Централни Национални Комитет

Увод
Као политичко тело у оквирима организације ЈВуО, половином месеца августа 1941 године, пуковник Дража Михаиловић је на Равној Гори формирао Ценртални Национални Комитет (ЦНК), као највише политичко тело.

За време трајања рата, Централни комитет је стално прошириван. У њему су се нашли људи из вођства готово свих српских грађанских партија, укључујући и социјалисте. Централни Комитет је бранио и пропагирао циљеве који су се тицали искључиво одлука које је донео др Стеван Мољевић још 1942. године о будућем уређењу Југославије. Главни идеолози ЦНК су били осим др Мољевића и књижевник Драгиша Васић.

На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела.

Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић.

Централни Национални Комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано.

На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944., у Италији).

Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић.

Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ- као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић.

Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијем, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост.

У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије.

Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији.

Састав ЦНК

Дужност у ЦНК Име и презиме члана
Председник ЦНК Михаило Кујунџић
Потпредсеник ЦНК Адам Прибићевић
Потпредседник ЦНК Владимир Блејачић
Потпредседник ЦНК Мустафа Мулалић
Потпредседник ЦНК дрРисто Јеремић
Потпредседник ЦНК др Ристо Јеремић
Председник Извршног Одбора ЦНК др Стеван Мољевић
Потпредседник Извршног Одбора ЦНК др Живко Топаловић
Потпредсеник Извршног Одбора ЦНК Александар Аксентијевић
Генерални секретар ЦНК Драгиша Васић
Заменик Генералног секретара ЦНК др Ђуро Ђуровић
Члан ЦНК др Младен Жујовић
Члан ЦНК Драгослав Страњаковић
Члан ЦНК Александар Павловић
Члан ЦНК др Војин Андрић
Члан ЦНК Иринеј Ђорђевић
Члан ЦНК Перо Слијепчевић
Члан ЦНК Војислав Вујанац
Члан ЦНК Никола Стојановић
Члан ЦНК Власта Петковић
Члан ЦНК Слободан Драшковић
Члан ЦНК Миха Крек
Члан ЦНК Константин Фотић
Члан ЦНК Јован Ђоновић
Члан ЦНК дрРисто Јеремић

Љубомир  (Љуба) Јовановић-Патак  Пуковник Четнички                                                                    

---

---

Рођен 01. 02. 1908 у Милутовцу код Трстеника од оца Петра и мајке Христине.  Пре рата је био генералштабни мајор и обавештајни официр пешадијског пука стационираног у Скопљу. После је радио у Ваљевској команди(Жандармерији). Дражи је дојавио о нападу Немаца на Равну Гору 1941 године . Немци су посумљали да Ваљевска команда ради за Дражу па је премештен у Зајечар. Немци сазнају да је Љуба био Дразин доушник из 1941. године и крећу у акцију почетком октобра 1942 године. Провалили су у стан Љубе Јовановића али га нису нашли,побегао је у пиџами. За команданта Т имочког корпуса је постављен  је јула 1942године. Ујесен 1943 Т имочки корпус  је предузео велику офанзиву против окупатора. Разоружали суНемачке гарнизоне и мале одреде ,који су дрзали рудник Бор, рудник злата Мајдампек,рудник боговину,Ртањ,Бољевац,и Гамзиград. Јануара 1944 вођене су борбе око Зајечара,где је рањен командант Зајечарске бригаде капетан Леонида Петровић. Фебруара 1944 вођена борба против Бугара. Марта 1944 вођена борбапротив Немаца близу села сиколе. Миниране су пруге да би се пресекло снабдевање Ромела у Африци. Битка на Буковику са 23 комунистичком дивизијом. На иницијативу Потпуковника Љубе Јовановића -Патка  створене су две школе за резевне официре . Прва на територији Тимочког корпуса ,а друга на Равној Гори. Пуковник Љуба Јовановић је био заменик команданту Источне Србије Пуковнику Вељи Пилетићу. Када су Совјети заробили Пилетића Љуба је неколико месеци био Командант Источне Србије. Пред налетом Совјета Тимочки корпус креће за Босну. У босни је командовао дивизијом(Церско-Мајевичка група корпуса ,Тимочки Ваљевски и делиградски корпус). Код Градачца ј е командовао Јужноморавском групом корпуса Потпуковника Младена Младеновића,Ваљевским ,Тимочким,Делиградским,Млавским и Требавским корпусом Пуковника Ђуре Поповића. Када су преформисани корпуси на Вучјаку Пуковник Љуба Јовановић је пребачен у команду на месту начелника обавештајне и шифрантске службе. У марту 1945 Дража га шаље са Генералом Дамјановићем и потпуковником Синишом Оокољићем да ухвате везу са савезницима у Словенији. Љуба се јављао до априла када га хапси гестапо и одводе га у логор Маутхаузен. После неколико месеци га ослобађају Американци. Касније је живео у ници у француској. Био је међу првима на листи удбе за ликвидацију. Извршен је неуспели атентат на Љубу 06. 03. 1969 године у Паризу. Љубомир (Љуба) Јовановић-Патак умро 31. 07. 1988 године у А нтибес-у у Француској.

Svaka čast za post, oduševile me novosaznane informacije..

...svaka cast Patku! 

"Када прође вријеме раскола,
и кад мине бар вијека пола.
И када се архиви отворе,
и разумне главе проговоре.
Кад се буде судило о њима,
ни по бабу, ни по стричевима,
већ по правди Бога истинога,
што са трона влада небескога.
Виђеће се да Српски Четници,
нису били рода отпадници.
....
Још се надам у Бога и правду,
да  истина о Шипчићу Владу,
свијетлост дана угледати мора,
кад нестане црвеног терора.
Када братске ране зацијеле,
а престану мржње и подјеле,
виђеће се на Божијем суду,
да се није рађ'о узалуду.
Јер је овај витез с Дурмитора
узет пушку у десницу мора'.
кад фашизма авет запријети
да ће Српско име затријети
он не хтједе ко роб умријети"...

_________________

Свака част за постове 

А нема овух најновијих војвода Славка Алексића, Митра Максимовића, Манде, Василије Васко Видовић, Мирком Благојевићем, Бранислав Брне Гавриловић и осталих војвода из Одбрамбеног Отаџбинског Рата!

Stanoje JovanovicKapetan I klase                                                                                                                 
Na pocetku rata pesadijski potporucnik i rodjeni bratanac Pukovnika LJubomira  Jovanovica -Pataka. Sa LJubom je zajedno u Valjevskoj komandi 1941g. Ljuba ga salje na Rvnu Goru da obavesti Drazu o napadu Nemaca,jer ni u koga drugog nije imao povernja. Prebaceni su u Zajecar na novu duznost LJuba i Stanoje Jovanovici. Ljuba je bio komandant Srpske drzavne straze a Stanoje njegov licni pratilac. Kada je stvoren Timocki korpus Stanoje postaje komandir pratece jedinice i licni pratilac komandanta korpusa. Gestapo je uhapsio porodicu LJube Jovanovica 18. 10. 1942g(sestogodisnjeg sina,cetvorogodisnju cerku,zenu i oca svestenika). Stanoje ih je izvukao iz voza koji je trebao da ih odveze u logor na Banjici,uz pomoc Boljevacke i Zajecarske brigade. Cuvara tog vagona je ubio nozem i usao u vagon i nasao zenu i decu LJube Jovanovica. LJuba mu je dodelio cin porucnika posle ovog poduhvata. Posle bitke na Bukoviku postaje kapetan II klase. Posle ulaska Sovjeta u srbiju odlazi sa korpuson u Bosnu. Ucestvovao u svim bitkama sa komunistima i ustasama u Bosni. Cin Kapetana I klase dobija kada je LJuba postao necelnik obavestajne i sifrantske sluzbe na Vucjaku. Preziveo je Zelengoru i prikljucio se grupi potpukovnika Nikole Kalabica. Zarobljen i streljan sa jos jednim mladjim oficirom oko Valjeva ,kada je ubijen i Potpukovnik Nikola Kalabic. Sto znaci da Kalabic nije izdao Drazu. Ovao smo saznali od LJubinog rodjenog brata Vasilija Jovanovica koji je bio nacelnik supa Krusevac 5o i 60 godina.

Ko je hteo da zna sta su cetnici i cetnistvo, on je i pored crvenog terora saznao.Ko nije hteo i ne mora,nek su mu sretne komunisticke rane.