Рођење Господа Исуса Христа - Божић

Гал. 209 (4:4-7)

4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом,
5. Да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.
6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!
7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и насљедник си Божији кроз Христа.

Мт. 3 (2:1-12)

1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:
2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.
3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.
4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.
5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:
6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.
7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.
8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним,
9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.
10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.
11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.
12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.

Сабор Пресвете Богородице

Јев. 306 (2:11-18)

11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи:
12. Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати.
13. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог.
14. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола,
15. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање.
16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову.
17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа.
18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.


Мт. 4 (2:13-23)

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.
16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.
19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.
20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.
21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.
22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

У овим одломцима које сам навео за данас вероватно има пар (десетина) стихова више.
Извињавам се због тога, нисам био сигуран шта треба избацити па сам навео све.



Свети првомученик и архиђакон Стефан

Дап. 17 ()

8. А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу.
9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном,
10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше.
11. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне ријечи на Мојсеја и на Бога.
12. И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион,
13. Па изведоше лажне свједоке који говораху: Овај човјек не престаје да хули на ово свето мјесто и на Закон.
14. Јер смо га чули гдје говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово мјесто и измијениће обичаје које нам предаде Мојсеј.
15. И погледавши на њега сви који сјеђаху у Синедриону, видјеше лице његово као лице анђела.
1. А првосвештеник рече: Је ли то тако?
2. А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан.
3. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати.
4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите.
5. И не даде му насљедства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посјед њему и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета.
6. А Бог рече овако: Сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој и поробиће га и злостављаће га четири стотине година.
7. И народу томе коме ће робовати ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће ми на овоме мјесту.
8. И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан: и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.
9. А праоци позавидјеше Јосифу и продадоше га у Египат; и Бог бијаше с њим,
10. И избави га од свију невоља његових, и даде му милост и премудрост пред Фараоном, царем египатским, и постави га поглаварем над Египтом и свим домом његовим.
11. А дође глад на сву земљу Египатску и Ханаанску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12. А Јаков чувши да има пшенице у Египту, посла први пут оце наше.
13. И кад дођоше други пут, каза се Јосиф браћи својој, и род Јосифов постаде познат Фараону.
14. А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15. И сиђе Јаков у Египат, и сконча, он и оци наши;
16. И пренесоше их у Сихем, и положише у гроб који купи Авраам за новце од синова Емора Сихемљанина.
17. И како се приближаваше вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се увећа и умножи у Египту.
18. Док не наста други цар над Египтом, који не знаше Јосифа.
19. Овај поступи лукаво са родом нашим, злостављаше оце наше да бацају дјецу своју да не остају у животу.
20. У то вријеме се роди Мојсеј и бјеше мио Богу, и би три мјесеца гајен у дому оца својега.
21. А када је био избачен, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.
22. И научи се Мојсеј свој мудрости египатској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.
23. А кад му се навршаваше четрдесета година, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24. И видјевши некога гдје му се чини неправда, узе га у одбрану и освети угњетаваног, убивши Египћанина.
25. А мишљаше он да браћа његова разумију да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумјеше.
26. А сутрадан појави се међу њима док су се тукли и стаде их мирити говорећи: Људи, ви сте браћа. зашто чините неправду један другоме?
27. А онај што чињаше неправду ближњему одгурну га рекавши: Ко тебе постави за старјешину и судију над нама?
28. Или хоћеш и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?
29. А Мојсеј побјеже због ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, гдје роди два сина.
30. И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске Анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
31. А када Мојсеј видје, дивљаше се виђењу. Када пак он приступи да размотри, би глас Господњи њему:
32. Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсеј се уплаши и не смијаше да погледа.
33. А Господ му рече: Изуј обућу са ногу својих, јер је мјесто на коме стојиш света земља.
34. Гледајући видјех муку народа мојега који је у Египту, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим; и сад ходи да те пошаљем у Египат.
35. Овога Мојсеја, којега се одрекоше говорећи: Ко тебе постави за старјешину и судију? - тога Бог посла за старјешину и избавитеља руком Анђела који му се јави у купини.
36. Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Египатској и у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.
37. Ово је Мојсеј који рече синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из браће ваше, као мене: њега послушајте.
38. Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи са Анђелом, који му је говорио на гори Синајској, и са оцима нашим: који прими ријечи живе, да их нама даде;
39. Којега не хтједоше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим према Египту,
40. Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер са овим Мојсејем, који нас је извео из земље Египатске, не знамо шта му се догоди.
41. И у дане оне начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се дјелима руку својих.
42. А Бог се окрену од њих и предаде их да служе војсци небеској, као што је писано у књизи Пророка: Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43. И прихватисте чадор Молохов, и звијезду бога вашег Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.
44. Оци наши имаху шатор свједочанства у пустињи, као што заповједи Онај што говори Мојсеју да га начини по обрасцу који бјеше видио;
45. Њега и наслиједивши оци наши унесоше са Исусом Навином при заузимању земље незнабожаца, које прогна Бог испред лица отаца наших; све до дана Давидових,
46. Који нађе благодат пред Богом и мољаше да нађе стан Богу Јаковљеву.
47. А Соломон му сазида дом.
48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк:
49. Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је мјесто за почивање моје?
50. Није ли рука моја створила све ово?
51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.
52. Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте,
53. Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.
54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега.
55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу,
56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.
57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега,
58. Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла,
59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!
60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им гријех овај! И ово рекавши, усну.
1. А Савле одобраваше његово убиство. А у тај дан постаде велико гоњење на Јерусалимску цркву, и сви се расијаше по крајевима јудејским и самаријским, осим апостола.
2. А људи побожни сахранише Стефана и учинише над њим велики плач.
3. А Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше их у тамницу.
4. Међутим, они што се расијаше пролажаху и проповиједаху ријеч.

Мт. 87 ()

33. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.
38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.
39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.
40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.

Субота 30. по Духовдану  10.01.2009.г.

Еф. 228  (5:1-8 )

1. Угледајте се, дакле, на Бога као дјеца вољена.
2. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис.
3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима;
4. Ни срамотне ни луде ријечи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање.
5. Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема насљеђа у Царству Христа и Бога.
6. Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења.
7. Не будите, дакле, саучесници њихови.
8. Јер некада бијасте тама, а сада сте свјетлост у Господу: владајте се као дјеца свјетлости;

1.Сол.  270   (4: 13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 74 (14:1-11)

1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њега.
2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.
3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.
4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.
5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6. И не могоше му одговорити на то.
7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;
9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.
10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.
11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

Недеља по Рођењу Христовом

Гал. 200 (1:11-19)

11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је.
14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом,
16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана.
19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

Мт. 4 (2:1-23)

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.
16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.
19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.
20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.
21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.
22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

Понедељак 31. по Духовдану  12.01.2009.г.

Јев. 329 (11:17-23, 27-31)

17. Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18. Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,
19. Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
27. Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види.
28. Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих.
29. Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се.
30. Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана.
31. Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.

Мк. 42 (9:42-10,1)

42. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.
43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,
44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,
46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени.
48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.
1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.

Уторак 31. по Духовдану 13.01.2009.г.

Јев. 333 (12:25-26, 13:22-25)

25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса,
26. Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
22. Молим вас пак, браћо, примите ову ријеч утјехе, јер вам укратко и написах.
23. Знајте да је брат наш Тимотеј ослобођен, са којим ћу вас, ако ускоро дође, видјети.
24. Поздравите све старјешине своје и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије.
25. Благодат са свима вама. Амин.

Мк. 43 (10:2-12)

2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: Може ли муж отпустити жену?
3. А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј?
4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.
5. И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.
6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену.
7. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој,
8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело.
9. А што је Бог саставио човјек да не раставља.
10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови,
11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом.
12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу.

Обрезање Господње и Св. Василије Велики  14.01.2009.г.

Кол. 254 (2:8-12)   Јев. 318 (7:26-8:2)

8. Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци науци свијета, а не по Христу.
9. Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства тјелесно,
10. И ви сте испуњени у Њему, који је глава свакога началства и власти;
11. У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим,
12. Пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз вјеру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих.

26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса;
27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе.
28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога.
1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима,
2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Лк. 6 (2:20-21,40-52)   Лк. 24 (6:17-23)

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.
21. И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби.
40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.
41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.
42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.
43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;
44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.
45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.
46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.
48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.
49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?
50. И они не разумјеше ријеч коју им рече.
51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.
52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског.
18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.
19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.
20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије.
21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.
22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега.
23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

Четвртак 31. по Духовдану 15.01.2009.г.

Јк. 51 (1:19-27)

19. Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се; 20. Јер гњев човјеков не твори правду Божију. 21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше. 22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе. 23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу; 24. Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше. 25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему. 26. Ако ко од вас мисли да је побожан. а не чауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд. 27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.

Мк. 45 (10:17-27)

17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? 18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. 19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер. 20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје. 21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном. 22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.

Петак 31. по Духовдану    16.01.2009.г.

Јк. 52 (2:1-13)

1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте вјеру у нашега Господа славе Исуса Христа.
2. Јер ако дође на сабрање ваше човјек са златним прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у биједној хаљини,
3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху: Ти стани ондје, или сједи овдје ниже подножја мојега;
4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима?
5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и насљедници Царства које обећа онима који Њега љубе?
6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?
7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи?
8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините;
9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике.
10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све.
11. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона.
12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;
13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави побједу над судом.

Мк. 46 (10:23-32)

23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије!
24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!
25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.
26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти?
27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.
28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.
29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,
30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.
31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.