Film Teza je živi dokaz moje tvrdnje da nije važno iz koje države, kontinenta, grada ili sela (kustendorf ) dolazi, dobar film je uvek dobar film. A Teza to jeste, čak i više od toga.
  Nisam u početku znao da je film iz Etioipije tako da sam se po prilično iznenadio kad sam na početku video freske koje su u islamskom svetu zabranjene. One čalme i turbani su unele zabunu. Tek kasnije sam uvideo da je u pitanju Etiopija i bratska pravoslavna  crkva koja je uspela da se održi u Etiopiji i Egiptu. O filmui nisam imao nikakvih informacija i na početku sam znao tek nešto manje od glavnog junaka koji je zbog šoka izgubio pamćenje. Svaki korak koji je napravio Anderber kao i svako njegovo saznanje bilo je i moje kao gledaoca, svaka njegova dilema je za mene bilo pitanje kako bih se ja postavio u sličnoj situaciji. Mislim pri tom na onu genijalno osmišljenu i snimljenu scenu kad treba da se odrekne svojih reči pred sudom parije, kad se pored njega na zidu vidi senka koja simbolično udara glavom u nešto što liči na zid. Zaista nezaboravna igra svetla i senki.
  Politika i ideologija kao nešto najgore što ljudsko društvo ima je ovde sveprisutna. Od studiranja u Istočnoj Nemačkoj pa sve do rodnog sela koje je Adenberu donelo sećanje i spokoj. Masakri i pokolji i to što se tad desilo u Etiopiji dešava se još uvek na afričkom kontinentu. Ratovali su ni međusobno kao i ranije ali ne ovako efikasno, moderno oružje je pored bolesti i gladi još jedna tekovina civilizacije koju su dobili od kolonizatora. Razne epidemije  i glad su nešto što se ovde ne prikazuje a trebalo bi jer je Etiopija postala sinonim za glad. Zašto je reditelj ovo izbegao je za mene pitanje na koje nemam trenutno odgovor.
   Ne znam kako su (će) ostali doživeli Abendera jer on za mene predstavlja put Homo sapiensa kakvog ga reditelj zamišlja. Homo sapiens i Abender su rođeni u Africi koju su napustili i u koju će se vratiti. Ona pećina prepuna nerođene dece na kraju filma to pokazuju.
  Film bi sigurno u svojim lutanjima našao ali to ne bi bilo tako brzo. Zahvaljujem se na preporuci i odlično urađenom prevodu u kom su prevedene i pesme koje takođe objašnjavaju dosta toga.
  Toliko od mene za sada.
  .

Ovakvim uvidima i diskusijama sam se i nadao kad smo rešili da gledamo ovaj film, neke od ovih stvari su mi potpuno izmakle kad sam gledao prvi put - sad sam recimo vratio scenu u sudnici, i da, zaista deluje kao da senka udara glavom o ram slike "druga predsednika" - fantastičan detalj koji se eto, možda i ne primeti odmah, ali ga je režiser ipak ubacio u maniru pravog majstora kamere.
Takođe nisam shvatio da je Anberber (mala ispravka, to je ime glavnog junaka u filmu ) izgubio pamćenje - mislio sam da nam se postepeno otkriva njegova prošlost radi filmskog efekta, ali ima smisla i to što ti kažeš - to bi objasnilo njegovu stalnu zapitanost nad sopstvenom prošlošću i sudbinom.
Lepo rečeno ovo za Afriku i njenu krvavu istoriju - mislim da je ona dobrim delom takva i zbog udela evropskih kolonizatora u kreiranju fiktivnih granica i parčanja kontinenta - i to je simbolično prikazano, po mom mišljenju, tako što Anberber iz Afrike odlazi živ, ali se iz Nemačke vraća obogaljen - rasizam, još jedna "divna" tekovina zapadne civilizacije.
Meni je Anberber možda oličenje samog režisera - intelektualac koji postepeno shvata da mora da preuzme odgovornost i da svoj doprinos izgradnji svoje zemlje. Za Anberbera je to rad u seoskoj školi sa decom koja su budućnost Etiopije - za reditelja je to upravo ovaj film, njegovo raskrštavanje sa sopstvenom prošlošću (ako sam dobro shvatio, sam Gerima je proveo godine na školovanju u Los Anđelesu za vreme građanskog rata u Etiopiji). Tako da tu vidim lepu paralelu, jer na neki način, i ovakav film može da pomogne mnogima da sagledaju svoju ulogu i odgovornost za sve ono što se oko njih dešavalo tih godina.


Moram da kažem da sam ipak imao odličan engleski predložak na osnovu kog sam radio, tako da dobar deo zasluga pripada originalnom prevodiocu.

Još da dodam dve upečatljive scene koje sam pomenuo u uvodnom postu rekavši da ću se vratiti na njih, a koje će mi ostati urezane u pamćenju sve dok isto ne počne da me izdaje - scena u kojoj majka udara svojim novorođenčetom o zemlju u nastupu ludila (nisam siguran da li se to zaista čuje na filmu, ali u mojoj glavi čuo se zvuk krckanja kostiju), i scena u kojoj revolucionarka iz čista mira prilazi njihovom prijatelju Abdulu i hladnokrvno ga ubija metkom u glavu, samo zato što je živeo u rekviriranoj kući...

  Sećanje mu se vratilo posle "egzorcizma" u crkvi, to je sam rekao.


  Zna se ko je "civilizovao" Afriku i ko to još uvek radi.
  Čedomorstvo je samo (Bogu hvala) naznačeno jer se ne vidi udar tela o zemlju.
  Zvuk česme koja kaplje i ta scena u kojoj počinje da ludi zbog toga je za pamćenje.
  Ima u filmu dosta simbola, najbolje se to vidi u snovima.
  Onaj san sa brašnom koji mu objašnjava onaj starac potvrđuje tvoj zaključak, nisam do sad znao biografiju čoveka koji je potpisao film.
 

A da... dve nedelje i već sam počeo da zaboravljam. Sad znam na šta je insajdmen mislio prošli put.


Čak i takvo, bilo je upečatljivo i jezivo, ne želim ni da zamislim scenu sa svim detaljima. U jednom trenutku se čuje muzika, dete plače, u sledećem - muk... nema ni potrebe za vizuelnim, sve je rečeno.

  Zaista nema.
  Zanima me samo kad je počela humanitarna katastrofa zbog koje su svojevremeno i rokeri napravili koncert (Live Aid), da li je sve počelo za vreme vladavine Haile Salasija ili posle prestanka njegove vladavine. Glad u Etiopiji je drmala planetu dugi niz godina.

Koliko znam posle njegovog svrgnuća. Etiopija je bila relativno stabilna i dobrostojeća zemlja za vreme njegove vladavine, a onda je počeo građanski rat i sve se raspalo... opet, zvuči strašno poznato. Hajle je vladao do 1975, Lajv Ejd je bio 1985...
Mislim da u nekim delovima Etiopije glad i dalje nije iskorenjena.

  Salasije je, kako kažu, uzimao kredite  da bi živeo carski, posledica svega toga bila je glad. U filmu toga nema, ne znam kad je sve to počelo, zato pitam. Beda i glad su se izgleda kasnije pojaivili jer film ipak obrađuje samo jedan vremenski period.

Ustvari, radnja počinje '70-ih, a završava se početkom '90-ih, tako da je taj period svakako obuhvaćen... ne znam zašto glad i beda nisu prikazani, mada možda nismo ni u prilici da ih vidimo, dok su u Adis Abebi žive na visokoj nozi u rekviriranim kućama dok "revolucionari" kolju oduzetu stoku po dvorištima... a na selu je beda uvek, kad god ih vidimo jedu onu njihovu čorbu (pominjali su i naziv, nešto na đ, eto kakvo je moje pamćenje), pitanje je šta uopšte stavljaju unutra...

  Vidi se rušenje Berlinskog zida posle koga se Abender vratio. Period koji se vidi su početak sedamdesetih i sredina devedesetih godina prošlog veka.
  Oni su imali nešto za jelo, milioni drugih koji su umrli nisu imali ništa. Videlo bi se to da se Abender kretao u takvoj sredini, njega i njegove je glad zaobišla.

On se po drugi put vratio iz Nemačke posle rušenja Zida, kad su ga obogaljili, ali prvi put kad se vratio u pitanju su '80-te, mislim da čak i piše kad stiže u Adis Abebu - "Adis Abeba, '80-te"... dakle čitav onaj deo u kome on radi u klinici i biva izveden pred sud se dešava 80 i neke.
Nisam dooljno upoznat da tim delom istorije, možda su imali sreće da ih je rat poštedeo pa su mogli da se izdržavaju sa svojih njiva... vidimo u jednoj sceni kako obrađuju zemlju volovima.