Pa kada, koje godine?

Sta vrdas?

Zdrav ko dren, muskarac, bijelac, u Evropi.

Ali nacuo sam na internetu koliko sam potencijalno ugrozen. Strasno.

  Na prethodnoj sttrani dva viđenja jednog smrtnog slučaja. Kako je nesrećnik skončao najbolje zna on sam, ostalo je nagađanje.


   Samo su lekari sigurni, ipak treba neko stručno lice da povadi organe.

  Šalu na stranu, bićemo svi donori jer država ako to želi može da istera do kraja. Onaj ko zna za zakon i ko želi da potpiše da ne želi da bude donor moći će da računa sa taksom. Moći će da bira između gnjavaže, gubljenja vremena i prećutne saglasnosti. Pod uslovom da ovo prođe.

  A tada je kraj nehumaniji nego u klanici gde se ipak prereže grkljan i sačeka da se iscedi krv da bi se započelo čerečenje. U ovom skučaju, da ponovim, to se radi na živo.

Ja bih rado zavestao svoje tijelo, aktivno ili pasivno.

Nemam straha da ce me neko radl ubiti zbog toga radi zdravlja elita ili stranaca ili sta vec.

Zaista ne razumijem skepsu.

  Nemam ništa protiv, cenim tuđe mišljenje. Imam protiv da kao većina moram da gubim vreme i eventualno nešto platim za ono što ne moram. Onaj ko želi (manjina) neka se prijavi kao do sada i mirna Bosna. Podrazumevana (prećutna) saglasnost itekako budi sumnju u Srbiji.

Ne sporim da je medicinska usluga spora, a ponekad i losa.

Ali organi su malo preozbiljni da bi se s time neko zajebavao.
Korupcija je sitna, jer su korumpirani picke i ne vole da se izlazu riziku 

...

Mali broj ljudi ima podudarne organe u jednoj drzavi, i jos manje izmedju drzava. Mora postojati gensko i imunolosko poklapanje. Cesce kod srodnika, rijetko u populaciji.
Tako da sistem transplantacije moze funkcionisati kao sva populacija ili nista. Da bi u masi ljudi, manjina imala podudarne organe.

Od ukljucene manjine populacija, ili od tih navodnih nasumicnih kradja organa nema nikakve koristi nikome!
To nije kao masina-auto pa rezervni dio moze skoro svudje.

E sad je pitanje prava i etike, kako ukljuciti vecinu, tj. da budu obavjesteni, potpuno informisani, i ne prisiljeni.
Da imaju laku i jasnu mogucnost ukljucenja ili iskljucenja.
Kako dizajnirati sistem da bude pravedan, ali opet da ukljucuje veliki broj ljudi.

Najlakse je odustati. Ali ljudi imaju potrebe za organima.

eto nedavno ... desila se tragedija, srpski organi su presadjeni ne slovenskom pacijentu. sve regularno i po zakonu.
dakle nema genskog poklapanja.

  Zahvaljujem na odgovoru.

  Bilo bi to lepo da ne beše žute kuće u kojoj su čerečili naše ljude. Prvo su negirali a sada zataškavaju.

  Poznato mi je kakvo je zdravstvo u Srbiji, ono što mi nije poznato koliko se transplatacja godišnje uradi u Srbiji. Irgani uvek trebaju, pitanje je ko će ih i pod kojim uslovima dobiti. Ako ovo prođe postaćemo donori i još jedan od načina punjenja budžeta.

Molim 


pa pravo na organ imaju vecina kojima treba.

Ako cemo do mogucnosti "zloupotrebe", cim je neko pismen, makar bivsa srednja klasa, ima rodbine, a pogotovo uticajne,  doktori ce posvetiti normalnu paznju.

Cigane i beskucnike, ljude bez adrese - malo teze sprovesti kroz zdravstveni sistem i saradjivati.

Ali beskucnici su prljavi-bolesni, a cigani su druga genetska grupa da bi bili adekvatni donori.

..

I da, pobogu organi se ne kupuju. Ni stranci od nas, ni mi od stranaca.

Napravi se online mreza, u kojoj svi ucestvuju i imaju jednaka prava.

Stvar je u tome sto mnogo stvari mora da se poklopi da bi se presadio organ. Osim prirodnih (genetika,imunologija) tu su i prakticna pitanja.
Preminuli mora biti dovoljno blizu.  Ne mozemo dobiti organ iz Engleske ili obrnuto.
Organi kratko mogu stajati u hranljivim podlogama (dan dva)
Takodje mora se vremenski poklapati smrt eventualnog donora i potreba za organom.

Sva ova rijetkoca i teskoca, cini namjerno ubijanje ili zapustanje eventualnog donora jako teskim za isplanirati.
To je malo filmski. Moguce je kao i svaki zlocin. Ali ne moze biti masovno.

..
Jedna lijepa cinjenica npr.
roznjace su veoma podudarne (oko je imunoloski izolovano od ostatka organizma, tako da je roznjaca organ koji je lakse presaditi nego recimo bubreg. Skoro da svako moze da primi zdravu roznjacu)

Rok  trajanja rocnjace je kratak oko 24h.

Tako da za katolicke praznike (tipa bozic) mi dobijamo roznjace iz katolickih zemalja (mislim Italije), 
bukvalno "da se ne baci". Ne rade im praznicima bolnice za transplantacije, pa nemaju sta da rade sa tolikim doniranim roznjacama, daju nekatolickim komsijama, pa i nama.

Koliko košta bubreg?

Istraživanje je tako pokazalo da je ilegalna trgovina ljudskim organima u Rumuniji i dalje moguća, i pored činjenice da je zemlja 2006. godine transplantacije regulisala po pravilima EU, i da se radi o krivičnom delu za koje se odlazi u zatvor.

U najvećem centru za transplantaciju Rumunije, bolnici "Fundemi" u Bukureštu, prema pisanju lista, potencijalni donatori čekaju u hodnicima na zainteresovane "kupce" i to toleriše osoblje.

Trgovima nesrećom: Pogledajte cenovnik ljudskih organa na crnom tržištu

Cena ljudskih organa na crnom tržištu:

600.000 evra za zdravo srce

300.000 evra za oba plućna krila

150.000 evra za jetru

150.000 evra oba bubrega

30.000 evra za kožu

27.000 evra za dve rožnjače

7.000 evra za kosti

6.000 evra za ligamente i zglobove


  Naslovi si linkovani pa ko želi neka pogleda ostatak.

  Ovo su cene na crnom tržištu a ja ne želim da verujem da će baš svaki naš doca da rari na crno da bi popunio svoj budžet. Za političare mislim drugačije a oni su upravo ti koji guraju zakon u kom je prećutna saglasnost ono što je sumnjiva rabota i zla namera. Može da se desi da se "nepažnjom" upropasti na desetine i desetine organa koji bi opravdali manjak. U mom domu zdravlja se zobg loših uslova pokvarila sva zaliha krvi i zbog toga smo moje kolege i ja morali dvaput da vadimo krv na sistematskom pregledu. Podrazumeva se da niko nije odgovarao.

  NIsam znao za ovu jezivu božićnu donaciju i razmenu. Još uvek ne znam koliko se transplatacija radi u Srbiji godišnje. Na primer, čekanje na ultrazvuk se zakazuje i čeka se nekoliko meseci na red. I to budi sumnju.