Nisi ti shvatio poentu te price
Kafka je sve sto imaju ....

vidis to sam zaboravio, doduse 'pitomi cesi' su wazda ratovali pa nisu stigli da puno ulazu u svekolike oblike kulture i umjetnosti

Baš mi reci da li je ko čitao razgovore Izetbegovića i Cerića recimo. Kako li izgleda njihova konverzacija?

Možda
A: Jah
M: Jah vala
A: Belaj
M: Jes vala
A: Jazuk
M: Jazuk jakako
A: A u nas u Satmbolu... Ih

е то би било ...иих 

Чеси? Невероватни ликови. 

Politika u „Politici”
Objavljeno: Uto, 23. 09. 2008. 16:42
ODLAZAK LJILJANE SMAJLOVIĆ?
Odlazak Ljiljane Smajlović?
Ne bavim se Politikom: Ljiljana Smajlović
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Upravni odbor „Politike AD” na sednici održanoj 23. septembra raspisao je konkurs za novog glavnog i odgovornog urednika najstarijeg dnevnog lista u Srbiji. Pravi je trenutak da se podsetimo ko je zapravo (još uvek) aktuelna glavna urednica „Politike”, Ljiljana Smajlović
e-novine

Sonja Liht, predsednica Upravnog odbora „Politike”, izjavila je da je inicijativu za konkurs pokrenula skupština preduzeća „Politika novine i magazini”, u kojoj jednak broj članova imaju predstavnici srpske strane i nemački suvlasnik WAZ. „Mi smo insistirali da se raspiše konkurs i da o kandidatu za glavnog urednika i o njegovom programu mora da se traži mišljenje redakcije”, rekla je Lihtova.

Matija Bećković, jedan od članova Upravnog odbora, javio se uveče 22. septembra redakciji „Politike” i rekao da on, Emir Kusturica i Predrag Mihajlović, koji je i član skupštine osnivača „Politika novine i magazini”, nisu prisustvovali sednici na kojoj je doneta takva odluka, kao i da na dnevnom redu koji im je poslat pre sednice nije bila tačka o izboru novog glavnog urednika. Ljiljana Smajlović imenovana je za glavnu urednicu „Politike” 12. oktobra 2005.

+++

O detaljima biografije Ljiljane Smajlović pisao je Mile Stojić pre tri godine u sarajevskim „BH Danima”:

Kratki životopis Ljiljane Smajlović

Ljiljana Smajlović (djevojačko Ugrica) odrastala je kao tipično sarajevsko dijete – rođena u vojničkome braku (majka Danica bila je medicinska sestra, po činu potpukovnik, a otac Mirko civilno lice u službi JNA), vrlo je mlada počela koristiti privilegije svoje kaste – početkom osamdesetih dobila je stipendiju za Cleveland, gdje je naučila engleski, a poslije toga svršila je i jedan francuski licej u Alžiru. Stupila je u brak sa Bošnjakom Zlatanom Zlajom Smajlovićem i s njim dobila sina. (Smajlovići su, inače, porijeklom iz Srebrenice; prvi direktor memorijalnog kompleksa Potočari zove se Mersed Smajlović, čija je gotovo cijela familija žrtva Karadžić–Mladićevog genocidnog pogroma).

Kad je Milošević započeo rat, izvještavala je za Oslobođenje s vukovarskog ratišta, kao i sa srpskog referenduma u Kninu. Bila je tad, kao i gotovo cijelo Oslobođenje, na strani JNA i Miloševića, žestoko optužujući hrvatsku „separatističku” stranu. Ali, kad je odlučila napustiti ratno Sarajevo, nije se, poput drugih svojih kolega zadržavala u Karadžićevu štabu na Palama, već je otišla u metropolu, gdje se isprva zaposlila u nezavisnom tjedniku Vreme.

-.-PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ-.-Koštuničina ljubimica: Ljiljana Smajlović
Koštuničina ljubimica: Ljiljana Smajlović
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Smajlovićka se nije u srpstvu htjela natjecati s ljudima poput Riste Đoge ili Ilije Guzine (to ju je gejačko „masno” busanje kao rođenu Sarajku i relativno obrazovanu ženu vjerojatno i vrijeđalo), otišla je radije na godinu dana u Sjedinjene Države. Iako se prije rata razvela, svoje muslimansko prezime nije htjela brisati, sluteći da će upravo ono biti ulaznica za sve američke institucije, jer su Sjedinjene Države najviše tad pomagale ljude iz mješovitih brakova, pogotovu bosanske muslimane. Tako je, kao „Bošnjakinja”, lagano došla do ugledne stipendije u Washingtonu, gdje će početi lobirati za srpsku stvar na svim frontovima. Zahvaljujući prezimenu, te izvrsnom znanju engleskog, postala je alfa i omega američkog Irexa, agencije koja je u jugoistočnu Europu došla sa zadaćom da novčano pomogne nezavisnim medijima! (O tom kako su se brojni okorjeli nacionalisti „priključili” na međunarodne fondove kao „nezavisni”, jednom ćemo drugom prigodom).

Po povratku iz Amerike zapošljava se u tjedniku NIN, gdje, poletna, daje intonaciju alkoholom i nacionalizmom iznurenim kapacitetima nekad vodećeg jugoslavenskog nachrichtenmagazina. Njena je taktika sad već perfidna – napada Karadžića, ali relativizira zločine u Srebrenici, ne slaže se sa Šešeljem, ali uporno osporava legalitet haškog tužiteljstva i samog Tribunala, napada Miloševića, ali zbog lažnih obećanja. Njenu ninovsku fazu teškog srbovanja i pljuvanja po zavičaju najbolje opisuje njezin nekadašnji kolega i novinski mentor Gojko Berić: „Ljiljana Smajlović, predratna vedeta 'Oslobođenja', našla je u 'novom' NIN-u idealno mjesto za sebe. Jer njoj se vjerovalo: rođena je u Sarajevu, došla je iz Bosne, te sve što bude pisala o ratu u njenoj domovini čitaocima NIN-a djelovat će krajnje objektivno. Ljilja je pisala i pisala, ali tako kao da je rođena u Čačku, kao da Bosne nikada nije vidjela, osim što je o njoj nešto slušala od Dobrice Ćosića i srpskih akademika tipa Milorada Ekmečića”.

Naročito su joj mrske nevladine organizacije i oporbeni političari, nezavisni intelektulaci. Jednog od njih, Lazara Stojanovića, kozmopolita i žrtvu komunističkog režima, podučava univerzalijama na vratničkom ekavskom („Lepo je od njega što ponekog novinara ovde oslobađa sumnje da je miloševićevac; možda nas zove i lažovima iz najplemenitijih pobuda. Ali valjda je došao čas da ovde u Beogradu kažemo da je od ideološke provere Lazara Stojanovića ipak bolji sistem u kome se novinarski rad procenjuje na osnovu univerzalnih kriterija profesije”). To beskrupulozno, amoralno novinarstvo Nataša Kandić, predsjednica beogradskog Fonda za humanitarsno pravo, u razgovoru za Dane opisala je sljedećim riječima:

„Njeni tekstovi pokazuju da se ona grčevito bori za svoju viziju, očekujući da je njen glas mnogo jači od našeg. Ona više ne bira reči, a ranije je barem bila obazriva u svojoj direktnoj kritici koja nikad nije bila zasnovana na argumentima. Kao što sada kritikuje NVO-e, isto tako je pisala o Haškom tribunalu, braneći Miloševićev sistem. Njeno pisanje je pokazalo koliko ona mrzi sve što pokušava pokazati Srbiju onakvom kakva jeste. Mi nismo srećni što je Srbija, naša država, takva, ali smatramo da jedini način da možemo računati na demokratsku budućnost jeste da se iznese istina. Istinu koju mi iznosimo Ljiljana Smajlović ne može ni emocionalno, ni fizički da podnese i zato je njen svaki tekst pun mržnje i podsticanja drugih na mržnju i napad prema NVO-ima.”

-.-PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ-.-Should I stay or should I go
Should I stay or should I go
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

U međuvremenu je list Politika, nakon pada Miloševića, pokazao da je izgubio i kredibilitet i tiražu toliko da je morao na doboš. Na raspisanom javnom tenderu polovicu njegove vrijednosti kupuje njemački koncern WAZ Bode Hombacha, postavivši za glavnog urednika potomka nekadašnjeg osnivača, koji je neko vrijeme bio Politikin dopisnik iz inozemstva. Koštuničin ideološki gremi, na čelu s meštrom balkanskog mraka, pjesnikom Matijom Bećkovićem, nakon dugog vijećanja zabrinuto zaključuje da ne mogu Nijemci, kao osvjedočeni srpski dušmani, voditi politiku Politike, te vrši svojevrstan puč u redakciji. Za predsjednika savjeta lista dovode notornog Emira Kusturicu, na čelo uprave Bećkovićeva zeta Srđana Janićijevića, a za glavnog urednika Ljiljanu Smajlović, riječju – najsrpskije srpske kadrove. Uprava WAZ-a se isprva buni, a onda prihvaća novu situaciju, jer je i tako u cijeloj stvari zanimaju samo financijski efekti.

Dok Matija i dalje po jednom dijelu spaljene Bosne neumorno deklamira apologiju čarima permanentnog rata („Ćeraćemo se još”), dotle naša uspješna Ljilja u Bećkovićevoj Politici permanentno srpski narod brani od bosanskih muslimana.

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17163

ova ljilja me podsjeca na nasu simi 

Kad ćeš ti u Bg na kafu? Možda ti uredim i večeru i slikanje sa Ljiljom.

ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ д.о.о.

Генерални директор: Срђан Јанићијевић (sjanicijevic@politika.rs)
Заменик генералног директора: Вернер Херић (werner.herics@politika.rs)

 


Политика Новине и Магазини

Модеран дизајн, искорак ка читаоцима и успостављање трендова – Политика новине и магазини новог доба. Улазећи у други век свог постојања, кућа Политика одлучила се за иновације на пољима визуелног идентитета, приступа читаоцима и људских ресурса. Структуру вредности уоквирену између истине, прецизности и благовремености, уз ексклузивност.

Први број Политике, најстаријих дневних новина у нашој земљи и међу најстаријима у Европи, изашао је 25. јануара 1904. године (12. јануара 1904. године по старом календару), чиме је - окупљајући најумније људе свог времена - овај лист покренуо Владислав Рибникар, први власник и оснивач "Политике". Од тада се континуирано шири мрежа признатих новинарских имена, угледних дописника и спољних сарадника који за њу пишу. Политика је, својим свеобухватним садржајем, временом стекла статус националне институције, утичући на политички, културни и јавни живот у земљи.

Компанија Политика Новине и магазини основана је 1. марта 2002. године, као заједничко предузеће у којем подједнаке улоге – по 50 посто – имају Политика АД и немачки медијски концерн WAZ  (Westdeutsche Allgemeine Zeitung Medien Gruppe). Оснивачи равноправно доносе све стратешке и оперативне одлуке, српски партнер задржава надлежности над уређивачком политиком свих издања, док WAZ има одлучујући глас када је реч о пословном систему. Истовремено, ПНМ је једини оснивач још три предузећа: у 2005. години основани су Политика Магазини и Политика Штампарија у Србији, а у 2006. години Политика – весници и списанија у Скопљу (Македонија).

Настављајући традицију једне од најугледнијих медијских кућа на овим просторима, ПНМ издаје два дневна листа, Политику и Спортски журнал, и девет магазина: Базар, Ану, Виву, Свет компјутера, Политикин забавник, Илустровану политику, Хупер, Енигматику и лиценцно издање Ауто Билд. У 2005. години издато је око 62 милиона примерака новина и магазина.

У сарадњи са водећим домаћим издавачима ПНМ се бави и издавањем књига, при чему је у 2005. години дистрибуирано више од 4 милиона примерака.

Ширење медијског утицаја, освајање нових медија, повећање тиража, редизајн постојећих издања и стварање нових само су неки од будућих планова ПНМ – а.

Знатижељни после свега? Слободно нас прелистајте...

ПОЛИТИКА ONLINE

Уредник: Татјана Петровић (web@politika.rs)
Веб-тим: Бранислав Ивановић (уредник вести), Андријана Цветићанин, Владимир Петковић (спорт), Александар Тодоровић, Владимир Димитријевић, Милорад Живковић.

ПОЛИТИКА

Главни и одговорни уредник:
Љиљана Смајловић (redakcija@politika.rs)

Генерални секретар:
Никола Тркља (redakcija@politika.co.yu)

Шеф деск-а:
Горан Волф (desk@politika.rs)

Арт директор: Борут Вилд (borut.vild@politika.rs)

Уредници рубрика

Спољна: Жарко Ракић (spoljna@politika.rs)
Политичка: Милорад Весић (politicka@politika.rs)
Погледи: Бранислав Радивојша (pogledi@politika.rs)
Тема дана: Раде Станић (rade.stanic@politika.rs)
Друштво: Сандра Димитријевић (sandra.dimitrijevic@politika.rs)
Хроника: Озрен Милановић (hronika@politika.rs)
Економска: Александар Апостоловски (ekonomska@politika.rs)
Култура: Анђелка Цвијић (kultura@politika.rs)
Дописнички сервис: Бојан Билбија (dopisnicka@politika.rs)
Спорт: Живко Баљкас (sportska@politika.rs)
Београдска: Јулијана Симић (beogradska@politika.rs)

Викенд издање: Петар Мићковић (petar.mickovic@politika.rs)

Тема недеље: Маријана Милосављевић (marijana.milosavljevic@politika.rs)

EX-YU издање: Светлана Ћопић (exyu@politika.rs)

Регионална издања: Радмило Кљајић (radmilo.kljajic@politika.rs)

Технички уредник: Жарко Марић (zmaric@politika.rs)
Уредник фотографије: Горанка Матић (goranka.matic@politika.rs)

Фељтон: Душица Милановић (feljton@politika.rs)
Међу нама: Мирјана Миловановић (medjunama@politika.rs)
Шарена страна: Мирна Велединовић (sarena@politika.rs)

Наука и дигитални свет: Станко Стојиљковић (nauka@politika.rs)
Женска страна: Зорица Карановић (zenska@politika.rs)
Мушка страна и медицина: Душица Павићевић (mstrana@politika.rs)
Ритам: Снежана Чикарић (ritam@politika.rs)
Дечја страна: Љиљана Ђукић (decja@politika.rs)

Културни додатак: Весна Рогановић (kulturni.dodatak@politika.rs)
Тв редакција: Невенка Опачић (tv.revija@politika.rs)
Магазин: Олга Вукадиновић (magazin@politika.rs)
Додаци:Саша Марић (dodaci@politika.rs)
Новинска документација: Радован Ивановић (novinskadokumentacija@politika.rs)


ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ

Директор сектора продаје и маркетинга: Иван Тадић (ivan.tadic@politika.rs)
Директор штампарије: Љубиша Васиљевић (stamparija@politika.rs)
Директор Огласног сектора: Радован Лазаревић (oglasi@politika.rs)
Финансијски директор: Дејан Килибарда (dejan.kilibarda@politika.rs)
Директор Сектора информатике: Саша Вујовић (sasa.vujovic@politika.rs)
ПР менаџер ПНМ: Милица Димитријевић (milica.dimitrijevic@politika.rs)
Директор корпоративних послова: Милош Зечевић (milos.zecevic@politika.rs)


"Политика" је обухваћена одитом АБЦ Србија

Kao što vidiš Politika je privatno preduzeće u vlasništvu Deutsche Allgemeine Zeizung-a. Oni zapošljavaju, postavljaju urednike i otpuštaju. Oni su doveli i Ljilju o Liht.

Inače kad bi mene neko pitao čije je prezime Smajlović ja bi rekal jevrejsko (sefardsko) a ne muslimansko.

jel znas nekog sefarda da mu se prezime zavrsava na ic 

Моралесе...

The first time someone calls you a horse you should punch him in the nose.
The second time he calls you a horse you should call him an idiot.
The third time he calls you a horse... well then it's probably time to go shopping for a saddle

тако да по већини на овом форуму ти би већ требало да си оседлан.

Detektovanje ugroženog srpstva
Objavljeno: Sub, 20. 09. 2008. 15:43
KNJIGA-NOŽ, KNJIGA-ŽICA
Knjiga-nož, knjiga-žica
Sve je spremno za povratak druga Đoga: Klub književnika
PHOTO: www.limun.hr
Kada već UKS-Kju-Kluks (izraz Miše Stanisavljevića) nije uspeo u svom ideološkom projektu stvaranja Velike, etnički čiste, Srbije, ostalo im je samo da pišu jadna saopštenja i šire mržnju prema onima koje izvođači ratnih radova nisu uspeli da pobiju, kao i protiv celog sveta, koji je tradicionalno neprijateljski nastrojen prema svemu što je srpsko
Piše: Tomislav Marković

Povodom zabrane ulaska Gojku Đogu na teritoriju BiH, za koju je dotični saznao 5. septembra, kad ga je policija sprečila da pređe granicu kod Gradiške, konačno se oglasilo i Udruženje književnika Srbije, nakon jedva 12 dana dubokoumnog razmišljanja. Organ UKS koji, iz običnom ljudskom razumu nedostupnih razloga, voli sebe da naziva Odbor za odbranu slobode i prava, objavio je 17. septembra saopštenje pod nehotično duhovitim naslovom „Demokratija protiv pisaca“. Potpuno logično: UKS se već dve decenije i ne bavi ničim drugim do detektovanjem ugroženog srpstva, svejedno da li u kolektivnom obliku „ostataka zaklanog naroda“ ili u obliku pojedinca, pogotovo ako se radi o Karadžićevom savetniku, ideologu i senatoru RS. Mentalna matrica je ostala ista: navodna ugroženost Srba samo je povod za raspirivanje mržnje i poziv na osvetu. Tako se u saopštenju činjenica da je senator Đogo nepoželjan u BiH stavlja u opšti antisrpski kontekst, dovodi u vezu sa rušenjem spomenika Andriću i Ćopiću, što je, naravno, deo vekovne međunarodne zavere protiv Srba, u kojoj prednjače bosanski muslimani. Kada već UKS-Kju-Kluks (izraz Miše Stanisavljevića) nije uspeo u svom ideološkom projektu stvaranja Velike, etnički čiste, Srbije, ostalo im je samo da pišu jadna saopštenja i šire mržnju prema onima koje izvođači ratnih radova nisu uspeli da pobiju, kao i protiv celog sveta, koji je tradicionalno neprijateljski nastrojen prema svemu što je srpsko. Zanimljivo je kako vreme i istorijski događaji nisu ništa promenili u glavama zaraženim zlokobnim UKS-virusom: i pored genocida u Srebrenici, etničkog čišćenja, masovnih zločina nad muslimanskim življem, logora, Srbi su uspeli da ostanu ugroženi.

-.--.-Predsednik UKS-Kju-Kluksa u danima grmljavine: Matija Bećković
Predsednik UKS-Kju-Kluksa u danima grmljavine: Matija Bećković


Saopštenje potpisuje izvesni Predrag R. Dragić Kijuk, predsednik Odbora za odbranu slobode i prava, koji je na Vikipediji predstavljen kao (udahnite duboko): humanista, književnik i likovni kritičar, esejista, antologičar, leksikograf, medievalista, istoričar, personalista, dostojevista i pravoslavni mislilac. Ukratko, reč je o renesansnoj ličnosti koja je u svim oblastima svog delovanja ostavila nevidljivi trag. U retkim pravoslavnim pauzama, između hroničnog dostojevizma i akutnog personalizma, P. R. D. Kijuk je uspeo da osnuje brojna nacionalno podobna udruženja, od kojih izdvajamo najznačajnije: Fond istine, Svetski sabor Srba, Crkveno-narodni sabor, Centar za hrišćanske studije i Srpska nacionalna svest. Usput je osnovao izdavačku kuću „Euro Epistel“ i postao drug član sledećih institucija: Srpskog nacionalnog odbora svesrpskog kongresa, Uprave Udruženja književnika Srbije i Upravnog odbora Srpske književne zadruge. Njegovo najznačajnije delo, koje će biti od nemerljive koristi budućim istraživačima srpskog nacionalističkog projekta, svakako je zbornik „Catena mundi: Srpska hronika na svetskim verigama“ iz 1992. godine, koji recenzenti i prikazivači nazivaju „duhovna enciklopedija srpskog naroda“, a Branislav Jakovljević „knjiga-nož, knjiga-žica“.

Tekst saopštenja Odbora za odbranu slobode i prava prenosimo u celini.

Demokratija protiv pisaca

Iako suđen na kraju dvadesetog veka od predstavnika komunističkog totalitarizma (1981), pesnik Gojko Đogo se našao na udaru demokratskog totalitarizma na početku dvadeset i prvog veka. Utoliko je Odbor za odbranu slobode i prava sklon da sadašnju fazu američke balkanizacije Evrope uočava kao politički recidiv: strogoću više ne sprovodi vulgarni materijalizam već vulgarni globalizam.
Redovni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, Gojko Đogo, vraćen je 05. septembra sa graničnog prelaza u Gradiški na osnovu Zakona o boravku stranaca i azilu. Naime, u BiH ne mogu ući lica koja predstavljaju pretnju „bezbednosti zemlje, ustavnom poretku i javnom redu i miru“.
-.-PHOTO: ALEKSANDAR ANĐIĆ-.-Večno ugroženi Srbin: Gojko Đogo
Večno ugroženi Srbin: Gojko Đogo
PHOTO: ALEKSANDAR ANĐIĆ

Kako se ugledni pesnik i humanista, rodom iz Vlahovića u opštini Ljubinje u Republici Srpskoj, našao na ovome spisku niko ne zna, ali je nesumnjivo da se ovom postupku pristupilo s namerom. Posle rušenja spomenika nobelovcu Ivi Andriću u Višegradu i Branku Ćopiću u Hašanima, posle svojatanja Njegoša, Vuka Karadžića, Šantića, Dučića i Kočića – vlasti BiH i Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice (Miroslav Lajčak), i ovim činom, nastavljaju sa programiranom diskriminacijom i ograničavanjem ljudskih prava Srba.
Od zločina protiv mira i Izetbegovićevog uvlačenja Bosne i Hercegovine u rat (i pored Lisabonskog sporazuma od 18. marta 1992), pa do onemogućavanja Gojku Đogu da prisustvuje Skupštini Akademije nauka i umetnosti RS, ništa se nije promenilo u politici drugog entiteta u BiH ili takozvanoj međunarodnoj zajednici prema Srbima. Slučaj Gojko Đogo je izabran da se srpskoj državi u Bosni da do znanja da se nad njenim akademicima može primenjivati demonstracija sile čak i onda kada je na mestu predsednika republike (dr Rajko Kuzmanović) sadašnji predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.

U Beogradu, Odbor za odbranu slobode i prava
17. septembra 2008. predsednik
Predrag R. Dragić Kijuk

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17071