UŽIČANIN ŽRTVA JAVAŠLUKA U ZDRAVSTVU
Čekajući preglede umro od hladnoće u bolničkom vozilu

Vladimir Lojanica    | 01. 02. 2011. - 00:02h | Foto: M. Cvetković    | Komentara: 128
UŽICE - Meni više niko ne mora da priča o javašluku u zdravstvu. Spoznala sam ga dobro za tih dvadesetak dana, koliko je moj suprug bolovao, a posle toga i preminuo. A umro je kao pseto. Izdahnuo je promrzao u starom sanitetu kojim su ga, bez lekarske pratnje iz Beograda transportovali u Užice. Umro je devet meseci pre nego što je trebalo da dođe na red da ga snime na ultrazvuku - ovo su reči Ljiljane Karaičić (66) iz naselja Bela Zemlja kod Užica, čiji je muž Ljubinko Karaičić (71) preminuo 5. januara u vozilu užičkog Doma zdravlja, nekoliko dana posle teške operacije u Beogradu.

Ljiljana Karičić za tragičnu sudbinu supruga ne krivi nikoga poimence. Svesna je da je njen muž bio teško bolestan i da zbog okrutne bolesti nije mogao još dugo poživeti, ali kako kaže, kivna je što je Ljubinko zbog opšteg nemara onih koji je trebalo da brinu o njegovom zdravlju umro u okolnostima nedostojnim čoveka.
 
VREMENA ZA ČEKANJE NIJE BILO

Ljubinko Karaičić, priča njegova žena, sredinom decembra osetio je jake bolove u stomaku. Kako su tegobe potrajale, Ljiljana je otišla u užički Dom zdravlja, otvorila suprugu zdravstveni karton i pokušala da mu zakaže pregled.
 
- Kada je karton overen, na prijavnici Doma zdravlja rekli su mi da Ljubinko dođe na pregled tek u februaru. Raspitala sam se kada bi došao na red da ga snime na ultrazvuku, a medicinske sestre su mi poručile: tek u septembru - počinje svoju ispovest Ljiljana Karaičić.
 
Vremena za čekanje nije bilo. U jednoj privatnoj ordinaciji Ljubinko je istog dana pregledan i snimljen na ultrazvuku. Sagledavši nalaze, lekar je konstatovao da Karaičić u stomaku ima tumor i da mu je potrebna hitna operacija.
 
- Zahvaljujući nekim vezama došli smo do lekara u Domu zdravlja koji nam je 20. decembra, videvši snimak sa ultrazvuka, odmah dao uput za Beograd u Prvu hiruršku kliniku Kliničkog centra. Uput smo odneli da overimo u užički RZZO. Svojim očima nismo mogli da verujemo kada smo na tom papiru videli da Ljubinka, koji od bolova nije više ni mogao da stoji na nogama, do 200 kilometara udaljene prestonice upućuju - autobusom. Nismo hteli da ga izlažemo tom riziku, odvezli smo ga privatnim automobilom - priča Ljiljana.
 
TRANSPORT BEZ MEDICINSKE PRATNJE

Karaičić je 24. decembra operisan u Kliničkom centru, gde je porodici, veli Ljiljana, rečeno da kupi flastere, gaze, kateter - jer bolnica nema taj materijal. Nekoliko dana posle operacije Ljubinko je počeo bolje da se oseća, ustajao je, šetao, znaci oporavka su bili vidljivi. Ipak, svaki optimizam njegovih najbližih je pokopan kada su lekari izneli prognozu po kojoj će on živeti još dva meseca, najviše godinu dana.
 
- Iz bolnice je otpušten 5. januara, a užički Dom zdravlja po njega je poslao sanitet. Ostala sam zapanjena kada sam videla da vozilo kojim će da transportuju mog supruga nema medicinsku pratnju. U tom sanitetu čak nije radilo ni grejanje - priseća se Ljiljana.
 
U krugu Klinčikog centra, svedoči ova žena, njeg suprug je ubačen u hladni sanitet zajedno sa još jednom pacijentkinjom koja je posle operacije tumora mozga upućena kući u Užice.
 
- Zamislite scenu: u zadnji deo saniteta u kome nema grejanja ubacuju dva teška bolesnika i bez lekarske pratnje ih ispraćaju na dalek put. Kraj moga muža, bukvalno na točku vozila, sedim ja, na krevetu ove druge bolesnice sedi njena ćerka. Šalju nas u Užice, a u sanitetu niko od zdravstvenih radnika. I to u ledeno hladnim kolima u kojima je bilo samo jedno ćebe - govori Ljiljana Karaičić.
 
CVOKOTAO OD HLADNOĆE

Tek što su izašli iz bolničkog kruga, Ljubinko, koji je do tada dobro delovao, pričao i nije se žalio na tegobe, počeo se tresti od hladnoće. Sanitet se, priča Ljiljana, non-stop truckao i ljuljao.
 
- I bolesnički krevet na kome je ležao Ljubinko bio je neispravan. Uzglavlje je stalno spadalo. On je cvokotao od hladnoće. Tek što smo izašli iz Beograda videla sam da je moj suprug klonuo. Pokušala sam da mu opipam puls, ali od truckanja nije vredelo. Zamolila sam vozača da stane u Lazarevcu, ali dom zdravlja u ovom mestu nije radio!? Posle nekoliko kilometara stigli smo u Veliko Crljane. Tu smo potražili pomoć lekara, ali doktorka je samo mogla da konstatuje smrt. Ostala sam kraj nepomičnog tela moga supruga, a hladni sanitet sa drugom pacijentkinjom nastavio je put Užica - jecala je juče, dok nam je ovo pričala Ljubinkova supruga.
 
ZC Užice: Loše stojimo sa dijagnostikom
- Da li pacijent dobija pratnju tokom transporta, to odlučuje ordinirajući lekar, odnosno doktor koji ga je operisao. Što se tiče saniteta, poslato je ono vozilo koje smo imali na raspolaganju - poručeno nam je juče iz Zdravstvenog centra Užice. Na pitanje “Blica” da li je moguće da pacijent mora čitavih devet meseci da čeka da bi došao na pregled ultrazvukom, dobili smo odgovor: “Istina je da loše stojimo sa dijagnostikom, tako da svi pacijenti ne mogu biti pregledani isti dan”!?

Izvor: Blic

Eh...

Sada treba osuditi lekarsku ekipu na 240 godina, minimum.

minimum 

Mozda ni on nije hteo da se pomeri...

A, da... on je hteo da se pomeri... ali nije mogao...

strasna prica jbt

+1

Стварно страшно. шта човек да каже ...


Исти дан вс. девет месеци... занимљиво...

To je sasvim uobicajen rok za cekanje na pregled...

Sto kaze moj ortak (koji je tesko povredjen na 100m od Hitne) da sam otpuzao do hitne brze bih dosao nego sto su oni dosli 

Toliko o uzickoj medicinskoj operativi

Ma 240 godina robije. I izvinjenje celoj srpskoj naciji.

Испаде да су га намерно убили 

Ma kakvi, samo su mu pomogli da ode na bolje mesto.

nije to samo nemarnost lekara - zdravstvo je u finansijski istoj situaciji kao cela drzava . naravno , uvek mora da ima para za ono shto je priroritetno za "drzavu" ( pederske parade , pretorijanska garda za tadica , sajt za dulica ) . za zdravstvo - shta ostane 

Ne dijeli nas veliki korak do ovoga, zar je moguce da se pretavramo u takvo sta? 

него...да ли си ти пре неки дан спомињала неке забрињавајуће ствари?

dakle,svaki delic price je jeziv i sramotan... 

uzas i sramota!!!!!!!!!!!! 

BEOGRAD - Nema zvaničnih podataka o tome koliko pacijenata umire čekajući na dijagnostičke preglede u zdravstvenim ustanovama, ali da je taj broj veliki podsećaju nas sumorni primeri iz prakse kakav je smrt Užičanina Ljubinka Karaičića (71) koji je 5. januara preminuo u hladnom sanitetskom vozilu posle teške operacije kancera.



Nakon što je dobio jake bolove u stomaku, na prvi pregled kod lekara mogao je za tri, a na ultrazvuk tek za devet meseci. U privatnoj praksi uspostavljena mu je dijagnoza kancera zbog čega je operisan u Kliničkom centru Srbije, ali stigla ga je još jedna nevolja - star, hladan i neudoban sanitetski prevoz u kome je na putu kući i izdahnuo, bez medicinske pratnje.

Dom zdravlja iz Užica u svom voznom parku ima osam sanitetskih vozila, starih najmanje osam godina.

- Svako od ovih vozila prešlo je između 600.000 i 800.000 kilometara. Vozila koja idu na teren u Užice i okolinu koriste se od dve do pet godina, a prešli su od 70.000 do 300.000 kilometara - kaže za „Blic“ jedan od lekara Doma zdravlja koji je insistirao na anonimnosti.

„Radni staž“ užičkog saniteta, od čije ispravnosti i funkcionalnosti vrlo često zavisi ljudski život, najslikovitije opisuje prosta računica. Ako se zna da je dužina Ekvatora koji deli Zemlju na severnu i južnu hemisferu 40.075 kilometara, ispada je da sanitet užičkog Doma zdravlja, koji je prešao 800.000 kilometara, čak 20 puta obišao planetu!

Lekari nerado govore o tome u kom procentu dugo čekanje na listama skraćuje životni vek pacijenata. Prof. dr Siniša Pavlović, direktor poliklinike KCS, navodi da je, ako srčani bolesnik čeka na ugradnju pejsmejkera godinu dana, šansa da u međuvremenu umre 50 odsto. Na sreću, kaže on, to kod nas nije slučaj, makar kad je reč o ovoj intervenciji.

- Stepen rizika bolesti diktira koliko pacijent sme da sačeka na intervenciju ili dijagnostičku proceduru. Srčani bolesnik može da čeka tri meseca na neku intervenciju, a u međuvremenu umre od nečeg drugog, i onda svi krive liste čekanja. One su realnost u svim zemljama - naglašava dr Pavlović.

U Beogradu se najviše čeka na snimanje magnetnom rezonancom i ultrazvukom, čak do godinu dana.

U KBC “Bežanijska kosa” najduže se čeka na skener i magnetna rezonanca, do tri meseca. Mamografiju i ultrazvuk treba sačekati do mesec dana. U KCS se najduže se, ali je to i ubedljivo najuposlenija ustanova sa najvećim brojem pregleda i dijagnostičkih procedura.



Za kateterizaciju srca termini se trenutno zakazuju za septembar, magnetna rezonanca glave za decembar, a magnet kičmenog stuba za oktobar.

Snimanje na magnetnoj rezonanci na Institutu za radiologiju u Nišu zakazuje se za pet meseci, a na listi čekanja je više od 2.000 pacijenata. Na specijalističke preglede u Kragujevcu se čeka do mesec dana, ali zato se dijagnostika na jedinom aparatu magnetne rezonance čeka i do četiri meseca.

Na pregled skenerom ili ultrazvučnim aparatom u ZC “Užice” čeka se do 35 dana. Međutim, čekanje zna da se otegne i preko tog roka. Zbog šestomesečnog čekanja na pregled magnetnom rezonancom biće uvedena još jedna smena od marta koja će, kako očekuju u ovom centru, duplo smanjiti liste čekanja.

Loša organizacija rada
Dr Hajrija Mujović Zornić, generalni sekretar Udruženja za medicinsko pravo, kaže da „izvorište problema leži u neodgovarajućoj organizaciji rada zdravstvenih ustanova“. „Ovakvi postupci su za pacijenta degradirajući i često imaju nesagledive posledice. Jesu uvedene promene koje vode na bolje, ali to su sitni pomaci“, kaže ona. U Ministarstvu zdravlja kažu da je organizacija rada u nadležnosti uprave svake ustanove.

Izvor: Blic

Tako je bilo i sa mojom babom, zakazali joj snimanje za pet meseci. Otišli smo kod privatnika, i sve saznali za jedan dan. Doduše rak je bio neizlečiv, umrla je za mesec dana (mnogo pre zakazanog snimanja), ali mogu da zamislim šta je sa slučajevima kod kojih je maltene svaki dan bitan da se neko spasi. 

Pa, znas... meni je to zabrinjavajuce... To sto je uobicajeno, ne znaci da je normalno...

Primer... zeni kojoj je ustanovljen rak zeludca i koja je bio potreban hitna intervencija, zakazan je pregled 6 meseci unapred... Da nije privatnih laboratorija, verovatno bi je sada posecivali na Bezaniji...

Takodje... ja smatram da u Zavodu za transfuziju rade goveda, jer da bi se izvrsila hirurska intervencija, traze da rodbina dovede 5-10 ljudi da daju krv... A ako se zna da se deo krvi prodaje, to je zaista bezobrazluk prve vrste...
Inace, ja sam za to da se ukine dobrovoljno davalastvo krvi, tj. da se davaocima obezbede odredjene beneficije i placa krv...

A meni rekli u armiji da sam lud sto nisam dao krv i time dobio 2 dana kuci. Sada, kada su ukinuli vojsku, smanjili su dilovanje krvi mnogostruko.

Па добијеш неки ХБВ/ХЦВ....