Петак 15. по Духовдану - 18.09.2009.



Гал. 210 (4:8-21)

Браћо, не знајући Бога, робовасте боговима који то по природи нису. 9. А сада познавши Бога, или боље, будући познати од Бога, како се опет враћате на слабе и биједне стихије, којима опет изнова хоћете да робујете? 10. Гледате на дане и мјесеце, и времена и године! 11. Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио око вас. 12. Будите као ја, јер сам и ја као ви, браћо, молим вас; ништа ми не учинисте нажао. 13. А знате да вам због слабости тијела проповиједах јеванђеље први пут, 14. и искушење моје на тијелу мојему не презресте нити попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса. 15. Какво ли тек бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, када би било могуће, извадили очи своје и дали мени. 16. Зато ли вам постадох непријатељ, што вам истину говорим? 17. Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да њима ревнујете. 18. А добро је ревновати свагда у добру, и не само када сам ја код вас. 19. Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама! 20. Хтио бих пак да сам сада код вас, и да измијеним глас свој, јер сам у недоумици због вас. 21. Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, зар не слушате закон?

Мк. 26 (6:45-53)

У вријеме оно, принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ. 46. И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли. 47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну. 48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе. 49. А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше; 50. Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се! 51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се. 52. Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено. 53. И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.

Neko će pomisliti da sam sarkastičan (a jesam), a čemu ova tema?Ne razumem se u ovu problematiku ni malo tako da bih voleo da znam u čemu je ovde fora.koliko vidim tu su neki citati iz Novog Zaveta koji se eto čitaju na Bogosluženju u našoj Pravoslavnoj Crkvi (jesam li potrefio velika slova ili bogsuženje treba malim slovom, nezamerite).I sad mi nije jasno zbog čega se ovo postavlja?I zbog čega je važno?Nerazumem mehanizam, jeli to neka tajna šta će se čitati na službama u pravoslavnim hramovima.To se nezna unapred, pa ovaj lik nekako , preko nekog u Srpsoj Pravoslavnoj Crkvi dobija poverljive informacije koji odlomci će se čitati, i sad svi srećni što zanju šta će se čitati i budu u toku.Ili možda grešim, možda to nije tajna,možda se to već zna u napred?Ako se zna u napred, pa zar nije bolje lepo objaviti spisak za celu godinu i to samo , u stilu, dana tog i tog čitaće se od do i od do.Ili još kreativnije, sve to sa citatima, odnosno tekstom koji će se čitati na bogosluženju ali lepo u .pdf ili nekom drugom elekronskom formatu ili još bolje u štampanom(što mislim da je skupo).
Neznam kako sistem funkcijoniše ali ne verujem da Sinod svaki dan zaseda i donosi odluku šta će se čitati.Pa čak ni mesečno.Verovatno postoji neki kritrijum pri odabiru citata, vezano za datume i praznike, ali kalendar se zna prilično ranije, kad će pasti Vaskrs i ostali "šetajući" praznici.
Ako se zna unapred,čemu onda ovo "čitanje" Novog Zaveta  zbrda zdola, jeli to zank da on nije napisan kako treba i da ga treba čitati određenom danima samo ono što treba i samo onoliko koliko treba, desetak redova.
Kad bi ti neko rekao da gledaš neki film  ili neku seriju ovakim redosledom, verovatno bi mu rekao , ti si bre bolestan čovek.Prvo gldaš sedmu epizodu, pa onda 28-mu, pa prvu  i tako ....lepo se nagledaš i sve ti na kraju bude jasno.
Danas će se čitati to i to, lepo da naučite jer će biti kontrolni, ko nezna kec ko vrata.
Hihihi, pa daj bre,čitajte Sveto Pismo i uvek će te biti u toku.Novi Zavet nije toliko obiman da je jednom verniku problem da ga godišnje u kontinuitetu i redom (a ne zbrad zdola) pročita nekoliko puta.Podrazumeva se da je taj po današnjim merilima pismen čovek.Blago nepismenima, oi lepo dođu na molitvu u crkvu i popa lepo pročita što je za taj dan, a on ako oće da sluša , sluša.A dal razume, zavisi od njega, jel hteo da sluša i dal se seća "lekcije" od pre tri ipo meseca na koju se ova nadovezuje.A briga ga, jer na kontrolnom nemože dobiti keca jer nije pismen i da sve to baš nije najbolje razumeo i ako bi bili ljubazni pope da mu to još jedared pojasne jer zbog kopanja kukuruza je propustio nekoliko lekcija a žetva pšenice  kad je bila.
Oprostite na sarkazmu, bio je nameran.

Недеља 15. по Педесетници - Недеља пре Крстовдана - 20.09.2009.



Гал. 215 зач. (VI, 11-18).

Браћо, видите како вам великим словима написах својом руком! 12. Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. 13. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би се вашим тијелом хвалили. 14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету. 15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. 16. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији. 17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим. 18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

2 Кор. 176 зач. (IV, 6-15).

Браћо, Бог који рече да из таме засија свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа. 7. А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас. 8. Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани. али не очајни; 9. Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени; 10. Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже. 11. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем. 12. Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама. 13. Имајући пак исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, зато говорих: и ми вјерујемо, зато и говоримо. 14. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама. 15. Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.



Јн. 9 зач. (III, 13-17).

Рече Господ: И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу. 14. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији, 15. да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни, 16. Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. 17. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега.

Мт. 92 зач. (XXII, 35-46).

У вријеме оно, законик неки приступи Исусу, кушајући Га и говорећи: 36. Учитељу, која је заповијест највећа у Закону? 37. А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. 38. Ово је прва и највећа заповијест. 39. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. 40. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци. 41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус, 42. говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов. 43. Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи: 44. Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? 45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син? 46. И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.

Ненамерно сам изоставио да позовем и на коментарисање нејасних или интересантних делова тако да је испало да се на теми само копи пастује. Ево сада користим прилику да позовем оне који читају да је тема покренута не само ради читања већ и ради коментарисања прочитаних делова.

bolje NE. da ne bi citali gluposti i gledali nasmejane smajlije.

Divno, samo nastavite sa prepisivanjem i citanjem.
Vredi procitati!

Рождество Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Флп. 240 зач. (II, 5-11).

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

Лк. 54 зач. (X, 38-42; XI, 27-28).

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Среда 16. по Духовдану

Гал. 214 (6:2-10)

2. Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов. 3. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе. 4. А сваки нека испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати похвалу, а не у другоме; 5. Јер ће сваки своје бреме носити. 6. А који се учи ријечи, нека дијели сва добра са оним који га учи. 7. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети. 8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни. 9. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. 10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери.

Мк. 29 (7:14-24)

14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте. 15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16. Ко има уши да чује, нека чује! 17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу. 18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити? 19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела. 20. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека. 21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, 22. Крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље. 23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека. 24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се могао сакрити.   

Четвртак 16. по Духовдану   


Еф. 216 (1:1-9)

1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, светима који су у Ефесу, и вјернима у Христу Исусу; 2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на иебесима, 4. Као што нас и изабра у Њему прије постања свијета да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, 5. Предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје, 6. На похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме, 7. У коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење гријехова по богатству благодати његове, 8. Коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему,

Мк. 30 (7:24-30)

24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се могао сакрити. 25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим. 26. А та жена бијаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истјера демона из кћери њезине. 27. А Исус јој рече: Пусти да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима. 28. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва дјетињих. 29. И рече јој: За ову ријеч, иди, изишао је демон из кћери твоје. 30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон бјеше изишао.

Петак 16. по Духовдану


Еф. 217 (1:7-17)

7. У коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење гријехова по богатству благодати његове, 8. Коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему, 10. За остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему, 11. У коме и постасмо насљедници унапријед одређени према намјери Онога који све чини по савјету воље своје, 12. Да будемо на похвалу славе његове, ми који смо се унапријед надали у Христа, 13. У којему и ви, чувши ријеч истине, јеванђеље спасења вашега, и повјеровавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим, 14. Који је залог насљедства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове. 15. Зато и ја, чувши за вашу вјеру у Господа Исуса и љубав према свима светима, 16. Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: 17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате,

Мк. 32 (8:1-10)

1. У те дане опет, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им: 2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу. 3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека. 4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи? 5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам. 6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу. 7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе. 8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их. 10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.