Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 2 3
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Чаролија на делу - природне лепоте Србије  (Pročitano 31563 puta)
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Шарган-Мокра Гора



Мокра Гора је долина у западној Србији, смештена између планина Таре и Златибора. На њу се надовезује Шаргански превој, који према северу чини природну спону са Збориштем, највишим врхом Таре, а према југу са Златибором.

Лепоти предела доприноси узбуркан рељеф са дубоко усеченим стрмим долинама и клисурама река Бели Рзав, Црни Рзав и Камишке реке, изнад којих се уздижу бројни врхови и превоји. Посебну вредност представљају Хајдучка и Црвена пећина, а нарочито водопад Скакавац. Посебно су атрактивни комплекси аутохтоних шума црног и белог бора на серпентинама којима је ово подручје природно станиште. Ове шуме, као и мозаично распоређене планинске ливаде и пашњаци, захваљујући специфичној геолошкој подлози и клими, насељава богат биљни и животињски свет. У подручју је присутно 700 врста биљака, од којих су многе ендемичног или реликтног карактера. У фауни Мокре Горе посебно је вредна орнитофауна. Од 60 регистрованих врста 29 су природне реткости. Овде се могу срести велики тетреб, орао змијар, планинска сеница, а од сисара вук, мркви медвед, видра, дивља мачка.

Мокра Гора се са Шарганом у давној прошлости налазила на значајном путном правцу, о чему сведоче остаци старог римског калдрмисаног пута и гробови из римског периода. Овде се налази и велики број минералних извора, а најпознатији је извор Беле воде.

Данас је простор Шаргана и Мокре Горе најпознатији по „Шарганској осмици“, прузи уског колосека, која је позната по изузетном техничком решењу савладавања великог успона на малом одстојању. Дуж пруге се налази и већи број експоната, старих локомотива и вагона, који су заштицени као споменици техничке културе, што овај простор чини јединственим музејом под отвореним небом.

Такође, велику атракцију представља етно насеље „Дрвенград“ на узвишењу Мећавник, које је саграђено према идеји нашег чувеног филмског режисера Емира Кустурице. За изградњу села коришћене су аутентичне брвнаре из овог краја које су пренете на ову локацију. Најстарија од њих датира од пре 90 година. На лицу места постављене су на високим каменим постаментима и подрумима прилагођеним теренима у паду. „Дрвенград“ је између села и града - етно село у урбаном обличју и структури. „Град“ је јасно формиран у оквирима правоугаоног трга, чија је главна оса одређена улазном капијом и положајем мале дрвене цркве. Трг, који је поплочан дрвеном коцком и сеченим праговима, формирају брвнаре, а у свакој од њих је понешто од урбаног садржаја, посластичарница, продавница локалне народне радиности, галерија слика, библиотека, ресторан и биоскоп.
Очување јединства традиционалних међудејстава природе и човека од значаја је за заштиту, одржавање и развој овог подручја.

IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Слано Копово






Слано копово је један од последњих репрезентативних примера панонских слатина и пустара које су од изузетног знацаја за оцување богатства биљног и животињског света Војводине. Настало је деловањем реке Тисе која је у прошлости цесто мењала свој ток, разливала се и плавила околне удолине. Један од прастарих рецних меандара је и Слано копово, у Банату код Новог Бечеја, заостао након обилних мелиорација на тлу Војводине.

На подруцју Сланог копова се јављају специфицне слатинске биљне заједнице које су у фази нестајања у целој Панонској низији. Оне се одликују присуством великог броја ретких и угрожених врста и, осим на Сланом копову, оцувале су се још једино на локалитетима Окањ и Русанда. Специјални резерват природе ”Слано копово” је уредбом Владе Републике Србије 2001. године проглашен за природно добро од изузетног знацаја прве категорије. За стараоца овог природног, добра које се простире на 976 хектара, одредено је Ловацко удружење из Новог Бечеја. У јулу 2004. године Слано копово је проглашено за светски знацајно водено станиште по Рамсарској конвенцији, коју је наша земља ратификовала 1976. године. Тиме је отворена нова страница у заштити и могуцност развоја медународних пројеката на овом јединственом подруцју у Војводини, на добробит локалног становништва и природе.

Овај резерват једно је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и Европи, где се гнезди знатан број врста са светске црвене листе угрожених птица. До сада је на Сланом копову забележено присуство више од 200 разлицитих врста. Ово подруцје је најзнацајнија успутна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира.

Због својих изузетних вредности, Слано копово је 1989. и 2000. године ознацено као медународно знацајно станиште птица по ИБА пројекту с површином од 2.660 хектара. Током јесени на овом јединственом простору окупља се цак 20.000 ждралова, што је особеност свега неколико локалитета у Европи. Слано копово је било последње гнездилиште плавокљуне патке у нашој земљи, која је изумрла пре цетири деценије.

Уз финансијску помоћ Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој на Сланом копову су претходних година реализоване бројне акције везане за активну заштиту, као и активности усмерене на промоцију резервата у јавности. Постављено је неколико информативних табли, изградене су три осматрацнице за љубитеље природе, а штампан је и проспект резервата. У плану је и изградња пријемног пункта за посетиоце, који би се састојао од осматрацнице, надстрешнице и просторија за чувара резервата и где би они могли да добију промотивне материјале.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Слапови Сопотнице



Сопотница се налази у југозападној Србији, 17 км од Пријепоља, на путу ка Бјелом Пољу. Извор реке налази се на висини од око 1000 метара и прави велики број водопада, од којих су неки високи и до 20 метара.Ово заштићено природно добро обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице с више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове.

Бигар Сопотнице простире се од највиших врела на 1.120 м надморске висине до последњег водопада на 850 м надморске висине. Седам нивоа заравњених лепезастих каскада, различитих димензија и изражености, слаповито обрушавање воде и бројни водопади на ивицама тераса - основна су вредност овог природног добра. Поред тока и водопада, атракција су старе и обновљене воденице.

Ако дођете очекује вас водич пропраћен мапом и ГПС трековима. Очекује вас смештај у Планинарском дому (40 кревета) или код сеоских домаћина (30 места). Очекује вас еко и етно храна. Очекује вас 80 км уређених туристичко-планинарских стаза. Очекују вас планинарски водичи, сплавари, инструктори....

Од 2005. године подручје изворишта реке Сопотнице, у долини Лима, испод планине Јадовник, добило статус споменика природе. Као заштићено природно добро од изузетног значаја добило је статус заштите И категорије. Планинарско друштво Камена гора из Пријепоља се стара о овом споменику природе.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
О Старој планини



Стара планина, високопланински масив, спада у групу веначних планина. Главни венац дугачак је око 550 километара, и протеже се од Зајечара до Црног мора. Део овог венца означава и природну границу између Србије и Бугарске. Стара планина носи и друго име - Балкан, тако да је Балканско полуострво добило назив по овој планини. Највиши врх, дуж границе на Старој планини, а и у Србији, је Миџор, на надморској висини од 2.169 метара. Део Старе планине, који се протеже кроз Србију припада општинама Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Површина масива Старе планине, који захвата Србију је 1.802 квадратна метра.

Један од најлепших крајолика Старе планине је природни резерват Бабин зуб, који се налази на надморској висини од 1.758 метара. Стрме падине, оштри успони, чудесни водопади, поља шумског воћа, богате шуме, пружају могућност за развој различитих облика туризма.

На Старој планини влада умерено конитнентална клима, модификована у односу на надморску висину и положај планине. Под снегом је скоро пет месеци годишње, и то на висини од 1.100 до 1.900 метара, и представља потенцијал за дуге стазе за алпско скијање.

Биљни и животињиски свет је карактеристичан, па се у подножју Бабиног зуба налази станиште Субалпске букве, а у потоцима и рекама има поточне пастрмке. Стара планина обилује лековитим биљем и печуркама, а станиште је и многим врстама ретких биљака.

У селима подно планине дочекаће вас љубазни домаћини, увек спремни да путнике дочекају изворном трпезом, на којој ће се обавезно наћи „белмуж", специјалитет овог краја, направљен од сира и кукурузног брашна.

Раскошна лепота осваја и плени, не само у току зиме, већ у току целе године. Идеално је место за љубитеље нетакнуте природе, који желе да открију неизмерна богатства ове планинске лепотице на истоку Србије. Она регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.

Удаљена је 330 км од Београда, 70 км од Ниша, 100 км од Зајечара, 50 км од Књажевца или Пирота.
На Стару планину може се стићи из више праваца. Уколико се путује на релацији Ниш-Сврљиг-Књажевац-Кална-Бабинзуб, пут је дугачак 110 километара, са добром вертикалном и хоризонталном сигнализацијом. Најкраћи пут за оне који долазе из Београда или Западне Србије је Сокобања-Књажевац-Кална-Бабин зуб. Путни правац Ниш-Сврљиг-Јаловик извор-Кална-Бабин зуб, 30 километара је краћи од пута преко Књажевца, али је пут од Сврљига до села Јаловик извор локални, нема хоризонталну, а и вертикална сигнализација је слаба, па је могуће залутати.

Ово подручје је изузетно атрактивно за сеоски туризам. Природа је нетакнута, села сликовита, а ту је и богато античко и средњевековно наслеђе, као и занимљив фолклор. Поред смештаја који се нуди у селима подно Старе планине, у слободно време можете да берете лековито биље. Трпеза која ће вас дочекати је изворна и представља традицију овог краја. Овде је настала и прича о баби, која је Турцима пренела харач, па се каже да су је на Тресибаби тресли, у Мучибаби мучили, а на Бабином зубу сломили зуб, да би признала где је турски харач.

На источним падинама Старе планине лоцирано је истоимено ловиште. На овом простору лове се срна, лисица, дивља свиња, вук и јелен. У Општини Књажевац постоје три ловачка удружења са седиштима у Књажевцу, Кални и Минићеву.

У Доњој Каменици можете видети цркву Пресвете Богородице, а претпоставља се да је подигнута почетком XИВ века. Фреске су сачуване и говоре о великом мајсторству иконописца. На путу према Горњој Каменици налази се манастир посвећен Светој Тројици. Као ктитор се помиње Лазар, син деспота Ђурђа Бранковића, а цркву су подигли пастири из Црног врха. У долини Тимока сместила су се села, где се сусрећу етно мотиви касноримске ископине и споменици. Књажевац и околина су много година уназад познати и по изузетним винима, а књажевачки винари власници су многобројних признања из земље и иностранства.

У овом делу налази се и село Равна, где се налази археолошко налазиште Тимацум минус, које датира из И века наше ере, а представља римску насеобину. Првенствено је ту био логор римских легионара, а који је у ИИИ И ИВ веку претворен у тврђаву са кулама. На основу ископина у у Архео-етно парку у Равни, формирана је изузетна лапидаријска збирка етно споменика. Ова збирка изложена је у школи у Равни и говори о латинима, који су овде живели. Истраживања која су трајала од 1975. до 1990. године, открила су десетине римских споменика, царских почасних натписа, и многобројне примерке античких бронзаних и мермерних скулптура, рељефа и других предмета високе уметничке вредности. У архео-етно парку у Равни, налази се стара школа, лапидаријум, као И етно кућа, чији је подрум преуређен у музеј винарства.

Спортско-рекреациони центар "Бањица", омиљено је место за љубитеље пливања у топлој води, чија температуре достиже 27 степени. Базен је олимпијски, димензија 50 џ 25 метара. Ту је и базен за најмлађе купаче, као и спортски терени. Центар "Бањица", удаљен је седам километара од Књажевца, а уживаћете у миру, тишини и зеленилу које вас окружује. 
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Власинско језеро



Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30км од долине Јужне Мораве ка западу и од југословенско-бугарске границе ка југу. Налазећи се на 1213 м надморске висине и простирући се на површини од 16 км2 највеће је и највише вештачко језеро у Србији.

На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње Власинско језеро. Језеро чија боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу. Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од 18. века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 км створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.

Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варденик.

Подручје Власинског језера одликује се и значајним културним споменицима и етнографским вредностима, као што су: манастир у Паљи, црква у Божици, Клисури, Црној трави и Кула у Клисури. Природне лепоте и реткости овог подручја које чине: планине, клисуре, водопади, извори, реке, флора и фауна, као и благонаклони утицај климе и тишина планинске природе чине ово место идеалним за боравак у различитим периодима године. Због ових одлика подручја у току су истраживања Завода за заштиту природе ради заштите овог подручја као парка природе.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Врело Млаве и Крупајско врело



Подгорина планине Бељаница у источној Србији окружена је јаким крашким врелима. По својој снази, изгледу и начину истицања, два су таква извора посебно занимљива: врело Млаве, у самој Жагубици, на месту где се северни одсек Бељанице спушта у Хомољску котлину и Крупајско врело, у западном подножју планине, у долини Крупајске реке, око 35 километара од Жагубице.

Извор Млаве налази се у природном амфитеатру отвореном у правцу северозапада кратком долином отока врела. Извор има облик језерца пречника тридесетак метара, тамнозелене боје воде која при већим издашностима може достићи и 15 кубних метара у секунди, када се беличасто или црвенкасто замути. Вода из језера долази узлазно из велике дубине. До сада су рониоци успели да се спуте у подводни левак врела преко 70 м у дубину, а да нису доспели до дна сифонског канала. Некада главни извор воде Жагубице и место окупљања народа за светковине и обреде, врело Млаве данас је атрактивни туристички кутак, са уређеним обалама и пошумљеним падинама.

Крупајско врело некад је извирало из пећине јаком снагом праћено хуком, а данас је преграђено бетонским уставом за потребе ваљавице и млина који и данас ради. Услед тога испред врелске пећине створено је језерце које је делимично потопило њен отвор. У близини врела је јак термални извор са температуром воде од 26,50Ц.

Оба извора су заштићена као споменици природе националног значаја, а обухваћен је непосредни амбијент, код врела Млаве на површини од 6, а код Крупајског врела 9 хектара.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Златибор



Златибор је планина у Србији која се простире на површини од око 1000 km², дугачка је 30 km, а широка и до 15 km. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1496 m). Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско лечилиште. Златибор се налази на севером делу области Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата пределе трију општина Републике Србије: Чајетину, Ужице и Нову Варош у Златиборском округу. Административни центар Златибора је варошица Чајетина.

Јужна и источна граница Златибора су ријеке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Републиком Српском, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двема царевинама - Аустро-Угарском и Турском.

Златибор се налази на пола пута од Београда до црногорског и дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Зобнатица



Зобнатица - туристичка мека усред Бачке, близу Коридора 10, четрдесетак километара од државне границе са Мађарском. Идеално место за одмор многобројних путника који овуда пролазе, али Ергела много тога нуди и онима који желе викендом "побегну" од смога, гужви, стреса, посла, саобраћаја и буке... Ово је место за оне који воле природу, мир, тишину, а највише коње. Овде ће се лепо провести и уживати само они који знају да цене очувану природу, животињски свет и добру услугу. Они који ће се по повратку из Ергеле Зобнатица са радошћу сећати вожње фијакером, јахања, дивљих свиња, срна и нојева. Онима којима неће недостајати шопинг, компјутерске игрице, градска врева...

Има више прича о томе како је Зобнатица добила име. Најпопуларнија је она да је име добила по зобници – торби пуној зоби која се коњима натакне око врата да из ње зобљу. Ергелу Зобнатица је 1779. године основао аустроугарски гроф Телеи. Први пут се помиње у Вечитом уговору, којим се Зобнатица припаја Суботици као једна од дванаест пустара. Гроф је био трговац, продавао је вино, а како су тада запрежна кола била једино превозно средство, почео је да их узгаја. Данас на Ергели има стотињак расних коња. Овде се узгајају галопери који се користе за галопски спорт и прескакање препона. Пре педесетак година на ергели је било и до хиљаду коња. Ергела има свој хиподром са мањежом на коме су се донедавно сваке друге недеље у септембру, одржавале Зобнатичке коњичке игре, једна од најпосећенијих манифестација у Војводини.

Гостима се данас нуди туристичко јахање, са и без обуке, школа јахања, јахање путевима Зобнатице и вожње фијакером и ловачком кочијом... Љубитељи могу да уживају у ловишту површине од преко 2500 хектара, у коме, могу да се лове срндаћи, фазани, зечеви, патке и препелице. Посетиоци Ергеле радо обилазе Музеј и Галерију, посвећене коњима и коњарству. Музеј коњарства је, кажу, јединствен у Европи. У саставу понуде су и Музеј Ковачница, а и галерија у којој се може видети 500 радова најбољих српских сликара. Посетиоци Зобнатице се, сви до једног, фотографишу поред скулптуре коња Јадрана ИИ, у белом мермеру. Незаобилазна је и посета гробу легендарног коња Казанова, једног од најтрофејнијих, који је у 33 трке победио "само" 30 пута.

Када "упекне сунце", гости се расхлађују у Зобнатичком језеру. Уређена плажа, ресторани, кафићи сплавови, терени за одбојку, кошарку и фудбал су сасвим довољни да се гост Зобнатице осећа добро. Језеро је идеално и за риболов, јер располаже "богатим” примерцима шарана, смуђа, штуке, караша, деверике, ... Најмлађима ће се посебно свидети мини зоо-врт, где ће упознати нојеве, срне, папагаје и дивље свиње. Дакле, Зобнатицу је добро посетити и "у пролазу", свратити на пиће или на једно туристичко јахање. Још је боље преноћити, одморити се и "напунити батерије", а најбоље је провести неколико дана и све натенане упознати.

Како доћи до Зобнатице

Од Београда до Зобнатице је најбоље ићи аутомобилом, и то аутопутем Е-75 Београд–Нови Сад–Суботица. На око 145 километара од Београда, на три километра од Бачке Тополе, постоји одлична туристичка сигнализација која води право до улаза у Ергелу Зобнатица. Ако пратите знакове не можете да је промашите. До Зобнатице се без проблема може доћи и аутобусом.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows XP
Browser
Opera 12.16
Мартин Њумен: Срби своје дивне ствари узимају здраво за готово            
 уторак, 11. март 2014.

Новинар британског Миррор-а, Мартин Њумен, обишао је Србију и своје утиске забележио у репортажи објављеној на сајту овог листа, коју вам у целости преносимо.

"Минибус се 'укопао' на врху опасне узбрдице. Наш водич Ђина се окренула и рекла нам: 'Возач даље неће ићи. Одавде ћемо пешице'.



Негде у долини испод нас био је манастир Пустиња са капелом из 17. века.

Скривен од погледа свих који возе планинама Западне Србије и готово неозначен, најближи је појму 'светилиште' од свих места на које може отићи", пише Њумен.

"Саграђен 1622. на рушевинама манастира из 11. века, капела са фрескама инспирисаним Византијом, типичним за многа културна добра и нетакнуте природне лепоте Србије, који су углавном скривени од Западних туриста.

Народ, мучен ратовима кроз векове постовања, поново је подизао грађевине и прилагођавао се изнова конфликтним временима.

Међутим, због борбе са посткомунистичким добом, поделом Југославије, економским проблемима и удаљености од Европске уније, многе лепоте Србије су занемарене.

Возач групе Бојан, војни пилот у пензији, довезао нас је из Београда како бисмо обишли западне планине и до реке Дрине на рафтинг екскурзију у Бајиној Башти на годишњу регату.

Позната је и по рибарској кући направљеној на стени у сред реке.



Као туристичка атракција Кућа на камену требало би да буде понос овог краја, али као и многе друге ствари које сам открио у Србији, Срби је узимају здраво за готово и више јој се диве странци.

Кроз богато зеленило прошарано кућама дуж реке, дошли смо до Националног парка Тара, тамног и обраслог боровима, у ком живе медведи и кристално чисти извори.

Дуж пута свраћали смо у ресторане. У целој Србији, срце националне кухиње је месо и риба са роштиља, а због српске гостољубивости увек смо били послужени у изобиљу.

Сто је био препун свеже припремљених, углавном локалних производа и дивних хлебова са салатама уз бескрајни низ меса спремљеног на роштиљу.

Главни међу овим деликатесима били су ћевапчићи, штапићи од млевеног меса, слични грчком кофтеу.

У Србији је појам органске хране ирелевантан, јер је традиционална пољопривреда готово потпуно органска, барем према британским стандардима", пише Њумен.

"Прву ноћ провели смо у врло удобној планинској колиби на Златибору, где су нас домаћини дочекали националним пићем, ракијом, брендијем од шљива који би ошамутио и слона.

Ујутро смо пошли возом на уским шинама, Шарганском Осмицом, кроз планине до дрвеног села Дрвенграда, које је готово у потпуности према традиционалним српским техникама градње направио српски режисер Емир Кустурица, добитник Златне палме.

После тога смо пошли ка оближњем врху Торник, једном од бројних скијашких дестинација током зиме", пише Њуман који је са екипом сутрадан пошао ка Београду.

"Београд, град од 1,2 милиона становника, подељен је на стари центар и модерна предграђа. Препун прелепих стамбених зграда, музеја и цркава, такође садржи и утицаје Титовог комунизма.

Саграђен на ушћу Саве и Дунава, нуди прелеп поглед, па овде обавезно морате ручати на неком од бројних ресторана на води дуж обала Саве.

Осим тога, требало би посетити величанствени Храм светог Саве и Калемегданску тврђаву. Вреди истражити и римске рушевине и Титов маузолеј Кућу цвећа.



Зграде Београда, од којих многе пропадају због година занемаривања, имају рустични шарм, али се међу њима налазе и многи модерни барови, ресторани, ноћни клубови и бутици.

Заправо, храна и мода се овде веома високо котирају.

Смештен у Metropole Palace Хотелу са пет звездица, открио сам да имају најбољи доручак сачињен од богатог избора колача и слаткиша који су одраз утицаја Отоманског царства.

Провели смо вече у Public Dine & Wine, укусно уређеном савременом ресторану у боемској четврти Скадарлији и 'Река' на Дунаву где смо играли целе ноћи, а ја научио неке од најбољих плесних покрета Балкана.

Диван у својој једноставности, он укључује упирање прста изнад главе, док изгледате замишљено и помало дирнуто, а нарочито је применљив уз турбо фолк баладе које су овде веома популарне.

И раније сам посећивао Београд и увек сам изненађен тиме како Београђани имају смисла за моду, упркос томе што је просечна месечна плата једва око 390 евра.

Као град, он је сасвим формирана дестинација, препуна одличних садржаја.

А изван града, постоје и многи знаци лаганог буђења туризма у Србији која је пригрлила своја природна блага и истрајну дружељубивост њеног народа".

Мартин Њуман – Mirror
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 2 3
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.111 sec za 18 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.