Slamka međ' vihorima

"Ja sam samo vojnik čiji je cilj bio da organizuje otpor protiv Sila osovine u borbi za očuvanje sopstvene države. Verovao sam da idem dobrim putem, ali je sudbina bila nemilosrdna prema meni i gurnula me u ovaj užasni ponor. Srčano sam se borio, mnogo uradio, ali svetska oluja je oduvala i mene i moje delo", reči su generala Draže Mihailovića, koje je izgovorio u završnom delu montiranog sudskog procesa, organizovanog protiv njega u Beogradu, 15. jula 1946. godine.

Krvava bajka i partizani

Jedna od najčešći primedbi posleratnih istoričara prema četničkom pokretu bila je da su izbegavali borbu sa Nemcima. S druge strane, način borbe koji su sprovodili partizani doveo je do strahovite odmazde prema narodu. U knjizi "Kako je uhvaćen general Draža" Borivoje Marjanović navodi nesrećnu epizodu u kojoj je Mihailo Mika Đorđević sa grupom komunističkih istomišljenika na putu Kragujevac - Gornji Milanovac sačekao kamion sa nemačkim oficirima i podoficirima i zasuo ih strahovitom vatrom. Međutim, to im nije bilo dovoljno, već su ubijenim Nemcima isekli polne organe i stavili im u usta, a zatim hrabro strugnuli u šumu.

Upravo ovaj događaj bio je povod za stravičnu odmazdu nad nedužnim đacima i drugim građanima u Kragujevcu, poznatoj pod imenom Krvava bajka. Mika Đorđević je, inače, bio vrhovni sudija na montiranom procesu u Beogradu kada je Draža Mihailović osuđen na smrt.

Prisilna ravnoteža

Jedan od načina rešavanja međunacionalnih problema u Titovoj Jugoslaviji bio je da se na svaku negativnu pojavu u hrvatskom narodu nađe slična i među Srbima. Ako je, recimo, dokazana zločinačka aktivnost hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca, valjalo je odgovoriti sličnim optužbama i na račun srpskog vladike Nikolaja Velimirovića. Posle gušenja mas-poka u Hrvatskoj 1971. godine na udar kritike se tri godine kasnije našao i srpski liberalizam. Slično je bilo i sa četnicima, koji su bili bogom dani da amortizuju" sve ustaške zločine izvršene tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

цео чланак

Zahtev da se ne prikazuju filmovi koji blate četnike

BEOGRAD - Srpska liberalna stranka zatražila je da se ne prikazuju filmovi u kojima se blate četnici.

"Smatramo da tako napravljeni filmovi još za vreme jednopartijskog sistema, koji nameću samo jedno mišljenje, ne čine da se u Srbiji dođe do istine o dešavanjima u građanskom ratu u Srbiji od 1941. do 1945", navodi se u saopštenju vanparlamentarne Srpske liberalne stranke.

SLS je uputila zahtev "nadležnim organima" da zabrane prikazivanje svih "filmova i emisija na kanalima sa nacionalnom frekfencijom koji u svojoj sadržini imaju blaćenje pokreta Draže Mihailovića".

Skupština Srbije je u decembru 2004. usvojila izmene Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica kojim se pripadnici partizanskog i ravnogorskog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini izjednačavaju u pravima kao borci protiv okupatora.



Izvor: Krstarica

Парастос Чичи у Прњавору       
Аутор Administrator     
понедељак, 07 јул 2008 
Равногорски покрет Отаџбине Српске, Округ Козара – Лијевче – Мотајица, и ове као и предходних година организује парастос и помен поводом годишњице срамног погубљења ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Ове године централни парастос на нивоу овог Округа  биће одржан 17. јула у градској цркви у Прњавору са почетком у 10 часова.

Равногорски покрет Отаџбине Српске, Округ К-Л-М, позивају равногорце, симпатизере Равногорског покрета и све људе добре воље да својим присуством увеличају овај догађај.

Информативна служба

Подигнут споменик за 19 убијених равногораца       
Аутор Administrator     
недеља, 13 јул 2008 
Дана 14. јуна 2008. Лета Господњег, на задушнице, чланови и симпатизери Равногорског покрета из Округа Козара – Лијевче – Мотајица (К-Л-М) су открили и освештали споменик за 19 припадника ЈВуО који су поубијани на и око планине Мотајице.
Споменик је подигнут у селу Брусник, општина Србац. Гробница у којој почива 11 равногораца је дуга 15,5 метара, док се за осталим поубијаним у овом крају још увек трага.

 

Споменик и гробница су направљени заједничким радом свих одбора у Округу К-Л-М. Највећи терет и све грађевинске радове је организовао О.О. ''Мотајица'' – Србац и браћа из М.О. Повелич, док су финансијски потпомогнути од ОО. Градишка и О.О. Лакташи. У набавци матријала су помогли многи донатори и мештани села Брусник на челу са Душаном Недићем.

 

Треба нагласити да у овој гробници почива и Милан Мићић звани Аждаја, који је родом из Грахова. Он је био командир чете и погинуо је 1947. године на Мотајици од злогласне ОЗНЕ. Није хтео издати своју браћу, нити их напустити и ако није био с тог терена.

 

Први пут, након више од 60 година, одржан је парастос који је служио отац Славиша. Након парастоса, пригодан говор су одржали председник Округа К-Л-М Слободан Марић и председник Централне отаџбинске Управе, брат Јован Вукељић.

 

Делегације из О.О. Србац, Градишка и Лакташи положили цвеће, а председник Округа је постројио равногорце и извршио почасни поздрав, након чега је уважени српски песник, брат Гаврило Принцип, говорио своје стихове.

 

Чину освештања је присустовао велики број равногораца и мештана овог краја, који су топло прихватили своје равногорце и захвалили им се што су урадили овај спомен комплекс и за све друго што чине српски народ.

 

Равногорски покрет се захваљује каменорезачкој радњи ''Кнежевић'' из Градишке која је донирала спомен плочу. Такође одајемо признање и РТВ Виком која је била медијски покровитељ.

 

Хвала свима који су учестовали у овој акцији подизања овог споменика који је предивно бљеснуо и засијао као највећи драгуљ испод Мотајице и који ће сијати док је српског имена, света и века.

 

Ево драга овако се унуци одужују својим прецима у Округу К-Л-М а и шире.

          

Текст на спомен плочи гласи: '' За слободу србског рода, херојски дадоше своје животе као припадници ЈВуО и преселише се у Небеску Србију''

-Петар Матијаш

-Никола Бановић

-Свето Тркуља

-Вељко Марчетић

-Мирко Филиповић

-Мирослав Савановић

-Боро Петковић

-Мирослав Цвијановић

-Стево Трнинић

-Ристо Квргић

-Милан Мићић

-Лазар Карановић

-Марко Карановић

-Рајко Грумић

-Остоја Грумић

-Ђорђо Грумић

-Милорад Грумић

-Рајко Андрић

-Бошко Брусојевић


СПОМЕНИК ПОДИЖЕ РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ И ЗАХВАЛНО СРПСТВО!


''С вером у Бога – за Краља и Отаџбину''

Србац, 15. јуна 2008. Л.Г.

 

Председник Округа

''Козара – Лијевче – Мотајица''

Слободан Марић

 
 

17. јула навршава се шездесетдве године како је након срамне пресуде Брозових комунистичких власти, и монтираног квази судског процеса, стрељан вођа Трећег српског устанка и први герилац поробљене Европе, легендарни четнички командант, Драгољуб Дража Михаиловић.

До данашњег дана место погубљења и гробно место овог српског хероја није прецизно утврђено, и мада су се многе околности у нашој земљи промениле историјска улога ђенерала Михаиловића никада није расветљена.

С тога, Равногорски покрет Брчко покреће интернет акцију под  називом ''Где је Чичин гроб''?.

Позивамо све оне који ово читају да се придруже акцији како би исту омасовили и натерали Владу Србије да напокон покрене ово питање и отвори комунистичке архиве како би пронашли посмртне остатке једног од највећих хероја у српској историји.

Молимо све оне који желе помоћи, да на овај мејл predsednikvladesrbije@srbija.sr.gov.yu  пошаљу једноставно питање ''Где је Дражин гроб''?

Такође Вас позивамо да ове банере испод постављате на што више сајтова и форума како би акција дала што боље резултате.



С тога, Равногорски покрет Брчко покреће интернет акцију под називом ''Где је Чичин гроб''?.

Позивамо све оне који ово читају да се придруже акцији како би исту омасовили и натерали Владу Србије да напокон покрене ово питање и отвори комунистичке архиве како би пронашли посмртне остатке једног од највећих хероја у српској историји.

Молимо све оне који желе помоћи, да на овај мејл predsednikvladesrbije@srbija.sr.gov.yu пошаљу једноставно питање ''Где је Дражин гроб''?

Такође Вас позивамо да ове банере испод постављате на што више сајтова и форума како би акција дала што боље резултате.













Писмо упућено председнику Владе Србије, господину Мирку Цветковићу:

Поштовани председниче Владе,

млади људи из Равногорског покрета Брчко покренули су интернет акцију под називом ''Где је Чичин гроб''.

Ми равногорци немамо новчана средства да би се пробили до медија и јавно вршили притисак на Владу Србије да почне радити на питању Дражиног гроба, па смо из тог разлога ову акцију започели преко интернета.

Ви ћете у наредних неколико месеци свакодневно добијати електронску пошту са само једним питањем ''Где је Дражин гроб''?

Овом акцијом смо желели да Вама и јавности скренемо пажњу на срамне 62. године скривања гробног места једног од највећих српских јунака.

 

С поштовањем,

 

Равногорски покрет Брчко

Поштовани,

Равногорски покрет Отаџбине Српске, Борачка организација Републике Српске и Српска православна црква – Епархија бањалучка, 20. и 21. јула организују традиционални свесрпски сабор ''МАЊАЧА 2008'' у Стричићима код цркве на Клисини.

Програм прослеве:



20. јул


15:00 часова: дочек гостију

17:00 часова: одлазак на место где је првобитно био сахрањен војвода Урош Дреновић

18:00 часова: народне спортске игре

20:00 часова: дружење у кампу





21. јул


10:00 часова: литургија

11:30 помен и парастос на споменику војводи Урошу Дреновићу

12:00 културно уметнички програм

13:00 свечани ручак

ОПШИРНИЈЕ НА ОВОМ ЛИНКУ http://rcp-brcko.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1079&Itemid=71

Молимо Вас да о овоме обавестите и ваше пријатеље и да текст шаљете и на друге форуме.

Равногорски покрет Брчко

Како су припадници Југословенске Војске у Отаџбини спасавали америчке пилоте
Преузето из НИН-а!

Споменица Организације српских четника ''Равна Гора''       
Аутор Administrator     
уторак, 19 август 2008 
Споменица Организације српских четника ''Равна Гора'' је најобимнија књига о четницима ђенерала Драже. Садржи написе учесника догађаја из свих српских крајева, а на крају је дат регистар са око 5.000 имена места и личности које се помињу. Тврди повез, луксузна опрема, са преко 200 фотографија, 1.240 страна већег формата (Б-5).
Организација српских четника, чији је доживотни почасни председник био војвода Доброслав Јевђевић, основана је 1953. године у Америци и окупљала је више хиљада четничких емиграната из свих српских крајева, од Гацке долине до Тимочке крајине. Најзначајнија дела Организације српских четника су две обимне споменице, Штампане поводом тридесете и четрдесете годишњице смрти генерала Драже Михаиловића. Савременици, међу којима и многи истакнути ратни команданти, описали су у овим књигама низ догађаја, од устанка 1941. године, до судбине командоса и илегалаца у Београду 1945. и 1946. године. Озбиљности њиховог рада у научном погледу умногоме је допринео један од приређивача и писац предговора, др Милорад Драшковић. Током рата Драшковић је био делегат Омладинског Штаба 501 у Дражиној Врховној команди, а после рата историчар Хуверовог института при Станфорд универзитету у Калифорнији. Важио је за једног од најбољих познавалаца историје Другог светског рата на нашем тлу. Поред ратних догађаја, у споменицама су, фотографијама и документима, забележене и најзначајније поратне активности Организације српских четника , међу којима се издвајају сусрети њених представника са америчким сенаторима и конгресменима у Вашингтону. Сада су ове две споменице спојене у једну - , како би се први пут појавиле у Србији и тако сачувале као један од незаобилазних извора за проучавање Другог светског рата.

(Из рецензије Милослава Самарџића)

 

ЦЕНА: 3.000 ДИНАРА. Република Српска: 90 КМ. За поруџбине преко овог огласа издавач одобрава попуст од 20 посто. Поштарина и порез урачунати. Плаћање поштару, приликом преузимања књиге - 2.400 динара. За РС: 72 КМ, плус поштарина 8 КМ.


ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 034/333-056, 064/1-880-990, НА АДРЕСУ "Нови погледи", Николе Пашића 31/25, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledi@sbb.co.yuОва адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.

Прочитајте неколико страница из књиге
 

ja sam jedna od rodjaka milke bakovic marka muzikravica. marko muzikravic je iz sela becanj kod cacka

@*stallion* alo sine iskuliraj