Ћирилица vs. Latinica   

   Zašto mramo da se odlučimo, zašto ne može i jedno i drugo? Meni se u praksi više puta dogodilo da (zavisno od toga šta se piše) mi je zgodnije da koristim latinicu, naročito kada je potrebno pisati "stručnim" pismom i kada je nepotrebno kombinovati i komplikovati. Pa niko ne zna ni gde je Stevan Sinđelić završio(iako su navodno identifikovali njegovu lobanju i stoji u Ćele Kuli) pa nije zaboravljen. Svetog Savu su takođe Turci pokušali da bace u zaborav tako što se ne bi znalo de mu je grob, ali nisu uspeli... Što ste u frci, neće niko da ukine ćirilicu! Možda je ta naša (srpsko-hrvatska) latinična verzija veštačka tvorevina, ali već dugo postoji, postala je uobičajena za korišćenje. Kad bi ljudi ispravljali sve krive Drine po 1000 godina unazad, da li bi bilo šta izvorno imalo veze sa današnjim oblikom?  Nikako protiv ćirilice, ali definitivno za oboje.
                                         P.S.
  Плеасе, стоп аргуинг! Цоулд јоу јуст цалм довн фор а момент? 

За Дједаија

Да ли је у свету коришћење два писма правило или изузетак?
Да ли је могуће равноправно користити два писма, или увек једно односи превагу, и код појединаца и службено?
Искуства Румуније и Турске говоре да је коришћење два писма неодрживо. Румуни су ћирилицу заменили латиницом, а Турци арабицу латиницом.
Неке земље бившег СССР тренутно користе два писма али само као прелазно решење, јер су објавили прелазак на латиницу, а неке као Азербејџан и Молдавија то већ и спровеле.

Зашто бисмо се ми правили паметним и богатим по овом питању, и били мимо осталог света? Да ли је ова латиница коју користимо уствари хрватска верзија латинице, јер ју је сачинио Људевит Гај у Загребу и зове се гајевица по њему?
И та латиница се код нас користи од 1918. године, откад постоји заједничка држава, и грађена је за заједнички језик, који је данас мртав.

Ако Руси, Грци и Бугари могу да се осећају комотно са једним писмом, зашто је нама једно мало?
А шта је са Кинезима нпр.? Ако је писмо тако неважна и споредна ствар, зашто они своје компликовано писмо (има око 56000 знакова) за које треба одвојити 2 деценије да би се боље савладало, зашто га не замене латиницом? И не видим да им смета у развоју, напротив, како је кренуло, још ћемо ми учити њихово писмо...

Како смо то увек само ми најпаметнији?

Ma kakva gajevica? Latinično pismo koje mi (i Hrvati, Slovenci, Bosanci, Crnogorci) koristimo je tzv. centralnoevropska verzija latinice (češko-slovačko-poljska redakcija latinskog pisma), prema tome samo je dodato slovo Ć, koje ne postoji u češkom i poljskom jeziku, ali ne postoji ni u slovenačkom jeziku. Prema tome, latinica je hrvatska isto kao što je sanskrit srpski, znači ova verzija latinice nema blage veze sa hrvatima. Čak je latinica počela masovno da se upotrebljava u Hrvatskoj tek u 18. veku, pre toga dominantna je bila glagoljica koju su forsirali franjevci i kat. crkva. Za one koji ne znaju, glagoljica je zapadna varijanta prvobitne, staroslovenske ćirilice.

Хаха, централно европска верзија... Пријатељу, очигледно да се добро разумеш у рачунаре, па си терминологију покупио са windows-а, а прича о којој причамо се дешавала у 19. веку...  Што се слова ć тиче, било је обрнуто,  слово ć су Људевит Гај и екипа узели из пољске верзије латинице, док су č и ž узели из чешке. А ако пробаш да прочиташ чешки или пољски текст, имаћеш потешкоћа, јер није „само додато слово ћ“, чешка, а и пољска верзија латинице имају своје особености и прилично се разликују од Гајеве хрватске верзије, коју и ми користимо.    Не верујеш? На сајту www.omniglot.com постоје све релевантне информације о језицима и писмима свих народа света. Професиналан сајт, изванредно урађен.
Али немогуће да ниси чуо за термин гајевица или гајица. Хрвати су јако поносни на своју верзију латиничног писма и аутора те верзије, Људевита Гаја.
Што се глагољице тиче, постојала је борба између ње (тј. употребе народног језика у црквама) и латинице (латинског алфабета, тј. употребе латинског језика у црквама) у Хрватској, па је чак и папа званично забранио употребу глагољице у црквама (попови латинаши против попова глагољаша).
И глагољица није западна варијанта ничега, глагољица је прво писмо направљено за Словене, користила се и у данашњој Србији, Македонији, Бугарској, Чешкој, Словачкој... Пар деценија пошто је направљена глагољица иста екипа (по неким изворима Кирил, а по другим његови ученици) је направила ћирилицу, користећи искуства глагољице и (опет) грчког алфабета. На неким подручјима се задржала дуже, на неким краће, а најдуже на изолованим хрватским острвима...

БУКВАР О ЋИРИЛИЦИ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)


ОВДЕ СУ НАВЕДЕНЕ И РАЗОБЛИЧЕНЕ НАЈЧЕШЋЕ ПРЕДРАСУДЕ ВЕЗАНЕ ЗА НАШУ ЋИРИЛИЦУ.



Сви пишу латиницом

Нетачно. Латинично писмо је писмо скоро свих западно и централно европских народа, као и многих других који црпе свој идентитет из западно европске културне баштине (латинска и северна Америка, делови Африке, делови Азије...). Међутим, већина народа у свету не пишу латиницом (од земаља које су припадале Византијском и исламском културном кругу, па све до Кине и Јапана). Тако данас, становништво којем латиница није матично писмо, износи преко 60% светске популације.

Странци не разумеју ћирилицу

Нетачно. Странци, у највећем броју случајева, не разумеју српски језик. Текст на српском језику исписан латиницом једнако је неразумљив странцу који не зна српски језик, као исти тај текст исписан ћирилицом.
Размислите који би текст странцу био највише разумљив: под а, б или в?

а) Добродошли б) Dobrodošli в) Welcome

Да је ово тачно, имамо и пример Грчке која сваке године угости милионе иностраних туриста, па опет нико од Грка нема потребу да пише грчки језик латиничним писмом.

Ћирилица се не може користити на рачунарима

Нетачно. Сваком рачунару који има Виндовс (Windows) уграђена је подршка за све европске језике и писма, укључујући и српски језик и српску ћирилицу. Под подршком се подразумева унос и приказивање текста на ћирилици, писање и читање електронске поште на ћирилици, прегледавање интернет локација са ћириличним садржајима... Оно што још увек није урађено је тотална локализација Виндовса и Офиса (MS Office) на српски језик.

Са ћирилицом не можемо у Европу

Нетачно. Ћирилица је последња ствар која ће спречити наш улазак у Европску заједницу. Да подсетимо да је Грчка члан ЕЗ-а, а да се није одрекла ни свог језика, нити свог писма. Штавише, грчко писмо се налази на новчаницама нове европске валуте Евро. Такође, ЕЗ је 1996. године донела "Програм за промоцију језичке различитости ", по којем сви народи Европе имају право да са својим језиком и писмом улазе у актуелне процесе економске, политичке, привредне и културне интеграције.

Латиница је технички савршеније писмо

Углавном нетачно. Једина предност латинице што заузима мање простора (и до 20%) што је нарочито важно код прелома часописа, мада се и овај проблем може решити. Са друге стране, ћирилични принцип „један глас – један знак”, знатно олакшава писање као и читање текстова написаних на ћирилици. Насупрот тога, неке, доста честе, комбинације латиничних слова знатно отежавају читкост. Например, комбинација латиничног „рн„ - rn личи на „м” - m. Безсерифна латинична слова "И" и "л" су идентична, тако на пример: „Или” - Ili, „Илић” - Ilić.

Нашем народу је потребна латиница да би били ближи европи и свету

Тачно, ако се под латиницом подразумева нпр. енглеска, немачка, француска латиница. Онда је ова латиница неопходно као саставни део опште културе наших суграђана који би требало да знају неке од наведених светских језика. Познавање нпр. енглеског језика (а самим тим и енглеске латинице) пружа нам нормално широке могућности на пословном, културном, научном и сваком другом плану.
Нетачно, ако се под латиницом мисли на "српскохрватску" односно хрватску латиницу. Онда је инсистирање на латиници непотребно, јер свака реч у нашем језику може да се напише ћириличним писмом. С друге стране, све битне стране речи у оригиналу (нпр. енглеске, француске, немачке...) не можемо писати српскохрватском латиницом (нарочито не словима "š", "ć", "č", "đ", "dž", "ž"), него само латиницом која припада датим језицима (нпр. енглеска, француска, немачка латиница...).
Тако ову тезу треба преформулисати да би она била тачна: "Нашем народу је потребно знање страних језика да би били ближи Европи".

Морамо писати латиницом због интернационалних симбола, мерних јединица и слично
Нетачно. Интернационалне ознаке и симболе доносе одговарајуће међународне организације. Највећи део симбола, из свих области људске делатности, користе термине, скраћенице или слова из енглеског, латинског и грчког језика. Тако да поред латиничних слова и ознака, имамо и употребу скоро свих слова грчке азбуке, као на пример: "α", "β", "γ", "δ", "φ", "ψ", "π", "Δ", "Ω" итд... И поред тога, ником нормалном не пада на памет да нас тера да пишемо грчким писмом.

Инсистирање на службеној употреби ћирилице, угрожава права наших суграђана који су других националности.
Нетачно. Наши суграђани који су других националности своја права по овом питању остварују употребом свог језика и писма (нпр. мађарског, румунског ...), а никако не, употребом српског језика писаног "српскохрватском" односно хрватском латиницом.

Ако сте све ово прочитали, надам се да сте схватили да ћирилица није нешто што је страно европској цивилизацији и саврееменом тренутку,него баш напротив,нешто што је саставни њихов део, а уз свце то и један од наших знакова препознавања пред целим светом

Уласком Бугарске у Европску унију ,ЋИРИЛИЦА је постала треће ЗВАНИЧНО писмо европске уније, поред латинског и грчог алгабета!!!

Pa po čemu je ova verzija latinice hrvatska, ako sam kažeš da su neka slova preuzeli iz poljskog, a neka iz češkog. Ja lepo kažem da je to poljsko-češka (centralnoevropska) verzija latinskog alfabeta, a ti kažeš da je hrvatska. Da li u ovoj verziji latinice postoji neko unikatno slovo koje su izmislili hrvati? Recimo, Vuk je u našu ćirilicu uveo slova Љ i Њ, koja ne postoje u drugim verzijama ćirilice, pa možemo slobodno da kažemo da je naša verzija ćirilice srpska, ali nikako ne možemo da našu verziju latinice nazovemo hrvatska latinica. Još jednom pitam, po čemu je latinica hrvatska?

Glagoljica, pa i bosančica, su lokane verzije prvobitnog staroslovenskog pisma (starobugarske ćirilice) koje je sastavljeno na osnovu grčkog alfabeta. Tačno je da je sam naziv ćirilica došao nešto kasnije, ali je suština da je na Balkanu (uključujući i hrvate) narodno pismo bilo na osnovama prvobitne ćirilice. Latinica je "novotarija" kod nas, ali i kod Hrvata nije baš ukorenjena u "tisućljetnoj povjesti", za razliku od Čeha i Poljaka.

Па не из чешког и пољског, него из чешке и пољске верзије латинице, био сам прецизан. А не знам откуд теби идеја да постоји чешко-пољска, тј централно европска верзија латинског алфабета? Пољски језик има своју верзију латинице и своја правописна правила, и верзија и правила се прилично разликују од чешке верзије латинице. Ево линка за абецеду на пољски начин:

Polish alphabet & pronunciation

http://www.omniglot.com/writing/polish.htm

А ево ти и линк чешке абецеде:

Czech alphabet & pronunciation

http://www.omniglot.com/writing/czech.htm

Нису сличне. У хрватској верзији латинице постоји уникатно слово đ (можда га је после од њих још нека варијанта латинице преузела) које је прихваћено као део предлога замене диграфа који је дао Ђуро Даничић. Он јесте био Србин, али не видим какве везе има његова националност, јер је он тада био секретар академије знаности и умјетности у Загребу. Мислим, данас има пуно Срба који раде нпр. у Минхену у BMW-у, па никоме не пада на памет да каже да је BMW српски. Вук јесте направио слова Љ и Њ, али та слова су нпр. искоришћена у прављењу македонске верзије ћирилице, а не може се рећи да Македонци пишу српском ћирилицом (имају Ќ и Ѓ уместо Ћ и Ђ). Постоји нпр. бугарска верзија ћирилице, која се опет разликује од руске или украјинске, па се тако и зове (бугарска верзија ћирилице).
По тој истој логици, ова верзија латинице јесте хрватска верзија, јер је сачињена у ондашњим хрватским установама. У њено састављање су биле укључене све тадашње легитимне хрватске институције, и све је рађено под покровитељством бечког двора. Ниједна српска институција, ни из Србије, ни из тадашње Аустро-Угарске није учестововала у прављењу те верзије латинице. Како се онда она може тек тако именовати српском? И та верзија латинице је сачињена за модеран хрватски језик, за штокавски и кајкавски (и чакавски) дијалекат, зато нпр. диграфи Nj i Lj нису фонетизовани, јер кајкавци слично Словенцима говоре нј и лј, тј, не спајају их у један глас (пр. горенје, Лјублјана, Целје..). Да не би дошло до цепања Хрвата, диграфи су остављени до данас..
Коришћење ове и овакве латинице у Срба је масовније почело 1918. када је и озваничено, после уједињења у једну државу... Тако је покојни с-х језик имао 2 равноправна писма, али зато хрватски језик данас има само једно писмо, ову верзију латинице, којом се и ми ето служимо (и зовемо је погрешно српском), и која нам је остала као успомена на пропали пројекат једне државе, једне нације (са 3 племена) и једног језика...

И не видим зашто би то било чудно, и зашто би нпр. морало да постоји неко уникатно измишљено слово да би се некој верзији латинице дала национална одредница? Чувено турско ç постоји и у албанском и румунском и многим језицима, па ипак постоји турска верзија латинице и правописна правила како се слова читају. Вук је Љ и Њ направио спајајући Л и Ь и Н и Ь. Џ је узео из румунске ћирилице, па нико не каже да ми због тога пишемо румунском ћирилицом. Ј је узео из латинице. Ђ је направио Лукијан Мушицки модификацијом Ћ, које је опет узето из старе српске азбуке (ђерв).   
Енглези нису измишљали нова слова већ користе класични латински алфабет од 26 слова, али се рецимо ј чита другачије него код Немаца...
Мађари опет имају своја правила, тако да латинице уопште нису све исте, већ сваки језик (нација) имају своје особености и правила, што их чини (националним) варијантама латиничног писма. Уопште, ако покушаш да прочиташ нпр. неки текст на пољском или мађарском језику (не улазећи у значење речи), наићи ћеш на потешкоће ако не знаш правила... Ето, то је то што ову латиницу одомаћену код нас чини хрватском, а не неком централноевропском, која уствари не постоји...

Vrlo poučan tekst, zahvaljujem. Ali, štokavski nije izvorno hrvatski dijalekt, već srpski, tu ćemo se složiti. Pa ako je ova verzija latinice sačinjena za štokavski dijalekt, opet možemo da je nazovemo srpska latinica. Inače, u to vreme (19. vek) u Zagrebu nisu postojale nikakve "hrvatske institucije" osim Sabora, u kome je hrvatski jezik bio zabranjen, već je službeni jezik bio mađarski. Čuveni "hrvatski" ban Kuen Hedervari i period tzv. mađarona.

Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu je bila "ilirska" institucija, a ne hrvatska, što se vidi iz zvaničnog naziva te institucije. "Ilirci" jesu bili uglavnom hrvati, ali im je ideologija bila projugoslovenska, na stranu što je biskup Štrosmajer planirao pokatoličavanje ili unijaćenje jugoslovenskih pravoslavaca i muslimana.

U svakom slučaju, ja ću i dalje ovu verziju latinice (kojom pišem na ovom forumu) smatrati srpskom, pa čak i ako je za njeno sastavljanje najzaslužniji Ljudevit Gaj. Na kraju, srpsku himnu "Bože pravde" je komponovao slovenac Davorin Jenko, pa to ne znači da je "Bože pravde" slovenačka pesma koju su od Slovenaca preuzeli Srbi, zar ne?

Ех, изворни дијалекат... Језик српског касног средњег века нам је данас прилично неразумљив и ближи је данашњем бугарском језику јер су они више сачували континуитет (нису имали Вукову реформу). Модеран хрватски језик је већ у настајању прогласио штокавски дијалекат за свој (то је уосталом урадио и српски). Илирски покрет је и био то што је био, политичко оруђе за стављање под шапу каптола (Загреба) и његових спонзора што већег дела јужних Словена, и био је (као уосталом његово чедо, хрватска држава) директна противтежа Србији и настојањима Срба да се уједине са матицом.

А што се тиче српске химне, већ сам дао пример фабрике BMW, то што Срби раде тамо не значи да је BMW српски бренд... Модерно речено, није важно ко је извођач радова, већ је важан ИНВЕСТИТОР, наручилац посла, тј. за кога је Даворин Јенко радио. Исто као и Ђуро Даничић.
Пар деценија после Гајеве реформе он је као секретар ЈАЗУ предложио фонетизацију Гајеве латинице, тј. замену  (dž=ğ, nj=ň, lj=ļ и dj=đ), али су Инвеститори проценили шта за њих ваља (кајкавци нј и лј раздвајају, а џ не користе), и прихватили само ђ...
Тако је и српски двор наручио да тада чувени композитор одради посао за који је уосталом био добрано награђен.. Не видим зашто је ту националност важна, важно је за кога се посао ради, и квалитет посла, па се бирају најбољи у складу са финансијским могућностима наравно...
А Људевита наравно нити су плаћали Срби нити је радио за Србе нити је имао везе са Србима, Србијом и српским институцијама... Не видим ниједан основ по коме се ова латиница може назвати српска, хоћу рећи на тај начин се било шта може приписати било чему....
И само да не будем погрешно схваћен, далеко од тога да имам било шта против латинског алфабета, он је основа савремене писмености.
А Хрвате чак ни не мрзим, мислим да су се много боље снашли и сналазили од нас у тананим политичким играма и да смо ми Срби сами себи највећи кривци за све што нам се дешавало и дешава се...
А један од разлога наше инфериорности је управо слабо познавање чињеница, баратање са полуистинама и неистинама поготово у области ближе историје, и наравно наша чувена склоност да туђе сматрамо бољим и квалитетнијим, било да се ради о економији, људима, институцијама, или у крајњој линији, писму..

Поздрав...