Крстовдан 14.(27.)09.



1 Кор. 125 зач. (I, 18-24).

Браћо, ријеч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

Јн. 60 зач. (XIX, 6-11, 13-20, 25-28, 30-35).

У вријеме оно, одржаше вијећање архијереји и старци против Исуса да Га убију. И доведоше Га Пилату, говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. 7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. 8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? 11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; 13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! 15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски. 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! 27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. 28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, 30. преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: 33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, 34. него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово.

Бог помогао!

Мало је дужи пост због навођења цитата (више цитата, него мојих речи ), али мислим да је овако јасније. (А цитате је лако прескочити. )

Али све то може да се односи само на Оца. Јер ко не прими Исуса, не прима Оног ко га је послао, а то је Отац.

У мом преводу не пише „да Ја јесам“, него „да сам то ја“ па онда не бих могао за сада да то поистовећујем са:

А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама. (Излазак 3,14)

Превођење је ту врло битно. Једна иста реч може да се преведе на више различитих начина у зависности од контекста. Ја сам до сада читао само српске преводе Библије, а не и оригинал па је у томе можда мој проблем!    

Јован 8:24 опет може да значи да ако људи не поверују да Отац делује кроз Исуса, да ће помрети у својим гресима.
Јован 8:28 каже да Исус ништа сам од себе не чини, што по мени није карактеристика Бога.
Јован 8:58 казује да је Исус настао пре Аврама, али то не мора да значи да је Бог. Можда и нису први људи настали на Земљи! (Али то већ нема везе са Новим Заветом. )

 
Опет, Тома можда мисли на Оца који је у Исусу!

Што се тиче Дела Апостолских и Посланица, ту је више него јасно да апостоли сведоче да је Исус Господ Бог. Оно што ја покушавам је да пронађем јасно упориште за то у Јеванђељима, тј. у ономе што је сам Исус говорио.

Они који се жртвују ради Исуса, жртвују се суштински ради Оца који је у њему. Бог опрашта грехе, а Исус каже човеку да су му греси опроштени (не каже "опраштам ти грехе"!), јер познаје Божије законе и зна када човек заслужи опроштење греха. То што ће се Исусу сви поклонити и да ће свима судити опет не мора да значи да је Бог, него да му је Бог одредио да буде владар над људима.

Ово је већ близу. Али интересантно је да и ово не мора да се тумачи тако да је Исус Бог на кога мисли Давид, него да Исус једноставно само разбија књижевничко (Марко 12:35) и фарисејско (Матеј 22:41) мишљење да је Христос Давидов син. Јер је цела прича:
Матеј 22
41. А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43. Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44. Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45. Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46. И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

Бога нико никад није видео, али су Исуса видели! Шта то говори? Јединородни Син може да се односи на безгрешно зачеће Исуса, јер је он можда једини који је тако зачет?

Лука 1:35
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

Исус ће се назвати Сином Божијим, јер ће Дух Свети доћи на Марију и што ће је осенити Божија сила?

Јован, глава 1
9. Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
10. На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
11. К својима дође, и своји Га не примише.
12. А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
13. Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14. И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

Видело је Отац који је у сваком човеку па и Исусу? У 12 и 13 се каже како се постаје син Божији – не рођењем телесним, него духовним рођењем("од Бога"). (14) Видесмо славу Оца кроз Исуса, који је једини безгрешно зачет па је Јединородни?

Још једном се захваљујем. Верујем да ће Бог наградити твој труд. А ја се надам да се Бог неће наљутити што размишљам да ли Његов син Исус има божанску природу.

И прошли пут са заборавио:
Нема везе. Хвала на труду!

Понедељак 17. по Педесетници - 28.09.2009.



Еф. 219 (1:22-2:3)

Браћо, Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, све покори под ноге Његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, 23. која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему. 1. И вас који бијасте мртви због пријеступа и гријехова својих, 2. У којима некада ходисте по духу овога свијета, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дјејствује у синовима противљења, 3. међу којима и ми сви живјесмо некада по жељама тијела свога, чинећи вољу тијела и помисли, и бијасмо по природи дјеца гњева као и остали.

Мк. 48 (10:46-52)

У вријеме оно, приближи се Исус Јерусалиму, и дође у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи. 47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! 48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам. 52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Уторак 17. по Педесетници - 29.09.2009.



Еф. 222 (2:19-3:7)

Браћо, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, 20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос, 21. на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; 22. У кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу. 1. Ради тога сам ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас незнабошце. 2. Ако сте пак чули за устројство благодати Божије која је мени дана за вас, 3. да се мени по откривењу обзнани тајна, као што раније писах укратко, 4. одакле читајући можете схватити моје познавање тајне Христа, 5. која у другим нараштајима није била обзнањена синовима човјечијим, како се сада Духом откри његовим светим апостолима и пророцима; 6. Да су незнабошци сунасљедници и сутјелесници и судионици обећања његова у Христу Исусу кроз јеванђеље, 7. којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по дјејству силе његове.

Мк. 50 (11:11-23)

У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена. 21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

Среда 17. по Педесетници - 30.09.2009.



Еф. 223 (3:8-21)

Браћо, мени, најмањему од свих светих, даде се ова благодат да благовијестим међу незнабошцима неистраживо богатство Христово, 9. и да расвијетлим свима у чему је устројство тајне од вјечности сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа, 10. да се кроз Цркву сада обзнани началствима и властима на небесима многострука мудрост Божија, 11. по вјечној намјери коју изврши у Христу Исусу Господу нашему, 12. у коме имамо слободу и приступ с поуздањем кроз вјеру у Њега. 13. Зато вас молим да не малакшете због невоља мојих за вас, које су слава ваша. 14. Ради тога преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, 15. од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, 16. да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутарњем човјеку, 17. да се Христос вјером усели у срца ваша, 18. да бисте, укорјењени и утемељени у љубави, могли разумјети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, 19. и познати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом. 20. А Ономе који може још и неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо, по сили која дјејствује у нама, 21. Њему нека је слава у Цркви у Христу Исусу кроз све нараштаје у вијекове вијекова. Амин.

Мк. 51 (11:22-26)

Рече Господ Својим ученицима: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече. 24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам. 25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша. 26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрјешења ваша.

Четвртак 17. по Педесетници - 01.10.2009.



Еф. 225 (4:14-19).

Браћо, да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду; 15. Него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос. 16. Од кога све тијело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мјери сваког појединог члана, чини да тијело расте на изграђивање самога себе у љубави. 17. Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.

Мк. 52 (11:27-33).

У вријеме оно, дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине, 28. и рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш? 29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми. 31. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте? 32. А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. 33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Петак 17. по Педесетници - 02.10.2009.



Еф. 226 (4:17-25)

Браћо, ово говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом. 20. А ви тако не упознасте Христа, 21. ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу, 22. да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим, 23. а да се обнављате духом ума својега, 24. и обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине. 25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим.

Мк. 53 (12:1-12)

Рече Господ причу ову: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

Само да се исправим:
Можда сам изрекао лаж, јер нигде у Новом Завету не стоји Господ Бог Исус Христос, него само Господ Исус Христос. Кад год се спомене Господ Бог, ја мислим да се то односи на Бога Оца.

Наравно, ту постоји прича о Светом Тројству по којој су Отац, Син и Свети Дух једно, тј. Бог је Један Једини, и то је мени прихватљиво, јер ја верујем да је Бог један. Али у Новом Завету нигде не пише Бог Син и Бог Свети Дух, али зато пише Бог Отац!

И пише у Делима Апостолским, глава 3:

18. А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.
19. Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,
20. И да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,
21. Ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.
22. Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.
23. И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.
24. А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.

Значи, Бог и Христос нису исто? А подвучено говори о томе да је Исус пророк!

Помаже Бог.

Боки, а шта за вас значи када кажу Господ ?

Шта значи када Тома каже:

Господ мој и Бог мој! (Јован 20,28)

А не могу да не споменем како се у истом том Јовановом јеванђељу каже:

У почетку беше Реч (Логос) и Реч беше у Бога и Реч беше Бог. Он беше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде и без Њега ништа не постаде што је постало...У свету беше и свет кроз Њега постаде и свет га не позна. својима дође и своји Га не примише. А онима који Га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који верују и име Његово.... И Реч постаде тело и настани се међу нама и видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине. Јован сведочи о Њему и виче говорећи: Ово је Онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер пре мене беше. И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат... (Јован 1,1-3; 10-12; 15-16)

Па о коме се овде говори?
Ко је Он?
Свет је кроз Њега настао (да ли треба да правим и паралелу са књигом Постања ? ).
Његов народ Га није примио, а Он даје власт да се постане дете Божије и то онима који верују и име Његово.
Оваплотио се (отелотворио, узео људско тело) у времену, а постоји од вечности, јер не беше када Га не беше, а јеванђелиста каже да је Он Јединородно Син Божији, једини рођени у Оца (од мачке се рађа маче, од кобиле ждребе, од жене дете, а од Бога се рађа мали Бог, Богић (отуда и Божић  ), а као што је маче по природи мачка, а ждребе коњ и дете човек, па шта је по природи Син Божији? ), чиме и прави суштинску разлику између Његовог односа са Оцем и нашег (јер кроз Њега постајемо деца, чеда Божија).
Његов однос са Оцем је посебан, уникатан, па Он се Богу први обратио са речију: Авва! (ово се најчешће преводи са Оче, али ова реч има и још интимније значење и преводи се и са татице, ово је тепање, умиљавање, као рецимо: надражи Оче)
Јован овде каже и да је Он пре њега (а по телесном рођењу, људском рађању, Јован је старији од Њега, зар не?)

Па ако се прихвата сведочанство Новог завета, ваљда се онда и прихвата сведочанство вољеног Христовог ученика који за Њега каже да је Бог?
У овој првој глави се толико експлицитно каже за Господа Исуса Христа да је Бог, да има божанску-творачку моћ, да ми је потпуно нејасно чему опирање у томе да је Он Бог.

Да одем и корак даље, централно откривење Новог завета и јесте о Богочовеку Исусу Христу.

Да ли је Господ Исус Христос опраштао грехе (а због тога су се поједини Његови сународници изузетно срдили) ?
На многим местима у Новом завету можемо да видимо да Он опрашта грехе (, а срџба његових земљака почива на томе што само Бог прашта грехе). Па код пророка Исаије и Јеремије јасно пише:

Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради и греха твојин не помињем. (Исаија 43,25)

Јер ћу им опростити безакоња њихова и греха њихових нећу више помињати. (Јеремија 31,34)
  (а овај други пример, ако погледате пар стихова изнад, тачније од 29 стиха, приметићетеда се овде говори и о склапању Новог завета и о томе шта ће он донети...)

А ако се само на час осврнем и на Откривење Јованово, само на 2 стиха са почетка:

Ево, Он долази са облацима и угледаће Га свако око и они који га прободоше и заплакаће због Њега сва племена земаљска. Да! Амин. Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Који јесте и КОји беше и Који долази Сведржитељ.

Зар се и овим не потврђује и конзистентност Новог завета и тврдња да је Он Бог?






P.S. И даље нисте погледали грчки оригинал да проверите за оно: Ја јесам ? Ако немате тај текст (оне раније споменуте стихове), да вам пошаљем на грчком, а ви некога питајте да ли је превод са ,,Ја јесам'' исправан...

Недеља 17. по Педесетници - 04.10.2009.




2 Кор. 182 зач. (од пола) (6:16 - 7:1).

Браћо, ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. 17. Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити, 18. и бићу вам отац. и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. 1. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.

Мт. 62 зач. (15:21-28).

У вријеме оно, дође Исус у крајеве тирске и сидонске. 22. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво! 23. А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама. 24. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. 25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми! 26. А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима. 27. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових. 28. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.