Burek ekskurzija :: Simpaticne i smesne slicice ~ Funny pics

V deo

Pilot, vrcomm, Zenit i maho su sumnjicavo posmatrali veselu milosavu koja je skakutajuci krenula naoruzana po dorucak. Eh sta ti je jutarnja glad… kako bi lepo bilo naleteti na otvorenu pekaru bas ovde, ali… divljina je to… “Mislite li vi da ona zna sta radi?” upita pilot, s nevericom posmatrajuci milosavu koja je iskocila iz jednog grma kao betmen. “mmm… ne brate, zena je to. Lepo sam joj predocio neke svoje, muske stavove”, rece vrcomm (bez prava replike, naravno… replika je dozvoljena samo… ali drugi put o tome) Zenit je uperio svoje vatreno oruzje koje je poneo na ovo putovanje, prethodno ne proverivsi da li je upotrebljivo, ali nije to bitno… bitna je namera “Toliko sam gladan, da mislim da bismo trebali da joj priskocimo u pomoc, kasnije cemo o tim musko/zenskim odnosima!” – “Ma kakvi!” rece maho “vise sam za pozadinsko posmatranje, ne bih da joj budem slucajni trofej.”

“Cula sam vas!” uzviknu milosava. “Vi mislite da ja ne mogu bez vase pomoci? E pa grdno se varate!” Lagano, priblizavajuci se muskoj ekipi “lovaca”, otpocela je svoju ribolovacku pricu “Ne znate vi kada sam sa drustvom bila na pecanju, sve neki naduveni ribolovci, a meni ni na kraj pameti nije bilo da se prihvatim onih ljigavih mamaca. Ja ne moram da pecam, one same iskacu cim se priblizim obali! To je momci, umece. I tada je jedna, da ne kazem kapitalac, iskocila pred moje noge! Pomislih tada zblanuto – ama de ces bre pred mene!? Ali sam je hrabro (citiracu milosavu) hrabro sam je *uhvatila* u kanticu, tj.zagrebala po sljunku da je ne dodirujem.” – “ma kako da ne, al me nasmeja” – rece vrcomm. U tom trenutku su momci ostali bez teksta posmatrajuci s nevericom (cini mi se da se vrcomm i onesvestio) ugledavsi dokaz kojim im je milosava natrljala noseve, pobednicki smeseci se.

Nedaleko odatle, Makishon je prosetala svog psa, pitajuci se gde li su ostali. “Kakvu li tajnu krije ova pecina, a maleni? Ima vremena, provericemo”, zainteresovano prozbori Makishon.

“Stani bre kad ti kazem!” uzviknu Ace Ventura. “Ma pali brate,narodnjaci su zakon!” rece El Radisa “lepo sam ti rekao da vodis racuna, jer su stene na sve strane! Sta sada da kazemo ostalima za camac? Ukrao ga neko, a?” – “Jednostavno, ukrali ga pirati!” smejuci se rece Ace Ventura, “ne kukaj El Radisa, bar si noge oprao, jedva prespavah noc zbog tvojih carapa!”

Ovu idilicnu, mirnu situaciju… pardon, idilicnu tisinu, prekinuo je uzvik odusevljenja nekolicine prisutnih “uraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa konacnono dorucaaaaaaaaaaaaaaak!”, videvsi Shaolina i Manchy kako se ponosno smeskaju na svoj, zajednickim trudom ulovljenim, dorucak.

Necemo bas detaljisati kakav je haos nastao oko pripreme zeljno ocekivanog dorucka, koji se pretvorio u pravu rucak-gozbu, ali su se momci potrudili da pomognu devojkama oko pripreme pomenutog, malo zbog dzentlmenskih manira, malo vise zbog gladi koja ih je nagnala na pruzanje pomoci. Sve u svemu, bilo je ukusno… bez preterane price. SF je, kao jednoglasno izabrani kapetan, objavio da ce se “varenje” ubrzati tako sto ce se plovidbeni objekti (ovo mi zvuci kao NLO, al dobro sad) detaljno i temeljno srediti. Rec kapetana se, manje/vise, bez prigovora prihvatila.

Naravno, bilo je i onih koji su pre bili za razne vratolomije, ah sta su ti ovnovi, tako da je koma32 uporno pokusavao da privuce neciju paznju. Bez obzira na gromoglasne aplauze prisutnih devojaka (momci su bili zauzeti ispijanjem piva), cuo je komentar “pa sta bi drugo ovan mogao da smisli!” Ali to ga nije omelo u svojoj zamisli.

“Brod na vidiku! Brod na vidiku” – uzviknuo je Дунавац koji je, za svaki slucaj, bio zaduzen za osmatranje. “Daj da vidim”, rece SF… “Bez, panike molim, ovi nisu sa naseg foruma, oni su sa nekog manje poznatog, nikoga ne prepoznajem”, rece on ugledavsi neke potpuno nepoznate likove.

Aha! Kako to obicno biva, uvek se neko izvuce, eskivirajuci brodsku obavezu. Tako su se i nase dve simpaticne putnice, Estella i montenegrina, izvukavsi se na losu cirkulaciju zbog promene sredine, suncale i veselo carvljale, umesto ribanja palublja. Sve jedno, zasluzile su ovo lencarenje, obzirom da su nakon klope, oprale hrpu tanjira i casa. Dakle, oprosteno.

Nedaleko odatle, MuNjA je opet nesto pokusavao… a sta, Smile

definitivno ne znam. Jos na samom pocetku putovanja je bio prilicno tajnovit… vraticemo se na njega kasnije…

Mesto radnje, disco club svira narodnjake… Ne, ne! To je druga prica. Dan je, manje/vise protekao relativno uzbudljivo (kako za koga). Koga bas zanimaju detalji, neke pogleda brodski dnevnik koji je, nestasni Daca vodio besprekorno, ali cemo o tome, takodje malo kasnije… Da ne duzimo, neki su ostatak dana proveli igrajuci “covece ne ljuti se”, neki su ispijali pivo, neke su pricale o heklanju i strikanju, neki su setali veselo cavrljajuci… I tako… prvi sumrak se pojavio… uveliko su bile gotove pripreme za dogovoreni, nazovi, maskembal na temu “pokazi sta znas”… zenski deo ekipe je prilicno dobro organizovao mesto radnje… krouli je za tu priliku pozajmila svoj kovcezic… sve je bilo na svom mestu…

nastavak sledi... malo kasnije...