Испаде да су га намерно убили 

Ma kakvi, samo su mu pomogli da ode na bolje mesto.

nije to samo nemarnost lekara - zdravstvo je u finansijski istoj situaciji kao cela drzava . naravno , uvek mora da ima para za ono shto je priroritetno za "drzavu" ( pederske parade , pretorijanska garda za tadica , sajt za dulica ) . za zdravstvo - shta ostane 

Ne dijeli nas veliki korak do ovoga, zar je moguce da se pretavramo u takvo sta? 

него...да ли си ти пре неки дан спомињала неке забрињавајуће ствари?

dakle,svaki delic price je jeziv i sramotan... 

uzas i sramota!!!!!!!!!!!! 

BEOGRAD - Nema zvaničnih podataka o tome koliko pacijenata umire čekajući na dijagnostičke preglede u zdravstvenim ustanovama, ali da je taj broj veliki podsećaju nas sumorni primeri iz prakse kakav je smrt Užičanina Ljubinka Karaičića (71) koji je 5. januara preminuo u hladnom sanitetskom vozilu posle teške operacije kancera.



Nakon što je dobio jake bolove u stomaku, na prvi pregled kod lekara mogao je za tri, a na ultrazvuk tek za devet meseci. U privatnoj praksi uspostavljena mu je dijagnoza kancera zbog čega je operisan u Kliničkom centru Srbije, ali stigla ga je još jedna nevolja - star, hladan i neudoban sanitetski prevoz u kome je na putu kući i izdahnuo, bez medicinske pratnje.

Dom zdravlja iz Užica u svom voznom parku ima osam sanitetskih vozila, starih najmanje osam godina.

- Svako od ovih vozila prešlo je između 600.000 i 800.000 kilometara. Vozila koja idu na teren u Užice i okolinu koriste se od dve do pet godina, a prešli su od 70.000 do 300.000 kilometara - kaže za „Blic“ jedan od lekara Doma zdravlja koji je insistirao na anonimnosti.

„Radni staž“ užičkog saniteta, od čije ispravnosti i funkcionalnosti vrlo često zavisi ljudski život, najslikovitije opisuje prosta računica. Ako se zna da je dužina Ekvatora koji deli Zemlju na severnu i južnu hemisferu 40.075 kilometara, ispada je da sanitet užičkog Doma zdravlja, koji je prešao 800.000 kilometara, čak 20 puta obišao planetu!

Lekari nerado govore o tome u kom procentu dugo čekanje na listama skraćuje životni vek pacijenata. Prof. dr Siniša Pavlović, direktor poliklinike KCS, navodi da je, ako srčani bolesnik čeka na ugradnju pejsmejkera godinu dana, šansa da u međuvremenu umre 50 odsto. Na sreću, kaže on, to kod nas nije slučaj, makar kad je reč o ovoj intervenciji.

- Stepen rizika bolesti diktira koliko pacijent sme da sačeka na intervenciju ili dijagnostičku proceduru. Srčani bolesnik može da čeka tri meseca na neku intervenciju, a u međuvremenu umre od nečeg drugog, i onda svi krive liste čekanja. One su realnost u svim zemljama - naglašava dr Pavlović.

U Beogradu se najviše čeka na snimanje magnetnom rezonancom i ultrazvukom, čak do godinu dana.

U KBC “Bežanijska kosa” najduže se čeka na skener i magnetna rezonanca, do tri meseca. Mamografiju i ultrazvuk treba sačekati do mesec dana. U KCS se najduže se, ali je to i ubedljivo najuposlenija ustanova sa najvećim brojem pregleda i dijagnostičkih procedura.



Za kateterizaciju srca termini se trenutno zakazuju za septembar, magnetna rezonanca glave za decembar, a magnet kičmenog stuba za oktobar.

Snimanje na magnetnoj rezonanci na Institutu za radiologiju u Nišu zakazuje se za pet meseci, a na listi čekanja je više od 2.000 pacijenata. Na specijalističke preglede u Kragujevcu se čeka do mesec dana, ali zato se dijagnostika na jedinom aparatu magnetne rezonance čeka i do četiri meseca.

Na pregled skenerom ili ultrazvučnim aparatom u ZC “Užice” čeka se do 35 dana. Međutim, čekanje zna da se otegne i preko tog roka. Zbog šestomesečnog čekanja na pregled magnetnom rezonancom biće uvedena još jedna smena od marta koja će, kako očekuju u ovom centru, duplo smanjiti liste čekanja.

Loša organizacija rada
Dr Hajrija Mujović Zornić, generalni sekretar Udruženja za medicinsko pravo, kaže da „izvorište problema leži u neodgovarajućoj organizaciji rada zdravstvenih ustanova“. „Ovakvi postupci su za pacijenta degradirajući i često imaju nesagledive posledice. Jesu uvedene promene koje vode na bolje, ali to su sitni pomaci“, kaže ona. U Ministarstvu zdravlja kažu da je organizacija rada u nadležnosti uprave svake ustanove.

Izvor: Blic

Tako je bilo i sa mojom babom, zakazali joj snimanje za pet meseci. Otišli smo kod privatnika, i sve saznali za jedan dan. Doduše rak je bio neizlečiv, umrla je za mesec dana (mnogo pre zakazanog snimanja), ali mogu da zamislim šta je sa slučajevima kod kojih je maltene svaki dan bitan da se neko spasi. 

Pa, znas... meni je to zabrinjavajuce... To sto je uobicajeno, ne znaci da je normalno...

Primer... zeni kojoj je ustanovljen rak zeludca i koja je bio potreban hitna intervencija, zakazan je pregled 6 meseci unapred... Da nije privatnih laboratorija, verovatno bi je sada posecivali na Bezaniji...

Takodje... ja smatram da u Zavodu za transfuziju rade goveda, jer da bi se izvrsila hirurska intervencija, traze da rodbina dovede 5-10 ljudi da daju krv... A ako se zna da se deo krvi prodaje, to je zaista bezobrazluk prve vrste...
Inace, ja sam za to da se ukine dobrovoljno davalastvo krvi, tj. da se davaocima obezbede odredjene beneficije i placa krv...

A meni rekli u armiji da sam lud sto nisam dao krv i time dobio 2 dana kuci. Sada, kada su ukinuli vojsku, smanjili su dilovanje krvi mnogostruko.