Фотографије са овог скупа погледајте на овом линку!

http://rcp-brcko.com/index.php?option=com_rsgallery2&Itemid=45&catid=7

Paвнoгopци нa Oзpeну - Зaклeтвa вepи и oтaџбини       
Аутор Administrator     
Thursday, 17 April 2008 
Равногорски покрет Отаџбине Српске обавештава јавност да ће дана, 19. априла Лета Господњег, Равногорски покрет општински одбор Петрово на Озрену са почетком у 10 часова молитвеним поменом обележити 67 година од боравка ђенерала Драже Михаиловића који је са својим официрима на Лужњаку окупио српски народ Озрена и изговорио чувене речи упућене фашистима и њиховим помагачима ''У српском народу не постоји реч капитулација, нећемо се предати, борићемо се до краја''.
Те 1941. године, само месец дана касније, на Равној Гори побијен је барјак слободе у окупираној Европи и формиран ђенералштаб Југословенске војске у Отаџбини.

Истог дана равногорци ће се пешице упутити ка чувеном српском светилишту, манастиру Свети Никола на Озрену, где ће положити заклетву и веру Отаџбини и том приликом одржати и предавање о историји равногораца као и најновијој историји српског народа.



Равногорски покрет Отаџбине Српске

Централна отаџбинска управа

Јован Вукељић   

Немци су у мајдану стрељали четнике       
Аутор Administrator     
Friday, 18 April 2008 
Странице историје и приче које прате догађаје током Другог светског рата у Србији могле би да буду прекројене наредних дана потврдом да су у тек откривеној масовној гробници на Опленцу Немци 1942. године стрељали младе четнике Драже Михаиловића!
Вештаци Института за судску медицину Војномедицинске академије у Београду октобра прошле године ексхумирали су 28 скелета из масовне гробнице на Опленцу. Гробница је откривена априла 2006, а према још непотврђеним подацима, на том месту покопани су млади четници из села под Рудником, које су немачки окупатори стрељали децембра 1942. године.



Ових дана очекују се резултати ДНК анализе са Института за микробилогију који могу потврдити сумње породица и људи из Задужбине краља Петра Првог на Опленцу.

- Од седаманаесторо људи који су, како се претпоставља, директни потомци стрељаних припадника Покрета отпора Драже Михаиловића, узети су узорци ДНК који се упоређују са коштаним узорцима скелета који су пронађени у масовној гробници, а већ за неколико дана знаћемо и коначне резултате - рекао је Миладин Гавриловић, директор Задужбине који је са својим сарадницима открио гробницу на Опленцу.



Према његовим тврдњама, и током самог Другог светског рата, а и касније, постојала су сазнања да су у мајдану на Опленцу стрељани четници из села под Рудником, али идеолошки интерес власти није био да се то зна. Тајна је скривана више од шест деценија, јер комунистичким властима није одговарало да народ чује да су фашисти стрељали и младе припаднике Михаиловићевог Покрета отпора. Гавриловић каже да постоје сумње да под Опленцом, у самој Тополи и околини, постоји још неколико масовних, скривених гробница!?

- Ратни злочини не застаревају, али овде је време можда већ пресудило. Оно што можемо учинити јесте да жртве буду достојно сахрањене, а њихово место страдања обележено - нагласио је Гавриловић.



Открића на овој локацији могла би да промене досадашње виђење Другог светског рата. То је недавно изјавио и Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине.



ХУМКА ПОД ХРАСТОМ



Према подацима Задужбине, новембра 1942. године, злогласни батаљон "Принц Еуген", који је имао хиљаду људи, направио је рацију у срцу Шумадије и похапсио припаднике четничког покрета.

- Свештенике и калуђере, као и младе четнике, затворили у подрум краљеве виле на Опленцу. Шестог децембра почели су да стрељају. Постројили су их у мајдан, побили, а онда покрили балегом из задужбинских стаја. Месец дана касније, Немце су заменили Бугари. Лешеви су у ђубриву почели да труле, а пси су разносили делове тела по вароши. Бугари су наредили председнику општине Милошу Јокићу да се стрељани ископају и поново сахране - сазнао је директор Задужбине.

Бугарски фашисти су тела стрељаних покопали само који метар даље од мајдана. Очевици тог догађаја тајно су после рата обележили храст крстом, да жртве не буду потпуно заборављене.

Глас јавности

Caoпштeњe зa jaвнocт и jaвни зaхтeв Влaди Cpбиje       
Аутор Administrator     
Thursday, 17 April 2008 
На седници Централне отаџбинске управе Равногорског покрета одржане 5. априла 2008. године донесена је једногласна одлука, која је формулисана као захтев Влади Србије која је једина извршна и управна власт у држави Србији...



          1. Упућујемо захтев Влади Србије да на државном нивоу потпише војни савез и споразум са Русијом.



          2. Да се дозволи добровољцима, ратно способним и вичним ратовању, да се ставе под команду и патронат државе Србије, у здружени састав војске и специјалних јединица полиције Србије, из разлога да се поштеде млади и неискусни људи од активног учешћа у оружаном саставу одбране Србије.



          3. Да се од стране Владе Србије да сагласност да полицијске власти неће прогањати и хапсити припаднике добровољачког састава због овог патриотског чина.



          4. Равногорски покрет је спреман да у здружени састав војске и полиције позове и стави 50.000 спремних добровољаца, које би ставио под пун патронат Владе Србије и под њену управну и извршну власт и координацију.



Централна отаџбинска управа Равногорског покрета овим ставља до знања Влади Србије да је спремна да стави све своје потенцијале за одбрану једине нам отаџбине Србије.



У Београду,

5. априла 2008. године



Председник Централне отаџбинске управе

Равногорског покрета

Јово Вукељић

Озрен - Полагање заклетве и освештање барјака       
Аутор Administrator     
Thursday, 24 April 2008 
Као што то бива у Српској традицији, култури, духовности, од постанка до данашњих дана, одувијек су ратни баријаци и оружје  били освештавани у манастирима и црквама. Све се то радило само са једним циљем, да се никад освештано наоружање не употријеби над слабијим, нејаким, дјецом и браћом. Смије се употријебити у случају одбране породице и отаџбине.
Наши духовни оци су послије сваког освештања у својим проповиједима и бесједама на то опомињали. Тако је и протосинђел Данило (Драган Радојчић) намјесник манастира „Светог Николе“ на Озрену у својој бесједи послије освештања баријака општинског одбора Петрово са Озрена и баријака Округа „ Козара-Лијевче-Мотајица“ пред постројеним четницима који управо положише свету заклетву за Крст Часни и Слободу Златну рекао:

„ Нека Вас драга браћо кроз живот води ова света заклетва: „ Како ја то чинио тако ми Бог помогао“.Нека се усади у ваша срца и да је носите са собом. Нека ови баријаци, управо освештани, буду стално уз вас, да их носите часно и поштено, као што су их носили и наши преци. Под тим баријацима и под кровом наше Свете Саборне Апостолске Цркве јесте једини спас, прибјежиште и уточиште српског рода. Једино са та два симбола можемо остати усправни и честити као и неумрли Ђенерал Дража. Управо на данашњи дан 20.04.1941. године наш Чича изрече овдје на нашем Озрену : „ Не признајемо капитулацију Југословенске војске“. Овдје је пала одлука о наставку устанка против Хитлерове ратне машине. Са овог мјеста из Петрова Чича Дража је кренуо путем који данас треба бити једина водиља нашој дјеци и нама самима.“

С ВЈЕРОМ У БОГА, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Не помера се само дан победе
због избора у србији традиционална манифестација на равној гори биће одложена за недељу дана, док ће бошњаци дан националне заставе прославити раније

хоће ли бити гужве на равној гори 11. Или 17. Маја (архивски снимак) да ли ће се традиционални сабор на равној гори, на којем се окупљају поклоници четничког покрета драже михаиловића, ове године одржати дан уочи избора, 10. Маја, када би иначе требало да буде или ће због гласања бити одложен, да ли ће скуп бити јединствен или ће их као претходне две године бити више, ко ће се обратити учесницима, само су нека од питања која уочи ове традиционалне и масовне манифестације постављају равногорци.

скуп у организацији асоцијације за неговање тековина равногорског покрета биће, према речима александра чотрића, председника асоцијације, одржан 17. Маја. Према досадашњој традицији сабор би требало да се одржи 10. Маја, односно у суботу најближу 13. Мају. Међутим, с обзиром на то да су ове године за 11. Мај заказани избори, организатори су скуп одложили за седам дана, казао је чотрић.

„ако би сабор био 10. Маја, то би било у време изборне тишине, а осим тога постоји могућност да се неко од учесника задржи на равној гори и да због тога пропусти гласање. Зато смо одлучили да сабор буде недељу дана касније”, објаснио је чотрић. Он је казао да се још не зна да ли ће се пред равногорцима појавити и лидер српског покрета обнове вук драшковић.

први пут ове године сабор ће организовати асоцијација за неговање тековина равногорског покрета, јер, како је рекао чотрић, ова манифестација је прерасла страначке оквире. Но, без обзира на то, војислав михаиловић, копредседник српског демократског покрета обнове и унук драже михаиловића, каже да ће ова странка скуп организовати 10. Маја.

„ми се на равној гори традиционално окупљамо прве суботе после ђурђевдана. Разумем да неки сматрају да тада не би били медијски испраћени због изборне тишине, али нама је важније да обележимо тај дан него да од тога правимо медијски спектакл”, рекао је михаиловић.

кад је чула ко је организатор окупљања, дубравка филиповски, потпредседница нове србије, рекла је да ће се та странка сигурно одазвати иако је најпре казала да не зна, јер је још рано. Лидер нс велимир илић претходних година био је један од редовних учесника и симбола окупљања, али дубравка филиповски није могла да каже да ли ће се он 17. Маја наћи на равној гори.

сабор на равној гори одржава се у спомен на 13. Мај 1941. Године када је пуковник војске краљевине југославије драгољуб – дража михаиловић, са групом следбеника формирао југословенску краљевску војску у отаџбини

politika

Ne bi ja da se ova tema kvari dnevnopolitickim zavrzlamama...

115-то годишњица рођења ђенрала драже
горски цар

ђенерал дражa михаиловић

нешто пре поноћи, како је записано у протоколу крштених, 27. Априла 1893, у ивањици, покрај реке моравице, рођен је драгољуб дража михаиловић. Дражин отац звао се михаило, а мајка смиљана.

после драже михаило и смиљана су добили две ћерке – милицу (1894) и јелицу (1895). Милица је преминула млада, 1905. Године. Јелица је дипломирала архитектуру у београду, чим је овај факултет основан, и запослила се у општини града београда. Убили су је комунисти кад су освајали београд.

дража, милица и јелица рано су остали без родитеља. Михаило је умро одмах по јеличином рођењу, од туберкулозе, а смиљана пет година касније. Старање о сирочићима преузео је један од четворице стричева, владимир.

пошто је завршио четири разреда основне школе, дража је ујесен 1904. Године уписан у први разред треће мушке гимназије. Дража је у овој гимназији завршио прва три разреда, а следећа три у другој београдској гимназији. У обе гимназије је спадао у ред најбољих ђака.

првог септембра 1910. Године дража је ступио у 43. Класу ниже школе војне академије у београду. После шест месеци, 1. Марта 1911. Године био је унапређен у чин питомца-каплара, а после две године, 1. Септембра 1912, у чин питомца-поднаредника. Али уместо на трћу годину студија, тог септембра 1912, 43. Класа ниже школе војне академије морала је у рат против турака, а одмах потом, почетком 1913, и у рат против бугара.
дража је био у iv прекобројном пуку дринске дивизије, на дужности ађутанта у 1. Батаљону, па је био упућен на бојиште . Iv прекобројни пук, формиран је од стране дринске дивизије, али је био придодат дунавској дивизији ii позива, да би имала четири пешадијска пука, тако да је учестовао у бици код куманова. После кумановске битке дража је унапређен за наредника и био је одликован сребрном медаљом за храброст. У ii балканском рату 1913. Против бугара, iv прекобројни пук је опет био у саставу дунавске дивизије ii позива, на правцу од страцина до криве паланке, али је убрзо одвојен и додан моравској дивизији ii позива и учестовао у борбама на злетовској реци и даље на кочанима, дража је учестовао, не као ађутанта, већ водника једне пешадијске чете. Био је рањен и одликован златном медаљом за храброст, а ускоро, 18. Јула, ће бити произведен, са својом класом, у чин потпоручника.
одмор после два рата је кратко трајао, пошто је избила арнаутска побуна, дража је кренуо пут рашке области. После неколико месеци враћен је у београд на дошколовавање. Али већ наредног лета наш јунак поново мења школу за ров, чиме се осујећује његов прелазак из пешадије у артиљерију.
у први светски рат дража је ступио у iii прекобројном пешадијском пуку i позива, који је припадао дринској дивизији. Дража је у церској бици учестовао као водник 3. Чете 1. Батаљона. Већ 9. Септембра постао је и заступник рањеног командира 2. Чете 3. Батаљона, капетана ii класе чедомира станојловића. Потпоручник, водник 3. Чете 1. Батаљона драгољуб михаиловић: у борби хладан и присебан нарочито 24. И 25. Октобра на костајнику и 7. Новембра на пламомишту где је остао на положају и ако му је батаљон одступио: предлог златне медаље за храброст.
ратну 1915. Годину дражин iii прекобројни пешадијски пук започео је код шабца, почетком јула, да би крајем септембра наставио борбу против немаца у околини пожаревца. Ту је добио нову дужност: командир 4. Чете 3. Батаљона. Због великих губитака, дражин батаљон је расформиран 10. Октобра. Тада је дража прекомандован у пуковско митраљеско одељење, које је имало четири митраљеза заплењена од аустроуга



дража и његова сестра јелица, на пресељењу у београд око 1900 дража као ђак



потпоручник дража михаиловић (клечи) на солунском фронту

друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Половином тог месеца отпочела је албанска голгота. У саставу свог митраљеског одељења, дража се повлачио беране-подгорица-скадар.
дражин iii прекобројни пук је 9. Фебруара 1916. Прекомандован у вардарску дивизију, да би следећег дана био упућен у логор ипсос.
од 15. Фебруара 1916. Године дража је у саставу митраљеског одељења 2. Батаљона xxiii пешадијског пука вардарске дивизије. Овај пук је настао спајањем iii и iv прекобројног пешадијског пука i позива. Бродом ”абда” дражина јединица је 22. Априла напустила крф и кренула пут солунског фронта.
на солунском фронту дража је учестовао у борбама на островском језеру, горничеву, код жиове, на котама 1050 и 1368, на соколцу, зеленом брду, говедарском камену и добром пољу. У бици код села неокази и доње врбине, 11. Септембра 1916, дража је тешко рањен. Лекарска комисија у солуну проценила је да због последица рањавања потпоручник михаиловић ”више није за строј”, па је понудила ”службу у позадини”. Међутим дража је то одбио. После опоравка, вратио се на прву линију фронта, у своју јединицу, априла 1917. Године. Почетком наредне године, дража је са својим митраљеским одељењем пребачен у новоосновани i југословенски пешадијски пук југословенске дивизије. У саставу те дивизије учестовао је у пробоју солунског фронта. На солунском фронту дража је унапређен у чин поручника, 25. Јануара 1918. Године.
дража је у одликовањима био испред многих. Орден белог орла са мачевима iv реда добио је 14. Јануара 1918. Године, ”за стечене заслуге и показану храброст у рату”. Друго митраљеско одељење xxiii пука, као једино од четири у пуку , одликовано је златном медаљом за храброст. Најзад, дража је добио и енглески војни крст, једини у својој дивизији, по избору команданта дивизије.
ослобађање србије опет није донело крај рата. Као и 1913, он је и сада упућен у гушење арнаутске побуне. На косову и метохији је боравио од краја септембра 1918, па све до краја зиме 1919. Године. Његово прво мирнодопско одредиште је касарна ”краљ петар i” у скопљу. Као најбољег официра у пуку, командант га је предложио за прелазак у краљеву гарду у београд. У јесен 1919. Године поручник михаиловић је постао водник 3. Чете 1. Батаљона пешадијског пука краљеве гарде


 


капетан ii класе дража михаиловић 1920-1922. Године

 

али дража се није дуго задржао у краљевој гарди, због једног инцидента у кафани ”слобода”, уочи поноћи 31. Децембра. Његов друг, гардијски поручник стефан бухоњицки, припит је држао здравицу, у којој је похвално споменуо бољшевичку револуцију. Када су бохоњицком због тога упућене претње, дража је извадио пиштољ, репетирао и ставио на сто, рекавши: ”да видимо ко је бољи србин од мене”. Добио је 15 дана затвора, а онда је, већ 25. Јануара 1920, враћен у xxviii пешадијски пук у скопље.
само неколико месеци после свог првог боравка у затвору, дража је, 11. Априла, још једном одликован златном медаљом за храброст. Следећег месеца почиње и његова наставничка каријера: 11. Маја је постављен за водника једног митраљеског одељења у iii подофицирској школи у скопљу. Следило је унапређење у чин капетана ii класе, 14. Октобра, и још једно одликовање, орден белог орла са мачевима v реда, које му је уручено 1. Децембра 1920. Године.

 


следеће, 1921. Године, дража михаиловић је накратко службовао у сарајеву, од 7. Јула до 30. Септембра. Био је наставник у другој подофицирској пешадијској школи. Вратио се у београд пошто је примљен за полазника 23. Класе ви;ше школе војне академије. Две године касније дипломирао је са одличним успехом. У међувремену, 5. Новембра 1921. Године дража је одликован албанском споменицом, а 24. Октобра 1922. Унапређен је у чин капетана i класе.
као капетан i класе дража је годину и по дана радио у обавештајном одељењу, а шест месеци у наставном одељењу. Мајорски испит је положио 16. Марта 1925. Године, да би у чин мајора био унапређен крајем те године, 17. Децембра. Следи превођење у ђенералштабну струку, 24. Фебруара 1926, које се може поредити са данашњом титулом доктора војних наука.
тако је мајор драгољуб михаиловић завршио највише домаће војне школе, и стао у ред најелитнијих официра. У то доба краљевина југославије је своје најбоље официре слала у француску на специјализацију, па се и дража обрео у паризу 1930. Године.


пре него што ће отићи у дипломатију, дража је обављао више дужности у земљи. За помоћника начелника штаба дунавске дивизије у београду постављен је 19. Марта 1926. Године. Поред тога, за 1926. Годину био је стални члан испитне комисије за чин потпоручника економске струке. На ђенералштабне послове у штабу краљеве гарде премештен је 19. Јануара 1927. Године. У гарди је био помоћник начелника штаба, вршиоц дужности начелника штаба, и најзад начелник штаба, а једно време је командовао 3. Батаљоном пешадиског пука краљеве гарде.
истовремено, дража је био члан више испитних комисија, као и наставник стратегије у нижој школи интендантске академије. Просветни орден светог саве iv реда добио је 25. Јануара 1928. Године, а 17. Децембра 1933. Униформу је украсио још једним одличјем: орден југословенске круне iv реда. Чин пуковника добио је за васкрс 1930. Године.

 

 

службовање у краљевој гарди потпуковник михаиловић завршио је 14. Фебруара 1935, кад је прекомандован у организацијско одељење ђенералштаба министарства војске и морнарице. Ту је остао само до 28. Маја, кад је стигла наредба за одлазак у софију, на место војног аташеа краљевине југославије. Тамо је научио и бугарски језик и добија два бугарска одличја: орден александра невског iii степена, који му је уручио лично цар борис приликом одласка, и орден крста светог александра, који ће стићи три године касније, 1939. За време службе у софији добио је и пуковнички чин, 6. Септембра 1935, поводом рођендана престолонаследника петра карађорђевића.
дража је маја 1936. Године повучен из софије и премештен за војног аташеа у прагу. Пуковник дража михаиловић стигао је у праг 22. Маја 1936. Године, да ту остане до маја наредне године. У прагу се није бавио политиком већ бројним војним питањима, као што су набавка чехословачких авиона, панцир прслука, упустава за противоклопно ратовање итд. На опроштајном пријему, председник чехословачке уручио је дражи михаиловићу орден белог лава iii реда.
maja 1937. Године пуковник дража михаиловић постављен је за начелника штаба дравске дивизијске области у љубљани. Његово ново радно место налазило се у касарни ”војвода мишић”. Ту је, 1. Децембра 1937, на груди прикачио још једно одличје: орден југословенске круне iii реда. Априла следеће, 1938. Године, дража прелази за команданта 39. Пешадијског пука у цељу, који је припадао истој дивизионој области.
после тачно годину дана, априла 1939. Године, дража се враћа у љубљану, овог пута за начелника штаба утврђивања. Ту остаје свега неколико месеци, до августа, кад је постављен за сталног наставника војне академије у београду.
током 1940. Године више пута су забележени дражини јавни антихитлеровски испади. Најзад после његовог напада на хитлера на једном пријему у енглеској амбасади, немачки посланик фон херн упутио је протест југословенском министру иностраних послова цинцар-марковићу. Зато генерал недић још једном кажњава дражу са 30 дана затвора. Своју казну издржава у мостару, где је, такође по казни, упућен за помоћника начелника ђенералштаба приморске армијске области , 23. Октобра 1940. Године. Дража ће управо из мостара, 6. Априла 1941, кренути у четврти по реду рат у своме животу. Ратни распоред је гласио: начелник оперативног одељења друге армије. Мобилизацијско место: кисељак код сарајева.
по потписивању капитулације, краљ и влада су напустили земљу. А у скопљу генерал недић је одржао следећи говор: краљ и влада напустили су београд. Вероватно су до сад већ напустили земљу. Врховна команда југословенске војске више не постоји. Ја немам никаквих вести ни веза. Нh8;каква упуства и наређења вам немогу дати. Наша војска је свуда у расулу. Непријатељска војска је ушла у нашу земљу и непостоји сила која би је могла зауставити. Нека сваки од вас узме иницијативу у своје руке. Свако може поступити онако како му савест и дужност налаже и нека сноси одговорност за оно што је урадио.
у исто време, на другом крају земље, дражина реакција је била сасвим другачија. На вест о капитулацији, он је окупљеним војницима, подофицирима и официрима, одржао следећи говор: јунаци! ! ! Наша је влада, као што видите из ових летака, срамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем. Жив се немцима нећу предати. Немачка мора да изгуби овај рат. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима. Када наши савезници енглези буду чули за наше постојање, они ће нас помоћи!
дража је био средње висине, смеђе коврџаве косе и кестењастих очију, испод подебљих наочала. Имао је младолико лице, правилних црта. Говорио је разговетно и течно, гласом снажним и прилично дубоким. Био је срдачан, дражељубљив и увек спреман на шалу. У приватном животу лако је стицао пријатеље, а тешко непријатеље. Имао је благ израз лица, и уопште, одавао је једног добродушног човека.
српску земљу, недуго затим, гази комунистичка чизма и ”хрват тито” који подпомогнути руском војском и опремом, сламају српски дух и српску земљу прекривају црвеном стаљиновом заставом целу.
ђенерала дражу михаиловић су комунисти ухапсили, спровели га у затвор где је свакодневно до суђења био дрогиран што је касније признала и докторица која му је дрогу ”мескалин” у тело уносила преко инјекција. Осуђен је на смрт стрељањем али је мучки убијен у ноћи између 16. И 17. Јула 1946. Године од стране те исте комунистичко-стаљинистичке банде партизана!
беда злочиначке комунистичке политике покосила је најбоље у нашем народу, међу њима и ђенерала драгољуба дражу михаиловића. Али у сећању је остао подвиг, као некад лазаров, који ће во вјеки вјеков надахњивати нова и нова српска поколења.

политика хапшења и суђења, српским вождовима, и данас се наставља ! ! ! ! !
 



--------------------------------------------------------------------------------

од инфо-служба дана 27. 04. 2008 писано 22:38 часова меморисано под вести дана



[Edit by niko79: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Molim za pomoc
Radim diplomski na temu "Obrazovanje i prosvecivanje u Ravnogorskom pokretu" pa bih molio da mi neko kaze gde mogu naci podatke o ravnogorskoj olimpijadi odrzanoj 27.3.1945. na planini Vucjak, kao vidu fizickog obrazovanja ili ako moze nesto da napise o tome ili postavi neke slike. Hvala unapred!