EU ima pravni sistem, osnivacke ugovore ali ne i ustav zbog neuspeha na referendumu.

Razloga ima dosta - jedan od njih je sto Brisel nije dovoljno dobro recima obicnog coveka objasnio zasto je bitan i valjan, a drugi se tice aktuelnih nesimpatija dela gradjana EU prema ideji da Turska postane clanica EU.

Dva moja drugara Holandjanina su glasala suprotno na referendumu - jedan za, jer voli EU i zeli i nas iz Srbije da vidi zajedno sa njima, a drugi protiv, ali ne zato sto ne voli EU i sto ima nesto protiv nas, nego kao glas kritike na racun Brisela...

sta je po tebi eu uradila da mi udjemo u tu takvu zajednicu kakva je ( a i sam si reko da nije bas sredjena )

Ona nije idealna - idealno ne postoji, ali je poprilicno sredjena i funkcionise u praksi.

EU pomaze Srbiji kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju - izgradnja infrastrukture, granicnih prelaza, reforme policije, reforme zdravstva, obnove bolnica, skola..inace sto dalje odmicu pregovori o clanstvu sa EU pomoc je snaznija, direktnija i veca kroz pristupne fondove EU - jer je potrebno puno para da bi stvari doterale u red. 

Inace - vise od nas zavisi kako ce ici nas ulazak u EU nego od njih. Pruzena ruka postoji, u Briselu izuzetno cene nase strucnjake iz razlicitih oblasti koji su spremni da se uhvate u kostac sa pripremama integracija u EU, ali prvo moramo da resimo pitanje saradnje sa Hagom...

zasto je tek sada bugarska i ruminija usle u eu a daleko su od standarda eu a pritom nisu imali ratove kao mi?

Trebalo im je vise vremena nego ostalima zato sto su imali jako zaostale ekonomije i dosta zapustenu infrastrukturu...nekada smo mi kao zemlja bili Kalifornija za Madjare, Cehe, Poljake a pogotovo za Rumune i Bugare koji su i tada zaostajali za drugim zemljama socijalistickog bloka.

imali su dosta ne razvijene ekonomije ali one ni sada nisu u skaladu sa drugim zemljama eu.

neko je pominjao u nekom od predjasnjih postova da eu nece saradjivati sa zemljama izvan eu? da li je to u redu?

sve to sto evropska unija nudi aposolutno moze da funkcionise i bez nje samo da se to hoce.

imas primera koliko god hoces. sa crvenim pasosem smo mogli da putujemo bez viza gde hoces. sada u hrvatsku ides bez viza kad god hoces, za bugarski i madjarsku imas kao neke vize ali su dzabe i procedura je toliko jednostavna kao da ih i nema. Eto recimo kako taj vizni rezim funkcionise i bez eu. Ali zato za nemacku ti je prica mnogo drugavija.

ista stvar je i sa trgovinom. poznat ti je nas poreski odnos sa rusijom ako postoji volja tako moze da bude i sa nemackom i slicnim zemljama.

 Rumunija i Bugarska u 2007. ušle kao punopravne članice Unije

Probudili se u Evropskoj uniji

Posle burnog slavlja, skoro 30 miliona Rumuna i Bugara 1. januara su se probudili kao stanovnici Evropske unije, što ujedno predstavlja i najlepši novogodišnji poklon za naše istočne susede. Ipak, građani Rumunije i Bugarske su svesni da će morati vredno da rade da opravdaju ukazano poverenje Brisela.

Sedamnaest godina posle rušenja komunizma, EU je prihvatila Rumuniju i Bugarsku u svoje okrilje, ali nije zaboravljeno na njihove neuspehe u ispunjavanju „domaćih zadataka“, pa je Sofiji i Bukureštu jasno stavljeno do znanja da se moraju popraviti ako žele da izbegnu primenu zaštitnih klauzula i sankcija. Obe zemlje moraju svakih šest meseci da predaju izveštaje Briselu kako bi dokazale napredak u reformama ako ne žele da izgube bogatu ekonomsku pomoć iz fondova EU. Sankcije predviđaju privremeno isključivanje Bugarske i Rumunije iz evropskih programa i zamrzavanje delova pomoći EU i mogu se uvesti u naredne tri godine od prijema te dve zemlje u EU.

Prosečna plata, izražena u kupovnoj moći, u Rumuniji i Bugarskoj samo je 28 odsto od zapadnoevropskog nivoa, a 45 odsto u poređenju sa nivoom u 10 zemalja koje su ušle u Uniju 1. maja 2004. Zbog toga ekonomisti predviđaju da će našim istočnim susedima biti potrebne najmanje dve decenije da stignu prosek u EU.

„Bilo je teško, ali uspeli smo da stignemo do kraja puta. Ovo je put naše budućnosti, ovo je put naše radosti“, rekao je predsednik Rumunije Trajan Basesku pred više desetina hiljada ljudi okupljenih na centralnom trgu u Bukureštu u novogodišnjoj noći.

U obraćanju naciji, predsednik Bugarske Georgi Prvanov nazvao je priključenje Bugarske EU „božanstvenim trenutkom“.

„Dan koji dočekujemo, 1. januar 2007. godine, bez sumnje će zauzeti jedno od najvažnijih mesta u našoj nacionalnoj istoriji. Budući uspeh nacije ne zavisi od evropskih fondova i sredstava, nego od našeg sopstvenog rada“, upozorio je Prvanov.

Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini upozorio je na to dve zemlje da EU očekuje dalje reforme policije i pravosudnog sektora.

„Ulaskom Rumunije i Bugarske u EU prestaje podela Evrope“, izjavio je komesar EU za proširenje Oli Ren.

Kao i deset zemalja koje su postale članice 2004. godine, Bugarska i Rumunija će postati deo šengenske teritorije tek posle prelaznog perioda. Obe zemlje su zahteve za prijem u članstvo EU podnele 1995. godine, a pregovore su počele u februaru 2000. godine. Sporazum o pristupanju Bugurske i Rumunije Uniji potpisan je 25. aprila 2005. godine na ceremoniji u Luksembrugu.

Frank-Valter Štajnmajer, ministar spoljnih poslova Nemačke koja je od 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje EU, poželeo je Bugarskoj i Rumuniji „dobrodošlicu u EU i uspešan početak kao članica Unije“:

„S ulaskom u EU, te dve zemlje su upotpunile povratak u Evropu, koji je počeo padom gvozdene zavese. Svi znamo da put ka potpunoj integraciji još nije završen. Da bi se došlo do njegovog kraja, obe zemlje treba da ulože mnogo napora, iako ulazak Bugarske i Rumunije u EU predstavlja napredak od koga će ostalih 25 starijih članica imati koristi.“

Nakon prijema novih članica, EU ima 488 miliona stanovnika i prostire se na 4,23 miliona kvadratnih kilometara od Atlantskog okeana na zapadu, preko Baltika na severu do Crnog mora na jugoistoku.

A. Petrović

    Molba iz Velike Britanije

    MUP Velike Britanije pokrenuo je medijsku kampanju u kojoj „moli“ radnike iz Bugarske i Rumunije da ne dolaze u Britaniju. U kampanju u bugarskim i rumunskim medijima uloženo je 300.000 funti (450.000 evra), a Bugari i Rumuni se upozoravaju na to da nije baš sve lako u Velikoj Britaniji i da im je uprkos članstvu u EU i dalje potrebna radna dozvola. Više članica EU najavilo je da će ograničiti radnicima iz Bugarske i Rumunije pristup tržištima rada.


Izvor: Blic

PRVOG DANA ULASKA U EU MASOVNE MIGRACIJE
Bugari i Rumunji krenuli na Zapad
Autor STOJAN DE PRATO




Bugari su već na prvi dan 2007., odmah nakon ulaska njihove zemlje u Europsku uniju, pohrlili na zrakoplov za London u potrazi za poslom u Ujedinjenome Kraljevstvu, izvijestio je jučer The Guardian.
No, postaje razvidno kasnije u članku, nije riječ o migraciji radne snage, nego o studentima i studenticama koji će branjem cvijeća ili čuvanjem djece zaraditi džeparac za nastavak studija. Iskustvo prethodnoga proširenja EU, od 1. svibnja 2004., kada je u EU odjednom ušlo 10 novih članica, upozorava, međutim, da će Bugari i Rumunji masovno pohrliti na zapad kontinenta u potrazi za boljim životom.

Plaća do 260 eura
Naime, dok je u Poljskoj, iz koje je dosad na zapad stiglo najviše radnika, prosječna mjesečna plaća 460 eura, u Bugarskoj i Rumunjskoj ona je između 160 i 200 eura. Članstvo u EU omogućuje Bugarima i Rumunjima da se nasele u kojoj god zemlji članici žele.
To im nitko ne može zabraniti. No, stare članice imaju pravo najdulje sedam godina ograničavati zapošljavanje državljana novih članica. Za prethodnih su 10 novih članica od prava da im ograniče izdavanje radnih dozvola bili unaprijed odustali samo Britanci, Irci i Šveđani, računajući da će se iz njih uselilti ukupno manje od 200.000 radnika. No, samo je Poljaka u UK stiglo 265.000, a iz novih članica ukupno čak 600.000 ljudi.
Iako britanske i irske vlasti kažu da im ni toliko novih radnika nije opterećenje, nego da su, dapače, popunili prazna radna mjesta te tako povećali gospodarski rast i omogućili novi rast zapošljavanja, ipak su Bugarima i Rumunjima uvele ograničenja: iz dviju će zemalja u početku prihvaćati samo stručnjake i kvalificirane radnike, samozaposlene i ograničen broj poljoprivrednika. I uz ta ograničenja, britanski Zavod za javnu politiku i istraživanja predviđa da će u 2007. u UK stići oko 15.000 bugarskih i 41.000 rumunjskih radnika.

Zasad bez ograničenja
Manje konzervativne procjene, međutim, navješćuju useljavanje 180.000 ljudi iz dviju novih članica, što značio da će ih većina završiti na crnome tržištu. Danas u UK ukupno zakonito radi tek oko 20.000 Bugara i Rumunja iako se pretpostavlja da samo Rumunja u UK ima već više od 40.000. Nikakva ograničenja radnoj snazi iz Bugarske i Rumunjske nisu od "starih" članica zasad EU uvele samo Finska i Švedska, dok je od 10 novih njihovo zapošljavanje ograničila jedino Mađarska.

izvor  www.vecernji-list.hr

sve lepse od lepseg

Ko ne bi iskoristio mogucnost da zaradi dzeparac od par hiljada evra...makar to bilo na crno...otvorene granice - zivela sloboda