријеч да влашћу и силом заповиједа нечистим духовима, и излазе?

Недеља 18. по Духовдану - 11.10.2009.




2. Кор. 188 (9:6-11)

6. А ово велим: Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети. 7. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошћу или принудно; јер Бог љуби онога који драговољно даје. 8. А Бог је кадар да вас обогати сваком благодаћу, да у свему свагда имајући довољно свега, изобилујете у сваком добром дјелу. 9. Као што је написано: Просу, даде сиромасима; правда Његова остаје до вијека. 10. А Онај који даје сјеме сијачу и хљеб за јело, даће и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту плодови праведности ваше; 11. Богатећи се у свему за сваку простодушност која кроз нас приноси захвалност Богу;

Лк. 17 (5:1-11)

1. А догоди се када се народ слеже к њему да слуша ријеч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера, 2. И видје двије лађе гдје стоје украј језера, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже. 3. И уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и сједе и учаше народ из лађе. 4. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје за лов. 5. И одговарајући Симон рече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју ријеч бацићу мрежу. 6. И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цијепати. 7. И дадоше знак друштву које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху. 8. А кад видје Симон Петар, припаде кољенима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грјешан. 9. Јер запрепашћење обузе њега и све који бијаху с њим због лова рибе што ухватише, 10. А тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити. 11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

Понедељак 19. по Духовдану - 12.10.2009.




Флп. 235 (1:1-7)

1. Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима: 2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3. Захваљујем Богу мојему кад год се сјетим вас, 4. Свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас, 5. Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада; 6. Убијеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дјело у вама довршити га све до дана Исуса Христа. 7. Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојима, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.

Лк. 16 (4:37-44)

37. И отиде глас о њему по свима околним мјестима. 38. Подигавши се пак из синагоге, дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу. 39. И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. 40. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцјељиваше их. 41. А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божији. И пријетећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос. 42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих. 43. А он им рече: И другим градовима треба ми благовијестити о Царству Божијем; јер сам на то послан. 44. И проповиједаше по синагогама галилејским.

Уторак 19. по Духовдану - 13.10.2009.




Флп. 236 (1:8-14)

8. Јер Бог ми је свједок, колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа; 9. И за то се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању, 10. Да процијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан Христов, 11. Пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију. 12. Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринијело напретку јеванђеља, 13. Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа. 14. И многа браћа у Господу, ободрена оковима мојима, још више су се осмје лили да без страха говоре ријеч Божију.

Лк. 18 (5:12-16)

12. И када бијаше Исус у једноме граду, и гле, човјек сав у губи, па видјевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити. 13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се! И одмах губа отиде с њега. 14. И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је наредио Мојсеј за свједочанство њима. 15. Али се глас о њему још већма ширио, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их он исцјељује од њихових болести. 16. А он се удаљаваше у пустињу и мољаше се Богу.