Понедељак 29. по Духовдану   29.12.2008.г.


Јев. 308 (3:5-11,17-19)

5. Мојсеј пак бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже,
6. Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.
7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете,
8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи,
9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година.
10. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;
11. Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој.
17. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи?
18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни?
19. И видимо да не могоше ући због невјеровања.

Лк. 102 (20:27-44)

27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,
28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему.
29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;
30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;
31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.
32. А послије свију умрије и жена.
33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.
34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају;
35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.
37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.
39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао.
40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече:
41. Како говоре да је Христос син Давидов?
42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,
43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.
44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?

Уторак 29. по Духовдану  30.12.2008.г.

Јев. 310 (4:1-13)

1. Бојимо се, дакле, да неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио.
2. Јер и нама је јављена радосна вијест као и онима; али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вјером.
3. А ми који повјеровасмо улазимо у починак, као што је рекао: Зато се заклех у гњеву својему да они неће ући у починак мој, мада дјела Божија бијаху завршена од постанка свијета.
4. Јер рече негдје за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свих дјела својих.
5. А овдје опет: Неће ући у починак мој.
6. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најприје јављена радосна вијест не уђоше због непокорности,
7. То опет одреди један дан, „Данас", говорећи преко Давида, послије толикога времена, као што рече: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша.
8. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се послије тога говорило о неком другом дану.
9. Према томе, народу Божијем тек предстоји починак.
10. Јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дјела својих, као и Бог од својих.
11. Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по истом примјеру непокорности.
12. Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца.
13. И нема твари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.

Лк. 106 (21:12-19)

12. А прије свега овога дигнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намјеснике због имена мојега.
13. А то ће вам се догодити за свједочанство.
14. Ставите, дакле, у срца своја, да не смишљате унапријед како ћете одговарати;
15. Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници.
16. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас.
17. И сви ће вас омрзнути због имена мојега.
18. Ни длака с главе ваше неће пропасти.
19. Трпљењем својим спасавајте душе своје.

Среда 29. по Духовдану   31.12.2008.г.

Јев. 312 (5:11-6:8 )

11. О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.
12. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна.
13. Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете.
14. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.
1. Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Бога,
2. И науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.
3. И ово ћемо учинити, ако Бог допусти.
4. Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога,
5. И окусили добру ријеч Божију, и силе будућега вијека,
6. Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.
7. Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;
8. А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!

Лк. 104 (21:5-7,10-11,20-24)

5. И кад неки говораху за храм да је украшен лијепим камењем и завјетним поклонима, рече:
6. Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.
7. И запиташе га говорећи: Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?
10. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;
11. И земљотреси велики биће по мјестима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба.
20. А када видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да се приближило опустошење његово.
21. Тада, који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у самоме граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град;
22. Јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано.
23. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Јер ће бити невоља велика на земљи, и гњев на народу овоме.
24. И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.

Четвртак 29. по Духовдану  01.01.2009.г.

Јев. 315 (7:1-6)

1. Јер тај Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишњега, који срете Авраама кад се враћаше послије пораза царева, и благослови га;
2. Коме Авраам даде и десетак од свега, он је по значењу свога имена прво цар правде, а потом је и цар Салимски, то јест, цар мира,
3. Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имају почетка нити му живот има свршетка, а као сличан Сину Божијему остаје свештеник без престанка.
4. Но погледајте колико је велик овај, коме је и сам патријарх Авраам дао десетак од пробранога плијена.
5. И док синови Левијеви примајући свештенство имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, иако су произишли из бедара Авраамових,
6. Дотле овај који није од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и њега, који је имао обећање, благословио је.

Лк. 107 (21:28-33)

28. А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.
29. И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета:
30. Кад видите да већ потјерају пупољке, сами знате да је већ близу љето.
31. Тако и ви кад видите да се ово збива, знајте да је близу Царство Божије.
32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
33. Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи.

Петак 29. по Духовдану   02.01.2009.г.

Јев. 317 (7:18-25)

18. Укида се, дакле, пређашња заповијест због њене немоћи и некорисности
19. Јер Закон ништа није довео до савршенства, а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Богу.
20. Уколико не бјеше без заклетве,
21. Јер они без заклетве посташе свештеници, а Овај са заклетвом Онога који му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову
22. Утолико Исус поста јемац бољега Завјета.
23. И оних свештеника било је много, јер их је смрт спречавала да остају,
24. А Овај, пошто остаје вавијек, има непролазно свештенство.
25. Зато и може потпуно и за увијек спасти оне који кроз њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих.

Лк. 108 (21:37-22:8 )

37. А бијаше он дању у храму и учаше, а ноћу излажаше и борављаше на гори званој Маслинска.
38. И сав народ хиташе јутром њему у храм да га слуша.
1. Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.
2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.
3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.
4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.
5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.
6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.
7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.
8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.

37. А бијаше он дању у храму и учаше, а ноћу излажаше и борављаше на гори званој Маслинска.
38. И сав народ хиташе јутром њему у храм да га слуша.

Vidim i sada sve veći broj ljudi u hramovima na Liturgiji.
I ne samo tada.
Primećujem fluktuaciju pobožnih ljudi koji molitveno dolaze u hramove
i u danima i vremenima kada nema Liturgije ili jutarnjih molitava.
Dolaze, mole se Bogu i odlaze.

Субота 29. по Духовдану 03.01.2009.г.

Еф. 220 (2:11-13)

11. Зато памтите да ви, који сте некада по тијелу незнабошци били, називани необрезање од оних који су се звали тјелесно обрезање руком вршено,
12. Да бијасте у оно вријеме без Христа, отуђени од заједнице Израиљеве и страни у завјетима обећања, наде немајући, и без Бога на свијету.
13. А сад у Христу Исусу, ви који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом.

1. Сол. 270 (4:13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.


Лк. 72 (13:18-29)

18. А он говораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?
19. Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.
20. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?
21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.
22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.
23. Рече му пак неко: Господе, Је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:
24. Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26. Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.
27. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!
28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.
29. И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.

Недеља Светих Отаца   04.01.2009.г.


Јев. 328 (11:9-10,17-23,32-40)

9. Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
10. Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог.
17. Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18. Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,
19. Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33. Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34. Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35. Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36. А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37. Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама;
38. Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.
39. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40. Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Мт. 1 (1:1-25)

1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.
7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.
12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.
17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити.
20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога.
21. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових.
22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23. Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.
24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју.
25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.

Понедељак 30. по Духовдану   05.01.209.г.

Јев. 319 (8:7-13)

7. Јер да је први завјет био без мане, не би се тражило мјесто за други.
8. Јер корећи њих говори: Ево иду дани, говори Господ, и учинићу са домом Израиљевим и са домом Јудиним Завјет нови,
9. Не онакав завјет који учиних са оцима њиховим у дан кад их узех за руку да их изведем из земље Египатске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.
10. Јер ово је Завјет који ћу завјетовати дому Израиљеву послије оних дана, говори Господ: Ставићу законе моје у мисли њихове и написаћу их на срцима њиховим, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
11. И нико неће учити ближњега свога, и нико брата свога, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати, од малога до великога.
12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу више спомињати гријехе њихове и безакоња њихова.
13. А кад вели Завјет нови, први је учинио застарјелим; а оно што застаријева и стари, близу је ишчезнућа.

Мк. 33 (8:11-21)

11. И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.
13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.
14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.
15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.
17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.
21. И рече им: Како не разумијете?

Навечерје Рођења Христовог - Бадњи дан   06.01.2009.г.

Јев. 303 (1:1-12)

1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка,
2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио;
3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама,
4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они.
5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.
6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији.
7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.
8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега.
9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.
10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих;
11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело,
12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

Лк. 5 (2:1-20)

1. А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена.
2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом.
3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.
4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,
5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна.
6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди.
7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.
8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.
9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.
10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.
11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.
12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.
13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:
14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.
16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама.
17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.
18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.
20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.