Burkini je u stvari simbol slobode... :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

ONA JE KREIRALA BURKINI KOJI JE PODELIO EVROPU "Želela sam ženama da dam slobodu, a ne da im je uzmem"
Gardijan , N.B. , | 24. 08. 2016 - 16:41h

Australijanka Aheda Zaneti (48) iz Sidneja je kreatorka burkinija pa i same reči. Ona tvrdi da je nakon zabrana u Francuskoj, onlajn prodaja ovog specičičnog kupaćeg kostima porasla 200 odsto, a da predmet koji je kreirala predstavlja slobodu, a ne pritisak.

Aheda Zaneti

Potaknuta zabranama, u Gardijanu je objasnila svoj stav prema njima. Tekst prenosimo u celosti.

"Kada sam napravila burkini početkom 2004. to je bilo zato da bi žene imale slobodu, a ne da bi im ona bila oduzeta. Moja nećaka je želela da igra košarku, ali je bilo teško ubaciti je u tim - nosila je hidžab. Moja sestra je morala da se bori kako bi njena ćerka igrala, morala je da raspravlja o tome i postavlja pitanje zašto devojka zbog svoje čednosti ne može da igra košarku?

Kada su joj konačno dozvolili da igra svi smo otišli da gledamo i da navijamo za nju, a ono što je ona imala na sebi bila je potpuno neadekvatna sportska odeća - rolka, donji deo trenerke i hidžab, potpuno neprimereno za bilo kakav sport. Izgledala je kao paradajz - bila je sva crvena i zajapurena.

Strah zbog prrihvatanja

Otišla sam kući i počela da tražim nešto što bi bilo prikladnije da obuče, neku sportsku odeću za muslimanke i nisam ništa našla. Znala sam da u Australiji nema ničega. To me je nateralo da razmišljam jer kada sam ja bila devojka, jednostavno sam propuštala sport - mi nismo učestvovale u bilo kojoj aktivnosti jer smo izabrale da budemo čedne, ali sam za svoju nećaku želela nešto što bi se uklapalo u australijski način života i zapadnu odeću i istovremeno zadovoljavalo potrebe muslimanki.

Sela sam na pod i počela da kreiram. Ličilo je na veo i imalo je mnogo viška tkanine što me je činilo nervoznom - da li će islamska zajednica to prihvatiti? Veo je predviđen da pokrije lice i obline, jednostavno ne umotavate ništa oko svog tela. A ovo je bilo omotano oko vrata.

Pre nego što sam stavila u upotrebu, napravila sam uzorak i upitnik kako bih saznala šta ljudi misle, da li bi to žene nosile. Da li bi ih to ohrabrilo da budu aktivnije? Da se više bave sportom? Plivaju? Mnogi ljudi u mojoj zajednici nisu znali kako to da prihvate, ali sam to razvila komercijalno i napravila dobar posao.

Burkini je privukao pažnju kada su surferi spasioci Australije pokrenuli program integracije muslimanskih dečaka i devojčica nakon nereda u Kronuli - imali su i jednu muslimansku devojčicu koja je želela da se uključi. I ona je nosila burkini.

Nakon 11. septembra, nereda u Kronuli i zabrane pokrivanja lica u Francuskoj i međunarodnih predrasuda koje su usledile o tome kako smo mi mulismani loši ljudi zbog nekoliko kriminalaca koji ne govore u ime muslimana - zaista nisam želela da bilo ko osuđuje devojčice koje to nose. U pitanju su samo čedne devojke.

Radilo se o integraciji i prihvatanju i o tome da budu izjednačene s ostalima, a ne da ih osuđuju. U to vreme nam je bilo teško, muslimanskoj zajednici, strahovali su od toga da istupe. Strahovali su od odlaska na javne plaže i bazene i zbog toga sam želela da devojke imaju samopouzdanje da nastave sa životima. Sport je vrlo važan, a mi smo Australijanci. Želela sam da uradim nešto pozitivno i svi su mogli to da nose - hrišćanke, Jevrejke, hinduskinje... To je bio odevni predmet prikladan za čednu osobu, nekoga ko ima rak kože ili mladu mamu koja ne želi da nosi bikini, a ne simbol islama.

''Francuska policija ista kao talibani''

Kada sam dala ime burkini, nisam zapravo mislila da je to burka za plažu. Burka je za mene bila samo reč - ja sam odrasla i živela u Australiji čitav život i kreirala sam taj kupaći kostim i morala sam na brzinu da mu dam neko ime. Bila je to kombinacija dve kulture - mi jesmo Australijanci, ali smo po sopstvenom izboru i muslimani. Burka ovde ništa ne simbolizuje i ne pominje se u Kuranu, naša religija od nas ne traži da pokrivamo lice i pitanje je izbora osobe da li će to da učini. Burka ne postoji ni u jednom islamskom tekstu. Morala sam da pogledam u rečnik da bih videla da je opisana kao vrsta ogrtača koji sve prekriva. S druge strane, postojao je bikini, pa sam iskombinovala te dve reči.

Sadašnje negativne reakcije i ono što se događa u Francuskoj me prilično rastužuju. Samo se nadam da se to ne dešava zbog rasizma. Mislim da oni nisu razumeli odevni predmet koji je toliko pozitivan - on simbolizira dokolicu i sreću i fitnes i zdravlje, a oni sada od žena traže da se maknu s plaža nazad u kuhinje. To je ženama dalo slobodu, a oni žele da im je oduzmu. Pa, ko je onda bolji? Talibani ili francuska policija? Jednako su loši.

Ne mislim da bi bilo koji muškarac trebalo da brine o tome kako se žene oblače - niko nas ne prisljiava, to je pitanje izbora žene. Ono što vidite, je naš izbor. Da li ja sebe nazivam feministkinjom? Da, možda. Sviđa mi se da stojim iza svog muškarca, ali ja sama to odlučujem.

Volela bih da sam u Francuskoj kako bih mogla da kažem: niste dobro razumeli. I pored toliko problema na svetu, zašto praviti nove? Uzeli ste proizvod koji simbolizira sreću, radost i fitnes i pretvorili ga u proizvod mržnje. Zabrana burkinija ne ide u prilog francuskoj liberalnoj tradiciji.

''Je li izolacija francuska vrednost''

Takođe, koje su to francuske vrednosti ? Kako to mislite da nije u skladu s francuskim vrednostima, šta to znači? Slobodu? Ako nam kažete šta da nosimo i šta da ne nosimo vraćate žene nazad u njihove kuće - šta onda želite da učinimo? To će biti nazadak. Ako delite naciju i ne slušate i ne radite u skladu s tim, naravno da će se neko naljutiti. Ako gurate ljude od sebe i izolujete ih - to definitivno nije dobar način za bilo kog političara u bilo kojoj zemlji.

Sećam se kada sam prvi put probala burkini. Prvo sam ga isprobala u svojoj kadi, morala sam da budem sigurna kako radi. Onda sam želela da ga probam roneći i otišla sam na lokalni bazen da bih proverila da li će pokrov za glavu stajati i sećam se da su svi piljili u mene - šta to ona ima na sebi? Otišla sam na kraj bazena i na dasku za skakanje u vodu i zaronila. Pokrov je ostao na mestu i posmislila sam: “Super. Savršeno”.

To je bilo prvi put da sam u javnosti zaplivala i bilo je apsolutno predivno. Jasno se sećam tog osećaja. Osetila sam slobodu, moć, osećala sam se kao da je ceo bazen moj. Uzdignute glave sam prošetala s kraja na kraj bazena.

Uranjanje u vodu je jedno od najboljih osećanja na svetu. I, znate šta? Imam bikini ispod burkinija. Imam najbolje od oba sveta.

Blic