Beликo oткpићe кoмиcиje: ПPOHAЂEHA APXИBA O УБИCTBУ ДPAЖE       ПДФ        Штампај        Е-пошта
Аутор Administrator   
субота, 06 јун 2009
draza-revija.jpg У једном архиву ван територије Београда пронађени су документи који ће из корена променити досадашња сазнања о догађајима с краја 1944. и прве половине 1945. године и масовним стрељањима које су вршили представници нове комунистичке власти, сазнаје Пресс недеље у изворима блиским Државној комисији за расветљавање чињеница о погубљењу Драже Михаиловића.



Према тим наводима, у пронађеној архиви налазе се записник и фотографије са егзекуције генерала Михаиловића, али и бројни подаци о стрељањима, учесницима и наредбодавцима злочина почињених првих дана од доласка комуниста на власт.



- У питању је мала архива која је деценијама била затворена и нико јој није имао приступ. Претпоставља се да су је направили неки озбиљни и одговорни људи који су желели да се једног дана ипак открије истина о свим злочинима. Биће то велико изненађење за све, али је важно да се та документа сачувају, јер има оних који би желели да их се докопају пре него што буду обелодањени. Многи су постали нервозни кад се осетило да је неко на трагу тој архиви. О свему ће се више знати наредних дана, али верујте да ће ови подаци одјекнути као бомба - прича наш извор.



Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде и члан Комисије, потврђује за наш лист да је архива пронађена и да се у њој налазе „шири подаци", не само они о смрти Драже Михаиловића. Он је уверен да не постоји опасност да подаци буду „очерупани" и истиче да би они већ сутра требало да буду доступни Комисији.



- У тим документима се, између осталог, налазе и фотографије са стрељања Драже Михаиловића, комплетна документација и записник о извршењу смртне казне. Ово су потпуно нови подаци, јер архива није отварана од 1946. године. Фотографије су направљене како би се државном врху доказало да је над Михаиловићем извршена смртна казна. Архива се налази ван Београда, али још не желимо да кажемо где тачно- истиче Хомен.



Извор: Пресс

Парастос ђенералу Михаиловићу       ПДФ        Штампај        Е-пошта
Аутор Administrator   
недеља, 05 јул 2009
draza-subnor.jpgПарастос генералу Грагољубу Дражи Михаиловићу даваће се у суботу 19.7.2009год са почетком у 11 часова у Вазесенској цркви у Београду(црква прекопута београђанке).
Позивамо све поштоваоце лика и дела генерала Михаиловића да нам се придруже на парастосу. Службу ће вршити свештеници СПЦ а организатори парастоса су:

ПРИПАДНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЂБИНИ 1941-1945ГОД
СРПСКА ЛИБЕРАЛНА СТРАНКА

Свесрпски сабор ''МАЊАЧА 2009''       ПДФ        Штампај        Е-пошта
Аутор Administrator   
уторак, 07 јул 2009
manjaca2009.jpgНа редовној седници Отаџбинске управе Равногорског покрета Отаџбине Српске, која је одржана у суботу 4. јула, донесена је одлука и програм обележавања осмог по реду свесрпског сабора ''МАЊАЧА 2009'' који ће бити одржан 20. и 21. јула (понедељак, уторак) у Стричићима код цркве на Клисини.

Као и предходних година, учешће у организацији је узела и Српска православна црква – Епархија бањалучка, као и Борачка организација Републике Српске.

 

Програм:

20. јул (понедељак)

15:00 часова: дочек гостију
17:00 часова: одлазак и парастос на месту где је војвода Урош Дреновић првобитно био сахрањен
18:00 часова: Равногорске спортске игре
20:00 часова: дружење у кампу

21. јул (уторак)

10:00 часова: литургија
11:30 часова: помен и парастос на споменику војводи Урошу Дреновићу
12:00 часова: културно уметнички програм
13:00 часова: свечани ручак

И ове године се очекује да овај свесрпски сабор, посвећен војводи Урошу Дреновићу, посети више хиљада равногораца и симпатизера Равногорског покрета.

Свој долазак су најавила и браћа из Равногорског покрета Србије, Црне Горе и дијаспоре.

 

 
В  О  Д  И  Ч


За оне који долазе први пут на Мањачу треба нагласити да своје кампове могу поставити било где и за то не требају никакво одобрење. За оне који немају кампове, организатор је припремио преноћиште у оближњој школи.

За сва ваша питања и помоћ око смештаја Равногорски покрет је организовао техничко особље које ће бити видно обележено беџевима.

Упозоравамо да су на Мањачи у ово доба године температуре ваздуха веома високе, док су ноћи хладне и влажне, тако да саветујемо да са собом понесете и нешто топлију одећу и ћебад.

Водите рачуна о вашем здрављу и своје шаторе добро изолујте од влаге.  Препоручујемо да у сваком случају понесете најлон у случају ружног времена. Јутарња шоља чаја и кафе ће Вам добро доћи, па водите рачуна да се на време обезбедите са огњиштем и посудама за кување.

Од приручних алата обавезно понесите: секиру, конопац, тестеру, неколико ексера, кухињски нож, ручну лампу, шибице или упаљач. Ако планирате роштиљ или котлић, напомињемо да на Клисини нема шуме и дрвећа тако да ћете дрва морати тражити и по неколико километара удаљености.

Сви који се не разумеју у флору и фауну Мањаче, упозоравају се да не експериментишу са биљкама и животиљама у својој прехрани, и тиме угрозе своје здравље.

Са собом понесите прву помоћ због евентуалних повреда, као и антибиотике и таблете.

 

 
Желимо Вам да се лепо проведете на МАЊАЧИ.


 
Сва Ваша допунска питања можете поставити овде или нам директно писати на маил: info@rcp-brcko.comОва адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.

 
РАЗДАЉИНЕ ИЗМЕЂУ НЕКИХ ОД ГРАДОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ

Бања Лука – Мањача – Стричићи 30,5 км

Брчко – Бања Лука – Стричићи 208 км

Београд – Бијељина - Брчко –Бања Лука – Стричићи 384 км

Нови Сад – Бијељина – Бања Лука – Стричићи 366 км

Ниш – Београд - Брчко – Бања Лука – Стричићи 619 км

Ниш – Београд - Брчко – Бања Лука – Стричићи 619 км

Доласком у Бања Луку пратите путоказ према Јајцу и нема грешке. На изласку из Бања Луке прођете насеље Српске Топлице (стари назив Шехер) и затим на самом изласку имате скретање десно за Мањачу, док пут право води ка Јајцу.

 

 
Карта Републике Српске


 

 

 
Бања Лука са околином


 

 

 
Релација Бања Лука - Стричићи

 



 

Добро нам дошли драга браћо и сестре !

Радомир Петровић-Кент је рођен 6. септембра 1917. а умро је 23. јуна 2006. године. у Швајцарској. Био је потпоручник војске Краљевине Југославије и командант Бољевачке бригаде у Југословенској краљевској војсци у Отаџбини за време Другог светског рата, истакнути политички емигрант, експерт Уједињених нација, издавач и новинар.

Биографија
Родио се у селу Горњи Крупац код Алексинца, од оца Велимира и мајке Дивне, као седмо дете. Основни школу завршио је у свом селу Горњи Крупац, нижу гимназију у Алексинцу, а матурирао је у Нишу. Био је први ученик-матурант из његовог села. Године 1936. ступио је Војно-интенданску академију и 1939. када су Хитлер и Стаљин напали Пољску, произведен је у чин потпоручника. У априлском рату 1941. године, био је у јединици под командом генерала Драшкића, на Кални, где му је био ратни распоред.

Немци су два пута заробљавали Радомира Петровића, и он је два пута успео да им умакне. Домогао се густих крајишких шума, из који започиње герилу, најпре самостално, а од јуна 1941. у овиру Равногорског покрета, коме се прикључује са својим Озренским четничким одредом.

Чим је чуо да пуковник Дража Михаиловић шаље официре преко Дрине, као помоћ најугроженијим делу српског народа, одлази на Равну Гору са молбом да се и он придружи изабраним. Пуковник Михаиловић му одређује ратни распоред код мајора Бошка Тодоровића. Међутим, судбина је хтела да се те вечери пуковник Михаиловић предомисли, када је сазнао да поручник Петровић потиче из једне од најугледнијих породица у Источној Србији, и да ће као такав бити од веће користи у свом родном крају.

Петровић добија један од најтежих задатака: да ступи у одред генерала Милана Недића у Зајечару, да отуда неопажено извуче наоружање и опрему у шуму, и да онда оснује јаку војно-четничку бригаду.

Тако је и било. Средином 1942. године Кент долази на чело Бољевачке војно-четничке бригаде. Учествовао је у многим борбама против Немаца и Бугара, а 1944. године и против комуниста. Спасио је америчке пилоте, који су после дејства немачке противваздушне одбране пали на територију Бољевачке бригаде. Када су у лето 1944. године комунистичке дивизије кренуле пут Дунава, у сусрет Стаљиновим трупама, Кент је у чину капетана, постављен за заменика команданта Комбинованог јуришног корпуса, најелитније четничке јединице у Источној Србији. Са својим војницима остаје и као рањеник, све док лекар није посумњао на тетанус.

Августа 1944. године из једне четничке болнице, под лажним именом је упућен на лечење у Београд, одакле каналом за рањенике, одлази у емиграцију. Сматро је, као и многи, да је то привремени одлазак. Тако је у Зајечару остала Љубица Стојановић, његова велика љубав. Најчувенија љубавана прича из Крајне онога доба, опевана у народној песми, имала је трагичан крај.

Нови живот Кент није желео да започиње далеко од Србије. Добио је папире за Аустралију, 1947, а потом и за САД, 1948. године. Са малобројним четницима емигрантима остао је у Швајцарску, у Женеву.

У емиграцији, Кент је био политички активан и помагао је људима, избеглицама од комунистичког режима.

Прво запослење је нашао у Уједињеним нацијама у Женеви, као чиновник. Али , на захтев комунистичких власт, добија отказ, заједно са још двојицом бивших четника, Александром Ђокићем ( Штаб 501 ) и Браниславом Ђокићем ( Демократска омладина ).

Ађутант и нераздвојан пратилац краља Петар II Карађорђевића, Кент је био од 1951. до 1956. године. Краља је описао следећим речима: "Био је диван човек, леп, добро васпитан, добар човек и добар Србин. Био би диван владар да је имао своју земљу. Овако, био је много несрећан. Енглези су га натерали да уради то што је урадио".

После службе код краља, Кент постаје званични тумач за српскохрватски језик у Женеви, па новинар при агенцији "Авала", коју су основале српске избеглице, а затим од 1960-75. радио је као , Директор Издавачке куће "Ла Гуилде ду ливре" у, када је и пентионисан, али је наствио и даље да ради као новинар у Уједињеним нацијама у Женеви, као званични преводилац за српски језик у Конфедерацији и кантону Женева.

Објавио је више студија о комунизму у разним новинама; издао књигу, на енглеском језику "Је ли то лоше памћење, или само друга издаја..."

Радомир Петровић је први пут после Другог светског рата посетио Србију 2001. године, када су га на београдском аеродрому дочекали Урош Шуштерич, Александар Чотрић, Мирослав Милутиновић и Јовица Михаиловић. Том приликом је посетио Сабор на Равној Гори, Ниш и своје родно село.

Preziveli piloti koje je Mihailovic spasao.

Spomenik Drazi u Adelaidu, Australija

Cetnici Sumadijskog korpusa cekaju saveznicku misiju

General Armstrong u obilasku

Major britanske armije Arčibald Arči Džek. Krajem septembra 1943. iskočio je padobranom kod Čačka. Sa jedinicama pukovnika Zaharija Ostojića učestvovao je u rušenju železničkog mosta kod Višegrada, zbog čega je odlikovan Vojnim krstom. Iste večeri, zajedno sa generalom Mihailovićem i njegovim oficirima, slušao je vesti Radio Londona, prema kojima su grad oslobodili i most srušili partizani. Postiđen, ovaj časni oficir se zaklinje da će celog života govoriti istinu o Srbima. Uz Majkla Liza, bio je jedan od retkih Engleza koji je tako postupio. Umro je 1997. godine u Kingstonu, Engleska. Sahranjen je sa padobranskom beretom sa kojom je sleteo kod Čačka

MAJOR ARČI DžEK (1913-1997)

VERNI SAVEZNIK

Umro je prijatelj Srbije i srpskog naroda, major Arči Džek

Piše: Dušan JOVANOVIĆ

Još jedna sveža humka potresla je Ravnu Goru i srpski narod: iznenadna smrt majora Arčibalda Frederik Meklejn Džeka, u Kingtonu, Engleska.
Rođen je u Buenos Airesu, od roditelja sa Novog Zapada. Svoju mladost proveo je u mestu rođenja, i na Kubi. Posle osnovnog i višeg obrazovanja stupio je u kraljevsku Vojnu akademiju gde je, po završetku, dobio "Mač časti", kao najbolji u svojoj klasi. Godine 1936. Arči Džek je predstavljao Englesku na Hitlerovoj olimpijadi u Berlinu, kao najmlađi član pentalon-tima. Po vojnoj dužnosti, odlazi u akciju u Vaziristan 1937, zatim 1938. na Tibet, a potom na razne dužnosti u Indiju. U Bombaju se oženio gospođicom Pamelom 1943. godine. U Tripoliju, na Srednjem istoku, komandovao je Planinskom ratnom školom. Najzad je sleteo padobranom, krajem septembra 1943, blizu Čačka, da bi se pridružio brigadiru Armstrongu, šefu britanske misije kod đenerala Mihailovića.

VELIČANjE MAJKLA LIZA I ĐENERALA DRAŽE

Dužnost majora Ardži Džeka bila je da sa ravnogorskim korpusima razara pruge, mostove i vojne nemačke i italijanske instalacije. Najveći uspeh postigao je rušenjem mosta u Višegradu i zauzimanjem grada od Nemaca, pod komandom potpukovika Ostojića, za šta je od engleske vlade odlikovan Vojnim krstom.
Iste večeri, oktobra 1943, VVS je, po izveštajima komunističke ćelije u Kairu, vođene od strane engleskog majora Bazila Dejvidsona (posle rata sekretara Komunističke partije u Engleskoj) i Džejmsa Klugmana, objavila da su oslobađanje grada izvršili Titovi partizani!
Major Ardži Džek se, od toga dana, do svoje smrti, zakleo da će govoriti istinu povodom ratnih zbivanja u Srbiji. Čitav njegov život, kao i život Majkla Liza, bio je posvećen pobijanju laži u vezi komunističke propagande, kao i engleske vlade i samog Čerčila, koji su joj se priključili.
Ostaće mi u sećanju pomen Majklu Lizu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi "Svetog Save" u Londonu, aprila 1992. Tada je jedan engleski oficir rekao da ovo nije ni mesto ni vreme da se govori šta se dogodilo u Jugoslaviji. Na njegovo mesto stao je Arči Džek i rekao: "Naprotiv. Ovo je i mesto i vreme da se o tome govori!" Nastavio je, veličajući Majkla Liza, đenerala Mihailovića i njegove jedinice.

RASKRINKAVANjE ANTISRPSKIH LAŽI

Njegov intervju dat istoričaru Imperijalnog ratnog muzeja u Londonu, jeste optužba izvesnih komunista i njihovih simpatizera u britanskoj obaveštajnoj službi. Između ostalih, Arči Džek je optužio i Ficroja Meklina koji je svojim "bombaškim raportom" Čerčilu servirao laži, veličajući Titovu armiju kao da ima 100.000 vojnika, dok je šef sovjetske misije procenio da Titove snage broje oko 18.000 ljudi. On je, takođe, oslanjajući se na engleske izvore, pisao o Titovom sporazumu sa Nemcima i akciji koju bi Tito preuzeo u slučaju iskrcavanja savezničkih trupa na Jadranskom moru, kada bi ih napao zajedno sa Nemcima.
Anglikanski sveštenik u svojoj besedi na sahrani majora Džeka, rekao je: "Pokojnik nije mogao shvatiti da je revolucionarni duh u Engleskoj živ među intelektualcima koji su bili bezobzirni u odanosti prema Staljinovom režimu. Uprkos svemu, njegovu veru, nadu i ljubav, čineći samo dobro, niko nije mogao promeniti".
Ardži Džek sahranjen je sa "Mačem časti", odlikovanjima i padobranskom beretkom sa kojom je sleteo u Srbiju, kod Čačka 1943. godine. Neka je slava i hvala srpskom heroju i vernom savezniku!

Meskalin (3,4,5-trimetoksifeniletilamin) je halucinogeni alkaloid koji se nalazi u kaktusu pejotlu (u osušenom kaktusu ga ima 4-7%).

Izolovan je iz pejotla 1896, a prva sinteza meskalina je izvedena 1919.

Na ilegalnom tržištu u SAD većinom se javlja sintetički meskalin, koji nema opor ukus pejotla, a uzima se u dozi od 0,2 do 0,6 grama. Često se pojavljuje i pomešan sa PCP-om.

Među prvima iscrpna istraživanja o učincima meskalina je na Univerzitetu u Čikagu izvodio Hajnrih Kliver 1926. Ustanovio je da je posle uzimanja meskalina nemoguće gledati u beli zid, a da se na njemu ne vide blještave i sjajne forme.

evo jedan dobar film

http://rapidshare.com/files/56242395/Chetniks__Borbena_gerila.part1.rar
http://rapidshare.com/files/56275853/Chetniks__Borbena_gerila.part2.rar
http://rapidshare.com/files/56968799/Chetniks__Borbena_gerila.part3.rar
http://rapidshare.com/files/56993788/Chetniks__Borbena_gerila.part4.rar
http://rapidshare.com/files/57057336/Chetniks__Borbena_gerila.part5.rar
http://rapidshare.com/files/57114456/Chetniks__Borbena_gerila.part6.rar
http://rapidshare.com/files/57135769/Chetniks__Borbena_gerila.part7.rar

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније.“