Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 05. Jul 2020, 18:03:27
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 3 4 5
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Četnistvo i četničke vodje  (Pročitano 50690 puta)
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Dinarska Divizija
Vojvoda Momcilo Djujic

Dinarska Cetnicka Divizija je najbolja cetnicka formacija zapadno od Drine.Dinarska Divizija je suvereno vladala u rejonu Srpske Krajine i planine Dinare.Od 1941 pa do kraja 1944 Divizija je vodila teske borbe protiv ustasa,partizana i Domobrana.Dinarska divizija je u najboljim danima 1942 i 1943 brojala oko 25 000 boraca.Komandant Dinarske Cetnicke Divizije je bio pop Momcilo Djujic.Samo zahvaljujuci Dinarskoj Diviziji narod u Krajini je bio delimicno sacuvan od ustaskih i komunistickih pokolja.
 

Vojvoda Momcilo Djujic


Ante Pavelic je bio izuzetno razocaran sto ustase nikada nisu uspele da oslobode Dinaru,jurisali su i ustase i Domobrani i partizani ali Dinara je ostala simbol cetnicstva i Srpstva.Krajem 1944 partizani su sproveli jednu ogromnu ofanzivu na Krajinu,a Djujic je zeleo da izvuce narod ka Sloveniji i Italiji.Doslo je do nekoliko bitaka i partizani su stvorili veliki obruc u kome se nalazilo oko 13 000 boraca Dinarske Divizije i nekoliko hiljada civila.Do otsudne bitke je doslo kod Padjena 2.decembra 1944 kada su cetnici probili obruc uz zestoke gubitke.U proboju ka Sloveniji bilo je jos nekoliko bitaka najupecatljivija je pri prelasku reke Krke sredinom decembra 1944 kada je Djujic presao most tek kada se poslednji vojnik nasao na drugoj strani.Djujic se u Sloveniji povezao sa Ljoticem i sa njim planirao borbu protiv komunisticke Jugoslavije.Djujic i Ljotic su u Sloveniju doveli Vladiku Nikolaja Velimirovica i Srpskog patrijarha Gavrila Dozica.



Vojvoda Momcilo Djujic i Patrijarh Srpski Gavrilo Dozic,Slovenija februar 1945



Djujic je pokusao da se poveze i sa Saveznicima ali su oni umesto da mu pomognu razoruzali celu Dinarsku Diviziju i smestili je u logor Eboli u Italiji.Mnogi borci su tada izvrsili samoubistvo.Kada se rat zavrsio Djujicevi borci su otisli u emigraciju,mahom u SAD.
Tako da je Srpsku emigraciju 70% cinila Dinarska divizija,ostalima nacionalistima su nazalost koske ostale u Otadzbini po komunistickim rakama i jamama.Emigracija je vodila rat sa ustaskom emigracijom,nekoliko puta su Djujicevi cetnici su vrsili uspesne atentate na bivse ustase.
Kada je izbio rat 1991,Djujic kao predsednik ,,Pokreta srpskih cetnika Ravne Gore,, pomogao je srpski narod,ali je bio izuzetno izmanipulisan od strane predsednika SRS Vojislava Seselja koji je 1993 prakticno izdao Djujica i ,,skrenuo,, levo ka Milosevicu ortodoksnom komunisti koji nije dozvolio Djujicu se pred kraj zivota vrati na svoju Dinaru.Legenda Dinare Momcilo Djujic,umro je 14.septembra 1999 u Cikagu.
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Cersko-Majevicka grupa korpusa
Potpukovnik Dragoslav Racic ,,Djordjo,,

Major Dragoslav Racic je pocetkom rata bio komandant Cerskog odreda a 1942 je formirana Cersko-Majevicka grupa korpusa.
Ova formacija je krstarila Macvom i Azbukovackim krajem ali je vrlo cesto prelazila Drinu i operisala po Istocnoj Bosni.C-M grupa korpusa je krajem 1943 jurisala i na Sarajevo koje bi bilo oslobodjeno da ne bese komunistickog udara u ledja.


Vojvoda Cerski potpukovnik Dragoslav Racic


Ova formacija je brojala izmedju 4000 i 8000 boraca.Ova grupa korpusa uzivala je veliki ugled zahvaljujuci svome komandantu koji je svakako jedan od najboljih i najsposobnijih komandanata koje je Draza imao.C-M grupa korpusa je ucestvovala u bici za Srbiju,tada je bila u sklopu IV Jurisnog korpusa kojim je komandovao Racic licno.IV Jurisni je potisnuo tek formirane proleterske divizije a 5.septembra 1944 zauzeo je Pozegu i naterao komuniste u povlacenje sve do Drine.Racic se sa svojom C-M grupom korpusa povukao u Bosnu.Tamo se zblizio sa Djurisicam i bio je veoma blizu odluke da napusti Mihailovica i da sa Djurisicem krene u Sloveniju,ali ipak je ostao uz Drazu.


Major Zaharije Ostojic i Potpukovnik Dragoslav Racic,Ravna Gora sredinom 1943


Kada su formirane tri kolone on je komandovao Levom u povratku u Srbiju.Njegova C-M korpusa se nije raspala posle bitke na Zelengori 13.maja 1945,vec je pod njegovom komandom opstala u Bosanskim vrletima sve do oktobra 1945 kada se Racic prebacio u Srbiju,u svoje rodno selo Savkovici.Tu se krio sve dok ga Ozna nije otkrila,a on ne zeleci ziv da komunistima padne u ruke izvrsio samoubistvo 27.novembra 1945.

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Limsko-Sandzacka grupa korpusa
Major Pavle Djurisic

Limsko-Sandzacka grupa korpusa je bio najefikasniji cetnicki korpus,ta formacija nije izgubila ni jednu jedinu bitku od pocetka rata pa do proleca 1943,a vodili su stalne borbe sa partizanima,muslimanskim i siptarskim ekstremistima i Nemcima.Komandant ove formacije je bio major Pavle Djurisic koji je svojom slavom doneo slavu ovom korpusu.,,Jurislije,, su bile deo ovog korpusa,a to je bila najbolja cetnicka jedinica,nesto poput danasnjih specijalnih jedinica.


Major Pavle Djurisic Vojvoda Komski



Major Djurisic je krajem rata usao u konflikt sa djeneralom Mihailovicem i napustio ga 10.marta 1945.Nesporazum je bio u tome sto je Mihailovic smatrao da Djurisic treba sa svojima da ostane u Crnoj Gori i brani obalu od komunista,a ovaj je sa svim borcima,civilima i svestenstvom dosao u Bosnu gde se nalazio Mihailovic sa cetnicima iz Srbije i Bosne.Ali,Pavle je imao naredjenje koje je potpisao komandant Srbije djeneral Miroslav Trifunovic,da podje sa vojskom u Bosnu.Tako je doslo do raskola Pavle je krenuo na poziv Dimitrija Ljotica i Momcila Djujica u Sloveniju za njim su krenuli Hercegovacki cetnici i deo Bosanskih jedinica.Ali,dug put do Slovenije vodio kroz trnoviti put jos uvek stabilne ustaske drzave.Djurisic se povezuje sa crnogorskim separatistom Sekulom Drljevicem,koji je bio licni prijatelj Anta Pavelica i tokom celog rata boravio je u NDH posto je proteran iz Crne Gore a proterao ga je licno Djurisic.
Drljevic garantuje cetnicima prolaz kroz NDH,ali iznenada ustase 4.aprila 1945 napadaju cetnike na Lijevce polju kod reke Vrbas,deo cetnika je pokusao da predje Vrbas i vrati se Drazi koji se nalazio na Vucjaku ali povlacenje nisu dozvolili partizani koji su jakom artiljerijom sprecavali povlacenje.Jak obruc koje su ustase stvorile probile su ,,Jurislije,, uz pomoc hercegovackih jedinica i deo cetnika na celu sa Djurisicem se izvukao,ostatak su likvidirale ustase.Medjutim Djurisic biva zarobljen kod Nove Gradiske,zarobio ga je ustaski general Metikos,zarobljeni su i mnogi oficiri.(O tome nesto vise u ,,Pogrom crnogorskih nacionalista).Djurisic je likvidiran u logoru Jasenovac krajem aprila 1945,po nekim verzijama odrubljena mu je glava ili je bacen u bunar ali je najverodostojnija ona koja tvrdi da je Djurisic ziv spaljen u Jasenovackoj peci.Do konacnog odredista-Slovenije stiglo je od 30 000 ljudi,svega par hiljada i to vecinom civila.
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
da ne zaboravimo naseg ozrenskog sina

U ljeto 1941. godine maglajski žandari i ustaše NDH (Nezavisne Države Hrvatske) su uhapsile Todića i sprovele u maglajski zatvor, gdje je podvrgnut jednomjesečnom mučenju. Iz zatvora je pušten nakon obećanja brata Riste da će predati vlastima Nezavisne Države Hrvatske sakriveno oružje.

Nedovoljno oporavljen od teških udaraca i bezgraničnog matletiranja, Todić je komandovao ustaničkom grupom koja je imala zadatak uništavanja njemačkih magacina municije na Usori, prilikom napada na Doboj avgusta 1941. godine. Uspješno okončana akcija na Usori opredijelila je Todićev ratnički put. Prvih dana ustanka izabran je za komandira ustanika na dobojskom sektoru. Lično je komandovao u borbama na Trbuku i Osojnici protiv Nijemaca septembra 1941. godine. Tada je prvi puta ranjen.
Neobično herojstvo i vještinu komandovanja iskazuje u novembarskim borbama protiv Nijemaca i ustaša, a u januaru naredne, 1942. godine jedino se njegova jedinica (bataljon) nije pomjerila sa branjenog teritorija. U kontraudarima u rejonu Preslice, Đukinog krsta i Striježevice uspio je razbiti Vitešku bojnu branilaca Višegrada; ubiti i zarobiti preko tristo neprijateljskih vojnika. Tada postaje istinski vođa ozrenskog naroda, što je u narednim borbama, sve do prvog potpisanog primirja, stalno dokazivao na terenu.

Nakon aprilske idejno-političke diferencijacije među borcima Ozrenskog odreda 1942. godine, Cvijetin Todić je izabran za komandanta Četničkog odreda. Simpatizeri komunista su te i naredne godine bezuspješno izveli dva atentata na njega. Treći atentat na komandanta Ozrena pokušali su da izvedu Nijemci, ali takodje bezuspješno
Velika neprijateljska ofanziva na ozrenske četnike, aprila 1943. godine slomljena je na Kraljici (vrh Ozrena) u krvavim, višednevnim borbama sa njemačkim formacijama i pripadnicima "Vražije divizije". Komandant Todić je u tim borbama drugi puta ranjen.
U ljeto 1943. godine unaprijeđen je u čin kapetana Jugoslovenske vojske u otadžbini, a naredne godine je unaprijeđen u čin majora zbog uspješnih borbi protiv partizanskih jedinica. Krajem februara 1945. godine unaprijeđen je u čin potpukovnika.
U oktobru 1944. godine odlikovan je Karađorđevom zvijezdom sa mačevima trećeg reda, a odlikovanje je uručio Vrhovni komandant JVUO Dragoljub - Draža Mihajlović u selu Boljanić na Ozrenu.

Kada su nakon sloma fašizma u Jugoslaviji vlast preuzeli komunisti, predvođeni Josipom Brozom - Titom, Cvijetin Todić je sa ostatkom najodanijih boraca prešao na gerilsko ratovanje. Dva puta je do svoje smrti uspio iznenaditi i razbiti organizovane potjerne jače jedinice UDBA-e; prvi puta u Boljaniću septembra 1945. godine i drugi puta u Kožuhama na Trebavi.



IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Ђуро Ђуровић


(Вранићи, Горња Горевица крај Чачка 11. јануар 1900-Београд 1980).


Др Ђуро ЂуровићГимназију је учио у Чачку. Ту га је стигла мобилизација за Први Балкански рат 1912. године. Као трећепозивар није отишао у армију и враћен је због недостатка војне опреме и оружја као „прекобројан“.
По завршетку гимназије одлази у Париз где је завршио и докторирао права. Докторску тезу одбранио је на Сорбони 10. марта 1928. под насловом „Le protocole de Geneve devant l`opinion Anglaise.“ (Женевски протокол према енглеском схватању).

По повратку из Француске ради као адвокат и једно време као службеник Београдске општине. По априлском слому се повлачи из адвокатске коморе и одлази у Црну Гору. Долази у штаб Врховне Команде ЈВуО у априлу 1942. године. На том положају је добио задужење да уређује новине и ради са интелектуалном омладином. Истицао се нарочито по питању пропаганде и штампе. По оснивању Југословенске равногорске омладине (ЈУРАО) у новембру 1942. био је прво време председник организације да би ту функцију ускоро преузео др Војин Андрић, адвокат из Београда.

Ђуровић добија нову функцију секретара Централног Националног Комитета и као такав ради на уређењу и реализацији садржаја који ће путем радио станице преносити у иностранство. Био је сарадник и листа „Уједињено Српство“.

Након проширења ЦНК после Светосавског конгреса у селу Ба постаје секретар Извршног комитета ЦНК. Септембра 1944. одлази у Београд са задатком да се повеже са београдском четничком организацијом. Ту га је дочекало и ослобођење града од стране Народнослободилачког покрета и Црвене Армије. По успостављању првих органа власти, одлучује да се преда новим властима. Ухапшен је и спроведен у београдску Главњачу где је чекао своје суђење.

Изведен је пред прво јавно суђење организацији Драже Михаиловића у Београду пред Војним Судом 1. Армије у августу 1944. за једно са четнилким командантима Војиславом Лукачевићем и Драгутином Кесеровићем.

Због своје идејно-политичке линије коју је обављао у четничкој организацији осуђен је на казну затвора од 20 година са присилним радом, конфискацијом целокупне имовине и губитком грађанских и појединих права од 10 година. Казне смрти га је једино спасило то што није војнички учествовао у организацији Драже Михаиловића. Такву судбину нису доживели Лукачевић и Кесеровић. На издржавање казне у Сремској Митровици је одведен одмах након капитулације Јапана 2. септембра 1945. Ту је издржао 18 година. Помилован је и изашао је из затвора 1973. године. У затвору је почео да се бави превођењем књига са енглеског и француског језика одмах по укидању система изолације у време највећих сукоба Југославије и ИБ-а. Тако је под псеудонимом Ј.Р превео чувеног Доктора Дулитла, које ће по његовом изласку из затвора штампати „Дечија Књига“ из Горњег Милановца.

По изласку из затвора кратко време остаје на слободи и поново се налази на оптуженичкој клупи. Оптужен је да је писао панфлете против самоуправног система СФРЈ, па је осуђен на нових пет година затвора. Другу робију је провео у Пожаревачкој „Забели“, помилован је и пуштен 1975. године.

По изласку из затвора па све до краја живота бавио се превођењем књига и романа. Последњу годину живота је провео у Београду, живећи код свога пријатеља где је и умро. Сахрањен је на Новом Гробљу у Београду уз пратњу мањег броја својих пријатеља од којих је већина била заточеника Сремскомитровачког затвора.

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Јеврем Симић

Јеврем Симић-Јеша. четнички пуковник

( - 1944)

Биографија
Био у 43. класи ниже војне академије са будућим генералом Дражом Михаиловићем. Учествовао је у оба балканска рата, као и у Први светски рат.

Пред Други светски рат пензионисан као артиљеријски пуковник. Једно време радио као и директор фирме "Ханау" у Београду. Тада је почео да ради за британску обавештајну службу.

За време априлског рата, крио се у Београду. После окупације, Гестапо га је често позивао на саслушања, а једно време је био и у затвору. Пуковник Симић остаје у Београду све до почетка 1943. године. Тада се повазао са својим некадашњих другом са академије Дражом Михаиловићем

У његов штаб стигао је фебруара 1943. године. Тада га је генерала Михаиловић поставио у својству инспектора Врховне Команде и послао на свој први задатак у Ваљевски округ, где се налазио Никола Калабић.

Био је познат под својим надимком "Дршка".

Боравио је и на простору Ивањице, Пожеге, а био је присутан и у корпусу Драгутина Кесеровића.

Пуковник Јеврем Симић је од почетка 1944. самовољно склопио низ споразума са немачким командантима у Србију. Са немачким пуковником Фрикеом је направио споразум да ради за Гестапо и примио је од њега 500.000 динара да поткаже Дражу Михаиловића. Ово је открио четнички обавештајни центар у Београду и одмах алармирао команданта Првог Равногорског корпуса, мајора Предрага Раковића, на чијем се терену тада налазио пуковник Симић. Поред Раковића, послата је и депеша у Врховну Команду генералу Михаиловићу.

Дража Михаиловић шаље хитну депешу у којој тражи да се пуковник Симић пошаље код њега у Штаб и да ће његов случај испитати Врховна Команда. У околини Чачка, пуковника Симића је ухватила група из Првог Равногорског корпуса и спровела у штаб мајора Предрага Раковића.

Против пуковника Јевреме Симића организован је Преки војни суд који га је осудио на смрт и стрељао у мају 1944. године



IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Доброслав Јевђевић

Војвода Доброслав ЈевђевићДоброслав Јевђевић је рођен у свештеничкој кући, од оца Димитрија и мајке Анђелке, у Милошевцу код Праче 1895. године. Као члан Младе Босне учествовао је у неуспелом атентату на аустријског генерала Поћорека 1908. године, када му је било свега 13 година, а потом и у сарајевском атентату 1914. године. Тада је ухапшен и крај Првог светског рата дочекује у затвору. Између два рата био је публициста и политичар (један од вођа Орјуне и ЈНС-а). Током Другог светског рата најпре је обављао политичке дужности у западним српским крајевима, а 1944. постаје командант Команде ЈВуО за Горњу Лику и Хрватско приморје, односно два корпуса која су постојала у тим крајевима: Личко-кордунашког и Приморског корпуса. Крајем те године прешао је на савезничку територију у Италији. Године 1942. добио је звање четничког војводе.

Поручник Неђељко Б. Плећаш, у својој мемоарској књизи "Ратне године 1944-1945", војводу Јевђевића описује следећим речима: "Он је схватио, боље него ико други, да је после ратне трагедије (априла 1941) био најважнији посао да се спасу српски животи. Томе се циљу он био сав посветио. Он је све гледао српским очима. Није се заносио ни Савезницима, ни окупаторима, ни пријатељима ни непријатељима, већ је вагао на националном кантару и мотрио ко ће у ком моменту више користити нашем народном интересу. У том раду, он се понекад огрешио о интересе Савезника, често се грешио о интересе окупатора, али се никада није огрешио о интересе српског народа".

Војвода Јевђевић је у емиграцији је био почасни доживотни председник Организације српских четника "Равна Гора". Објавио је књигу четничких новела "Капи крви" (1950), као и књиге "Сарајевски завереници" (1953-1954) и "Од Индије до Србије - три хиљаде година српске историје" (1961). Основао је и уређивао "Српске новине". Умро у Риму 2. октобра 1962. године.

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Јездимир Дангић


Јездимир Дангић уочи ратаЈездимир Дангић, четнички мајор (1897. - 1947.)


Биографија
Рођен је 4. маја 1897. године у Сребреници, као свештеничко дете.

Још као ђак тузланске Гимназије и припадник босанске револуционарне омладине „Млада Босна“ осуђен је на три и по године затвора због велеиздаје Аустро-Угарске. Казну је одробијао у Тузли и Зеници, у време трајања Првог светског рата.

После рата, студирао је правне науке и радио у тузланском крају као полицијски чиновник и резервни коњички потпоручник. 3. јануара 1928. године преведен је у активну жандармеријску службу, са чином жандармеријског потпоручника.

За време априлског рата 1941. Дангић је командир Дворске жандармеријске чете која прати Краља Петра Другог од Београда до Никшића. Мајор Дангић избегава заробљавање од стране Немаца, и ускоро преко браће Тодоровића, активних ђенералштабних мајора, ступа у везу са пуковником Дражом Михаиловићем на Равној Гори. Дангић добија задатке организатора и вође устанка у источној Босни. Посебно се истакао у заштити Српског народа у Подрињу, од усташких злочина. Јездимир Дангић почиње са ширењем четничке организације по источној Босни.

По формирању ЈВуО, ђенерал Михаиловић му даје задатак да формира корпусне групе на простору источне Босне, а затим га је ставио за команданта корпуса источне Босне. Поред вођења непрестаних борби пред Дангићем је био још један озбиљан задатак прихват многобројних српских породица, углавном жена, деце и стараца, избеглих испред усташког ножа, и њихово пребацивање преко Дрине у Србију. За време привремене сарадње са партизанским снагама, Дангић са својим одредима заузима десетак већих места: Братунац, Сребреницу, Власеницу, Олово, Рогатицу, Фочу, Горажде и Чајниче. Не успевајући да се договори са комунистима о заједничким борбама, против непријатеља Српског народа, мајор Дангић испред четничких одреда објављује позив народу Босне да се сам бори против Усташа 1. октобра 1941. На месту команданта источне Босне остаје све до почетка априла 1942.

По формирању Владе Националног спаса у Београду, мајор Дангић се обраћа за помоћ Милану Недићу и почиње прве преговоре о помоћи Милана Недића Србима који живе у Босни. Почетком априла 1942. одлази на преговоре са Миланом Недићем у Београду где излаже тешко стање српског живља под Усташама. По повратку Јездимира Дангића у Босну, одсео је неколико дана у Ваљеву где је одржао један збор на коме је позивао на устанак Срба против Усташа. Међутим, агенти Анта Павелића који су надгледали овај збор су одмах дојавили немачким властима у Загребу да Дангић сарађује са владом Милана Недића против Усташа у Босни, а тиме и против Вермахта. Чим је немачки отправник послова Глејз фон Хорстенау о овоме обавестио Берлин, Милан Недић је морао да се правда пред генералом Францом Бемеом, а за мајора Дангића је организовано хапшење. Специјални агенти службе АБВЕР-а су пронашли Дангића у месту Рогачица близу Бајине Баште и у ноћи 11. и 12. априла 1942. на спавању га заробили. Овом акцијом је руководио официр Српских добровољаца Милош Војновић, који је имао конспиративно име Хајнрих Лаутнер.

Заробљени мајор Дангић је одмах послат у заробљеништво у немачки логор Стриј у Пољској. Као заточеник логора остаје све до почетка Варшавског устанка у августу 1944. Под заповедништвом генерала Бора Коморовског служио је као командант пешадијске бригаде за ослобођење Пољске од Немаца. Као и многе пољске официре, Совјети га заробљавају и одводе у логор Љубљанка у Москву.

Након успостављања дипломатских односа нове Југославије и земаља антифашистичког блока, мајор Дангић је испоручен југословенским властима да буде суђен за издају земље.

Суђење мајору Јездимиру Дангићу је почело фебруара месеца 1947. пред Војним Судом 3. Армије у згради данашњег пословног центра Скендерија у Сарајеву. Дангић је изведен пред суд под оптужбама да је помагао четнички покрет Драже Михаиловића, да је вршио масовне злочине, да је сарађивао са колаборационом владом Милана Недића, да је сарађивао са италијанским и немачкоим окупаторима и за издају земље.

Осуђен је на смртну казну и истог месеца стрељан.

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Богдан Југовић Хајнц

Богдан Југовић Хајнц, Војвода Богдан, пешадијски поручник и четнички војвода (Ваљево 1882. — 30. 5. 1905, село Петраљица код Куманова).
Син Пољака, санитетског официра, који је као емигрант нашао уточишта у Србији, Хајнц се од малена одгајао као прави српски родољуб. Оставши рано без родитеља прешао је на школовање у Београд и по завршетку 6 разреда гимназије, ступио је у војну академију 1. 9. 1899, а 2.8. 1901 постао је пешадијски потпоручник.
Одличан официр, одушевљен родољуб и уверен демократски дух, Хајнц никако није могао да прежали што га његови другови завереници нису увели у заверу (Мајски преврат) од 29. 5. 1903. У пролеће 1905. Југовић је све своје имање опоруком одредио за циљеве четничке организације, изузимајући један легат од 3.000 динара једном своме другу, и онда је и сам пошао у рат.
Уочи 30. 5. 1905. чета, коју су водили Боривоје Јовановић одн. војвода Брана и Југовић заноћила је у селу Петраљици. Неко их је пријавио Турцима. Ујутро, када је хтели да крену даље, чета је видела да је опкољена турском војском са свих страна. Борба је трајала скоро цео дан. Погинула су оба војводе и сви четници, изузевши једног јединог, који се као чудом спасио. Војвода Хајнц је погинуо међу првима, војвода Брана последњи. Војвода Брана се бацио у ватру и умро певајући слободи пред запрепашћеним непријатељима.
На Петровдан 1923. армијски официри I и III армије открили су споменик војводама Хајнцу и Брани и њиховим четницима, на месту, где су јуначки пали. О двадесетгодишњици од дана петраљичке битке, 30. 5. 1925, код петраљичке цркве посвећен је споменик, који је војводи Хајнцу подигао његов друг ђенерал Петар Живковић. Њихова смрт дуго је опевана у народу. Између два рата био је популаран позоришни комад "Војвода Брана" и често је игран у Јужној Србији, како се онда звала Македонија.


У Београду једна улица носи његово име, али не и у родном граду Ваљеву.

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Лука Ћеловић

Лука Ћеловић (18. октобра 1854, Придворица, код Требиња - 15. август 1929. Београд), предсједник Београдске Задруге, национални радник и велики српски просвјетни добротвор.

Основну школу учио је у Требињу, Бања Луци и Брчком. То му је било све школовање. 1872 морао је напустити Босну и дошао је у Београд своме земљаку, архимандриту Нићифору Дучићу, који га је дао као шегрта у тадашњу познату радњу Радосављевића и Игњатијевића. 1875. г. Ћеловић је учествовао као добровољац у Херцеговини. Идуће године учествовао је у српско-турском рату. 1880. Ћеловић је отпочео самосталну трговину домаћим производима (шљиве, жито и друга храна), уз помоћ својих земљака, познатих трговаца Крсмановића и Параноса. У јесен 1882. основана је Београдска Задруга за међусобно помагање и штедњу, као завод мањих људи, с незнатним удјелима и малим капиталом. 1899. изабран је за предсједника управног одбора Београдске Задруге. Једва писмен, самоук, Ћеловић је напорним трудом од Београдске Задруге начинио један од најјачих и најсолиднијих српских новчаних завода и индустријских предузећа. Председник Задруге био је до своје смрти 1929.

Поред тога Ћеловић је стигао да дјелује и у важним народним пословима. Врло штедљив и шкрт за себе лично, Ћеловић није жалио новаца, кад се тицало опште ствари. Ћеловац и др Милорад Гођевац почели су опремати чете и слати их у Стару Србију. Бугарски комитет уочио је сву опасност таквог рада за бугарске циљеве и осудио је Ћеловића, као и др Гођевца, на смрт. Послати атентатори нису успјели стићи до Београда. Послије 29/5 1903. Ћеловићу и др Гођевцу пришао је и ђенерал Јован Атанацковић као вођа младих официра, који су у Мајском преврату извршили официрки пуч и промјену на пријестолу. Тако је образован и формално средишњи комитетски одбор, у чијем су акционом дијелу Ћеловић и др Гођевац остали све до ослобођења Старе Србије и Македоније. Да није било Ћеловића, према речима др Гођевца, главног покретача идеје о четничкој акцији, од цијелог тог посла не би било ништа, јер је он сам давао по 40.000 до 50.000 динара годишње за опремање чета.

Ћеловић је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету изузимајући мале легате родбини што је износило преко 50 милиона динара. Основао је "Задужбину Луке Ћеловића - Требињца, београдског трговца" 1926. у склопу прославе дана Светог Саве на Београдском универзитету, његово писмо писмо прочитао је тадашњи ректор Павле Поповић.

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 3 4 5
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 05. Jul 2020, 18:03:27
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.066 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.