vojno istorijski muzej

Дражине скије предате унуку


Добривоје Гајић поклонио је Војиславу Михаиловићу скије команданта Југословенске војске у отаџбини које је он користио у зиму 1943. године

Шабац – Дрвене скије армијског генерала Драгослава Драже Михаиловића, које је он користио у зиму 1943–1944. године у Азбуковици, јуче је његовом унуку Војиславу Михаиловићу поклонио 96-годишњи Добривоје Гајић из Шапца.

Јединствен, изузетан поклон овај учитељ у пензији уручио је потомку начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини у просторијама Градског одбора Покрета обнове Краљевине Србије у Шапцу.

Стари учитељ, родом из села Горња Бадања на јужним падинама Цера, јуче је испричао да је скије добио 1946. године од Смиљка Радосављевића, домара школе у селу Оровичка планина, код Љубовије. По завршетку рата, најпре је радио у Горњем Црниљеву у општини Осечина, али је убрзо био премештен у Горњу Оровицу. Посао га је потом често доводио и у школу у суседној Оровичкој планини.

„У зиму 1943. на 1944. годину у селу је боравио Дража Михаиловић, а на самој планини била је смештена енглеска мисија. Енглези су спавали у вили, чији је власник имао два сина, од којих је један био курир код Драже, а потом код четничког команданта Воје Туфегџића, са којим је погинуо. Енглези су сваког јутра, или на скијама или на коњима, силази на реку, где су ломили лед и купали се. Скије је, такође, користио и генерал Михаиловић. У школи су, по њиховом одласку, остала два пара скија, а тај курир је рекао домару да су једне скије сигурно Дражине”, каже Добривоје Гајић.

Од октобра 1941. до маја 1944. при штабу Драгослава Михаиловића било је укупно једанаест британских војних мисија. Од средине 1943. шеф британске мисије је био бригадни генерал Чарлс Даглас Армстронг, а почев од новембра те године Енглези су обилазиле четничке трупе како би се упознали са стањем на терену.

У Азбуковици, коју Дрина дели од Босне, била је група британских официра коју је предводио Вилијам Бејли.

Учитељ Гајић је, каже, добијене скије сакрио на тавану школског стана, иза рога. Ником није говорио чије су, а мисли да то доскоро није поверио ни сину ни ћерки. Тек касније их је користио, најчешће у родној Горњој Бадањи, а потом и у Босни, где га је учитељски позив одвео.

На питање одакле му за то време врхунски израђене скије, са кожним везовима и утиснутим фабричким ознакама, каже да је одговарао неодређено или одмах мењао тему.

„Била су таква времена да је било боље ћутати. У појединим ситуацијама ћутање ми је сачувало живот”, наглашава Добривоје Гајић, који се тек после пензионисања вратио у завичај и купио кућу у Шапцу. „Неки људи, нису волели да ме виде близу”, каже сада равнодушно. Да поклони скије унуку Драгослава Михаиловића, одлучио се пошто се упознао са члановима Покрета обнове Краљевине Србије, који су долазили код његовог комшије, а волео би да оне једног дана заврше у неком будућем музеју посвећеном југословенској војсци у отаџбини и њеном команданту.

„Заиста сам почаствован овим несвакидашњим поклоном, који сам добио од учитеља Гајића. Није случајно да је мој деда имао скије, јер је и пре рата активно скијао као припадник Соколског друштва. Слажем се да би било добро и таква намера постоји да се оформи музеј посвећен Драгославу Михаиловићу, првом герилцу поробљене Европе, који се први супротставио Хитлеровој армади, јер има пуно материјала који би привукао пажњу посетилаца”, нагласио је Војислав Михаиловић.

У присуству Војислава Михаиловића, председника ПОКС-а Жике Гојковића и других функционера странке, пензионисани учитељ Добривоје Гајић потписао је јуче приступницу покрету, чиме је постао његов најстарији члан.

Том приликом њему је уручена фотографија са посветом, на којој се налази Драгољуб Дража Михаиловић на скијама, настала у зиму 1942–1943. у Липову код Колашина.

DOKUMENTI CIA OTKRIVAJU KO JE ZAPRAVO IZDAO DRAŽU MIHAILOVIĆA
Tajni spisi razotkrili kako je četnički general pao u komunističku zamku i koje su bile njegove POSLEDNJE REČI!

(FOTO)
DRUŠTVO
13.11.2019. 19:12h

Procurela su originalna dokumenta CIA o hapšenju Dragoljuba Draže Mihailovića. Posle više od 70 godina sa njih je nedavno skinuta oznaka "strogo poverljivo".

U njima jasno piše ko je izdao generala Dražu Mihailovića i kako je dospeo u komunističku zamku. Izjavu tim povodom dao je unuk Draže Mihailovića i potpredsednik POKS, Vojislav Mihailović:

 

"Iz dokumentacije se jasno vidi da su "saveznici" moga dede, Britanci i Amerikanci, obećali pomoć u njegovom lečenju od tifusa. Predložili su da ga evakuišu avionom u Italiju, gde će ga lečiti, a zatim će ga vratiti u srpske planine. Po planu 13.marta 1946. godine sleteli su sa dva aviona u selo nadomak mesta Rudo, u istočnoj Bosni gde ih je čekao bolesni i bez svesti general Mihailović", kaže unuk Draže Mihailovića i potpredsednik POKS, Vojislav Mihailović i dodaje:

 

"Umesto da ga odvedu u Italiju, isporučili su ga komunistima u Sarajevo. Meni je drago da je istina izašla na videlo, da su ovi dokumenti potvrdili da Nikola Kalabić nije izdao Dražu, nego je to bila prljava komunistička propaganda, sa namerom da se moralno diskredituju najodani Dražini ljudi i ceo Ravnogorski pokret. Sada je jasno zašto u današnje vreme zvaničnici SAD i Velike Britanije sramežljivo spominju da je moj deda bio njihov saveznik, da se za njih žrtvovao, prolivao krv i da je spasio više od 500 njihovih pilota. Verovatno se stide izdaje koju su priredili njemu i celom srpskom narodu. Tu izdaju i besčašće im porodica Mihailović ne može oprostiti, a da li će moji sunarodnici Srbi, to ne znam " - zaključio je Mihailović.



Prevod originalnog dokumenata prenosimo u celini:

"Kontra obaveštajni korpus Milano bataljon, zona 3 APO 512 1 Jun 1946 PREDMET: Hvatanje generala Draže Mihailovića. ZA: GSI (b), 3 Okrug, CMF 1. U prilogu je izveštaj koji je ovoj kancelariji preneo pouzdani poverljivi informator. Izveštaj potiče iz Beograda i bavi se događajima koji su doveli do toga i putanjom kojom su Mihailovića zarobili Titovi vojnici. 2. Zahteva se da se sa navedenim osobama postupa diskretno kako bi se zaštitio njihov identitet. Imena koja su u izveštaju korišćena za potvrdu su ista ako se ukaže potreba 3. Za vaše informacije. M.A. TONINI Major, MI Nadzorni agent Dostaviti: GSI (b) 2 SCI/Z, Milano 2 CIC, AFHKU 2 CIC, Zona 1 1 Arhiva 1.

 

Ovaj izveštaj stigao je iz komande Požeškog korpusa Kraljevske armije u Jugoslaviji od majora Miloša Markovića koji je 12. maja 1946. bio lociran u Vrhovnoj komandi na području Trudovo-Katići-Nova Varoš-Ljubić (sela). Ovaj izveštaj govori o okolnostima zarobljavanja Generala Mihailovića, a doneo ga je specijalni kurir poslan iz Jugoslavije. „Krajem februara, Vrhovna komanda je bila smeštena u regionu Točin-Brajići-Gornja-Donja Dobrinja-Bela Crkva-Ražana. Kurirskom službom su nas obavestili da je vrhovni komandant (Mihailović) nekoliko dana bio bolestan od tifusa. 26. februara 1946. dobili smo od Vrhovne komande šifrovanu poruku koja glasi:

 

„Vrhovna komanda ima konkretan dokaz da će Titove komunističke snage uskoro pokrenuti snažne napore da pronađu i unište naše tajne kopnene jedinice. Imamo dokaz da su jedinice četvrte i 37. divizije pet dana primale obroke za vanredne situacije. U garnizonima u Čačku, Užicu i Zvorniku, jedinice su ojačali lakom artiljerijom i lakim tenkovima. Pripreme za kopnene akcije vrše jedinice 37. divizije. Naše snage na Trebavi i Ozrenu trenutno se bore protiv jedinica 27. i 36. divizije. 19. musulmanska brigada praktično je uništena od strane našeg Romanijskog korpusa kod Vlasenice.



U južnoj Srbiji postoji lokalna aktivnost na obe strane u regionima Orahovac, Nikodim i Izvor. Svi zapovednici će preduzeti najstrože mere i izvršavati vrlo poverljive instrukcije 278/45, vodeći računa da zaštitimo i sačuvamo sela i izbegnemo opkoljenjavanje i uništenje naših snaga od strane nadmoćnijih neprijateljskih snaga. Vrhovna komanda će reagovati na razvoj operacija i nastaviti prema vodama reke Drine i dolinom Lima.

 

"U štabu Vrhovne komande major Nikola Miljković bio je načelnik operativnog odseka. Kada je primljeno gore navedeno naređenje, bio sam lociran na platou Musnije na Zlatiboru iznad sela Radaljevo. Nekoliko dana kasnije Ttove kolone su bile u pokretu. Moja Zlatiborska brigada napala je jedinice 37. divizije na Uvcu, dok je Požeška brigada napala jedinice četvrte divizije na Mačkatu. (Jedinice četvrte divizije pretežno su bile sastavljene od albanskih komunista). Zbog nadmoći neprijatelja, dao sam naređenje da se izbegavaju direktni napadi. U vezi sa akcijom čuvanja leđa Vrhovne komande, nismo dobili nikakve vesti i bilo je nemoguće uspostaviti kontakt sa kurirom. 18. marta 1946. dobili smo izveštaj koji nas je veoma uznemirio i u koji nismo mogli da verujemo.

 

Izgleda da je oko 10. marta 1946. Vrhovna komanda stigla u region koji se nalazi južno od Ruda. U ovom selu nabavljali su lekove za bolesnog Generala, kojeg su tokom prebacivanja Vrhovne komande nosili na ramenima naši ljudi.



Tokom ovog premeštanja jedan od ličnih Mihailovićevih lekara zarobljen je u bici kod Semegnjeva. Ispitivanjem i mučenjem od strane agenata OZNE i ruskih oficira, otkrio je da je lični Mihailovićev lekar i takođe je otkrio plan prebacivanja Vrhovne komande. Iste noći neprijateljski avioni su počeli da vrše izviđačke letove iznad teritorije na kojoj je bila locirana komanda. Ispustili su letke koje su izgledali kao da su ih pravili Amerikanci, a u kojima se kaže da su došli da pomognu i daju nam oružje i municiju. Iste noći, nakon što su neko vreme leteli iznad tog područja, avioni su bacili razna pakovanja municije i sanitetski materijal savezničkog porekla. U jednom pakovanju su bila uputstva za pripremu i obeležavanje trake za sletanje nekih aviona za snabdevanje.

 

13. marta 1946. u popodnevnim satima stigla su dva aviona sa savezničkim oznakama. Leteli su nisko i bacili baklje tako da smo mogli da im kažemo mesto gde treba da slete. Odgovorili smo prema uputstvima koja smo dobili i dva aviona sletela su u polje (dovoljno dugo) oko 10 km. severozapadno od Ruda.

 

Nekoliko oficira u savezničkim uniformama (američke) koji su govorili engleski i francuski izašli su iz aviona. Trojica sa najvišim činom odvedeni su do našeg Štaba gde su se dogovorili sa oficirima našeg Štaba da prevezu bolesnog Generala. General Mihailović je tada imao visoku temperaturu i nije bio pri svesti. To je razlog zbog kojeg su želeli neko vreme da ga odvedu u Italiju, izleče i potom ga tajno vrate u planine Jugoslavije. Odmah je smešten u avion pod nadzorom dvojice naših oficira koji su išli zajedno sa njim. U to vreme su se sletela još dva aviona i devet drugih oficira iz našeg Štaba su se ukrcali u avione, među kojima su bila dva podoficira i glavno zapovedno osoblje.



Čim je avion koji je prevozio Mihailovića poleteo u vazduh, preostali avioni su uzleteli za njim. U tom trenutku se pojavilo nekoliko aviona i počelo je da leti iznad tog područja. Mi smo mislili da su služili kao zaštita Generalovog aviona, ali nakon što su neko vreme krstarili područjem gde su se nalazile trupe Štaba, počeli su da bacaju male gasne bombe koje kao da parališu ili uspavljuju naše trupe. Iz pravca Priboja bili smo upozoreni da se motorizovane trupe približavaju u isto vreme kada je jedna grupa aviona počela da ispušta padobrance na naš Štab.

 

Odmah po sletanju na zemlju padobranci su otvorili vatru na naše ljude koji su pokušavali da zaštite Štab i koji nisu bili pogođeni gasnim bombama. Bitka je započela zato što su konačno naši ljudi shvatili da imaju posla sa neprijateljem koji je upotrebio prevaru za otmicu Generala. Neprijatelj je pokušao da probije naš front, uđe u područje Štaba i preotme naše dosijee, ali veliki broj njih je ubijen. Zbog dolaska snažne kolone koja dolazi iz pravca Priboja, naši ljudi su se povukli prema Golešu i odatle su započeli evakuaciju prema Foči. Naši ljudi su uspeli da sruše jedan avion. Veliki broj neprijatelja je ubijen, ali takođe smo pretrpeli velike gubitke. Odatle smo kasnije dobili vest da je Mihailović odveden u Sarajevo, a odatle u Beograd, a da se nije osvestio. Kažu da je sedam dana bio bez svesti, jer je bio hranjen putem infuzije. Kada se konačno osvestio, pitao je gde je i kada je otkrio da je u Beogradu, rekao je:

 

„Do sada sam izvršavao svoju dužnost; sada možete raditi ono što ste odlučili. " Sve navedeno izvestio je kapetan Kalajitović, koji komanduje Pljevaljskom brigadom. Specijalni kurir uverava da je dao tačan izveštaj koji mu je preneo major Marković, komandant Požeškog korpusa.

 

Kurir.rs/ Facebok POKS

Foto Profimedia

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3357611/dokumenti-cia-otkrvaju-ko-je-zapravo-izdao-drazu-mihailovica-tajni-spisi-razotkrili-kako-je-cetnicki-general-pao-u-komunisticku-zamku-i-koje-su-bile-njegove-poslednje-reci-foto

Ja sam Srbin i to srpski nacionalista, ali moram reći da se stidim četnika. Četnici su najveća sremota za srpski naord pored partizana. Oba pokreta su nanela veliko zlo i veliku sramotu srpskom narodu. I jedni i drugi sru vršili strašne zločine nad srpskim narodom u ime svojih ideologija. Terorističke i banditske metode ratovanja koristili su jedni i drugi.

Jedni i drugi nisu se baš borili za Srbiju nego za jugoslaviju i na štetu srpskog indentiteta. Još jedna sremota koju su četnici naneli srpskom narodu bilo jeto što su klali svoje neprijatelje, pojedini nosili odvratne bradurine i prostački stil oblačenja šubara, šajkača, seljoberski prsluk, opanci. Svojom pojavom liče na mudžahedine protiv kojih se kao bore.

Po stajlingu jako su im slični. Među četnicima su zabeležene psihopatske ličnosti koji su uživali u klanju i slikanju sa krvavim noževima u ustima. O ovim današnjim četnicima neću ni da govorim. Istakli su se po zločinima nad civilnim stanovništvom. Kao ljudski karakteri su nula. Lopovi, secikese i kriminalne ličnosti. Užasno su licemeri. Kunu se u pravoslavlje, a slikaju se sa nožem u ustima i seuju mržnju. Kakav si to to hrišćanin kada koljep, mrziš i poziraš sa nožem u ustima?

Sada će neko da me napadne da ja mrzim srpski narod i da sam lažni Srbin. Baš me briga. Ko je lažni Srbin to je dokazano.

Naravno da su četrnicima puna usta srpstva, a zapravo rade protiv sopstvenog naroda.

I četnici i partizani imaju istog gazdu. I četnici i partizani neki svesno, a neki ne sveno namerno rade na tome da u očima srpskog naroda ogade sve što je srpsko.

Eto to je moje mišljenje o četnicima i partizanima.

nije ga niko tražio burazeru

Marš trolčino!  :evil:

čemu takav rečnik?! sram te bilo!

Dosadan si!

dokaži!

Sam si se dokazao kao takav, a nisam jedini koji to misli o tebi na ovom forumu.