Buducnost: promene u Srbiji i koga za vodju????? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Жичара или башта?

Оно што се чека, већ је стигло!

У планинском селу у којем имам малу, лепу и удобну кућу, има на десетине викендица - већином су их подигли београђани, јер је Београд удаљен само 100 км, у времену од 1979.г. па до 1990.г.

Најближе комшије, удаљене 200 метара од моје куће, у то време, 1979.г. били су у напону снаге, радили су у дипломатским представништвима СФРЈ, ишли на рад у арапске земље, деца им била запослена.... чекали станове, куповали куће у Београду, намештали се и наравно: За уживање, лети и зими, направили куће у планинском селу, на великим стрмим и чистим плацевима на којима, на моје чуђење и чуђење људи који стално живе у том селу, нису садили воће – а србски плацеви и дворишта се по томе лако препознају јер су окићена воћем које стиже од маја до октобра – нешто планирали, ћутали, увели засебну линију трофазне струје иако им је непотребна. Вршили неке припреме, свима осталим, непознатог циља.

И дошло ово време у којем се нешто чека, а то што се чека одавно се пришуњало, кружи око целе Србије и око сваке куће посебно, стигло скоро неприметно време да се положе рачуни, дошао конобар да видо «шта смо имали?»

Стигле моје комшије године живота, смањили се приходе од плата и пензија, неки од чланова породице добили отказе у фирмама у којима су радили, неки су отишли на пут са којег нема повратка, поскупео бензин, поскупели трошкови становања у Београду, повећани порези на станове и куће у Београду, смањила се потражња за изнајмљивањем станова и кућа.... једном речју, почеле комшије да се после 30 година изолације и живота, у тврдо ограђеним плацевима, друже са нама «обичним» - да нас упознају, да нам се отварају, да примете «како се концепцијски разликујем по уређењу окућнице» у селу у којем проводимо лето.... кажу: Ми садили борове, јеле и брезе, а ви јабуке, крушке, трешње, ми руже, ви салате, ми спремали терен да за нашу фамилију изградимо приватну жичару на плацу који је идеалан за то... нисмо то урадили, плац и дање го, а код вас трешања и другог воћа доста и за вас и за птице и за комшије.

Потом ми објашњавају како је сада врло тешко живети, да се не види начин изласка из кризе и сл. нашта сам им одговорио «Па дижите неку буну, неку револуцију, тражите и остварујте промене, кога сврби тај се чеше!», али моје мудре комшије одговарају «Не, никаква револуција, на јесен оремо плац, правимо башту!»

Јуче, на Ивањдан, пао је и у последње време најгласнији србски економски теоретичар, тзв. опозиционар садашњој власти, од тренутка када је некако испао из воза којим се путовало ка власти, од 2000.г. па на овамо - пао је мр Бранко Драгаш, који се препоручује и да влада Србијом, који указује на грешке, који зна како треба, али му не дају прилику, који је магистрирао на Катедри теорије управљања на «чувеном» београдском Економском факултету, са којег потиче већина садашњих економских магова који су нас и довели до ових грана!

Каже јуче мр Драгаш да је све што је потребно за живот и за опстанак и у кризним временима научио од својих ђедова, у неком селу у околини Книна, одакле му је порекло, јер је и он «Рођени Земунац», магистрирао на Економском факултету у Београду и од тада поучава Србе шта ће и како ће када буде то и то!

Не помиње више свог идола шпанског професора који је недавно објавио такву генијалну мисао да је мр Драгаш то одмах преузео и ставио на ударно место на свом Фејсбуку, а то је, парафразирам: «Да свакој инвестицији предходи период штедње» - то је научио и преузео од Шпанца, а то су му сигурно причали и његови ђедови, него он заборавио, гурнуо под задњу стране уџбеника које су писали Лабуси, Бајеци, Кардељи и други из те струке.

Заборавио да су му ђедови причали да се да би се нешто купило мора уштедети или зарадити новац! Па чекао да то каже неки професор, Шпанац, да би се сетио да је то знао он, његови ђедови и сваки Србин, од када је века и света!

Јуче је на целој страни «Таблоида», који му толики простор годинама уступа, под условима које знају Мр Драгаш и Пуковник Милован Бркић, власник «Таблоида», о том свом признању, о свом знању и свему осталом, говорио мр Драгаш.

Наравно, рекао је, али стидљиво да се не наљуте његови бивши другови који су сада власт, «да би било паметно извадити паре дате на штедњу»- најављује олују, прави Цунами, овако скромним позивом, чак који није ни штампан друкчијим словима. Рекао, јер је то ипак написано, и није рекао, јер је неучљиво - печатира своју «одлучност и знање», причом «Ако ћеш стеону, стеона је – а ако ћеш јалову, јалова је!»

Ризик коцкања на коцкару!

Србија је од 1944.г. полигон за експеримент «Како уништити добар и радан народ, који воли своју државу, своје имање, своје воћњаке, шуме и њиве, који воли своје реке и потоке, који се боји Бога... који сваку власт сматра наметнутом и злом које се мора трпети, али се никада не може волети... Ишло се на експериментисање са најстаријим народом на свету, староседеоцима Србије, Европе, Русије, Азије, Индије, северне Африке... јер су код њега сачуване све оне вредности које су сметале изградњи злочиначког Новог Светског Поретка, оличеног у Европи и Америци и земљама које су у плану за окупацију.

И позван је народ Србије, превасходно Срби, «да оставе рало и волове» и да се баци на уживање, «јер се не живи 300 година» - сетите се пароле Зорана Ђинђића и његових сарадника који су нас и пре неколико година наговарали да гласамо за њих под позивом и паролом «Живот је један!»

Позвани Срби да напусте своја имања и куће, да се запосле као неквалификована радна снага у градским фабрикама, да станују у мемљивом подрумима и сутеренима, да у једној просторији кувају, бораве, спавају и понекада се окупају, да уместо да оду у своју башту и узберу шта им је потребно, иду на пијац да код оних који се нису одазвали позиву за коцкање, купе ½ кг нечега!
Али, са скраћеном косом, скраћеном сукњом, намазаним ноктима и вазда празњикавим новчаником!

И коцкали се Срби и Србкиње, и упознавали се у Београду, и становали у подрумима, и рађали децу и некако дотерали до превремених пензија од којих се не може живети, све сада са повиком да је пијаца прескупа!

Они би да на пијаци купују онолико колико им је потребно за онолико пара колико они имају - а да им то обзебеде они који се нису коцкали!

Ко се не коцка на може добити - али, он не може ни изгубити! Коцкарска партија је завршена, црта подвучена, прошао живот улудо, дочекала се старост без игде ичега -оно што су наслеђивали коцкари продали и куповали лепа одела, половне аутомобиле, ишли на «Плави Јадран» и отуда, на адресе родбине слали разгледнице - које се тамо још чувају као посебна вредност, а оне су само документ о коцкарском лудилу неких Срба - а на разгледницама море, које Срби углавном никада нису ни видели, много лепих жена, скоро голих.... и ко да коцкару не позавиди што је он један од тих са разгледнице?!

И завидело им се, и тражила се веза да се пронађе пут до коцкарског стола. Продали Срби са Косова своју земљу, нешто наслеђено, а већма поклоњену од стране Краља Александра Карађорђевића, који је Косово насељавао Србима да би упоставио равнотежу поремећену вековним терором Шиптара, продали они то и дошли у Краљево, Крагујевац и Београд, сазидали огромне, непотребно велике, куће, запослили се у «Црвеној Застави» певали, дивили се својој памети и срећи да им се остваре жеље - коцкарска партија зваршена, они су сада «пролетери» о којима мора да брине држава!

Хеј, они пролетери и о њима треба да брине држава!? Па кога сте, браћо Срби, консуслтовали пре 30 година, њему се и сада обратите, ко вам је гарантовао добитак у коцкању, коцкање не подразумева гарантовање ичега другог до губитка свега што имате.

Исто се догодило и са Србима из Тутина, Сјенице, Новог Пазара, Тимочке Крајине - ови из Тимочке Крајине су отишли у Аустрију, саградили у дворце у Хомољу и сада ће постати социјални случајеви!

Па зар је непоштено да ризик коцке буде на коцкару? Није, он и треба да сноси ризик.

Економисти који су навели Србе на коцкање, у којем су постали социјални случајеви, сада саветују оне који имају новац, на Салто Смрти, али Салто Смрти за друге, за оне који би сада у овом последњем тренутку, у тренутку када се чује грмљавина, када се у ваздуху осећа киша, када је паметно не излазити из куће или се не удаљавати, били преварени и сада продали своје нешто за коцкарско ништа - за новац који коцкари нуде!

Не, браћо Срби! Ми нисмо Јевреји, а наговарају нас на њихове методе - да се у кризи само купује! Јесте, али нека им нико ништа не прода! И онда им теорија успеха пада!

Браћо, Срби, не продајите своју имовину! Нека коцкарима њихов новац који има измишљену вредност, још за кратка времена, а потом је то само папир! Квази економисти вичу: «Купујте земљу - криза је!», ја говорим: «Не продајите земљу – криза је!»

Јуче је на берзама у Америци забрањена трговина, за физичка лица, племенитим металима! Осетили Америкнаци да ће долар ускоро бито вредан само као потпала за ватру, те навалили да за тај папир који се још увек, мада на једвите јаде, сматра новцем, купе племените метале - али не да држава злато, сребро, платину... то ће она користити за успостављање новог монетарног система - а Срби и данас, и сутра и све до 16.9.2011.г. своје жито, своје поврће и воће, своје свиње и говеда, своје лепе коње вране, продају за Евре па их онда носе у Грчке банке и орочавају их на штедњу од три године!
Срби, устаните раније, умијте се хладном водом, па се запитајте зашто Амерканцима није добар долар, а нама јесте?!

Шта кажеш на идеју куповине 50 хектара земље у Мачви?

Пита ме неки дан мој пријатељ да ли је паметна његова идеја да од пара које је уштедео, радећи у иностранству, купи 50 хектара земље у Мачви - објасним му све лепо, он задовољан, има нове аргументе да убеди своју младу жену, рођену у Београду, да се сложи са његовом идејом, те да «на јесен поради на томе» – а онда га потпуно охладим са: «Идеја је одлична, али је већ касно!»

Касно је, пријатељу, јесу Срби у добоком сну, али ће их ова надолазећа грмљавина пробудити, престаће да продају нешто за ништа - требао си ме то питати пре више година када не би био у трци преваре, већ уобичајене, праведне, купопродаје!

Срби често раде противно Вољи Божијој, али су они и овце, већином, те их Бог, такве какви су, чува, пробуди их пре доласка вукова, па се они некако организују и одбране од њих. Ево, сада је то време - информације се прикривају од Срба, причају им се бајке о опоравку Немачке, Америке, о Европској Унији, о Борису Тадићу, о изборима на пролеће, о угледу полиције - оне којој се сипа по 6 литара бензина у патролно возило за шест сати, причају се Србима успаванке да не примете оно што је већ дошло, а Срби мисле «Па можда ће стићи, а можда и неће» - слом, банкрот, пропаст држава, света овако уређеног.

Браћо Срби, држава не може да пропадне, не могу да пропадну шуме, њиве, реке, пропадне систем, пропадне једна власт, али оно што је наше, наше је под сваком влашћу која се не легитимише као пљачкашка и ако одбранимо и сачувамо свак своје, опстаће држава, држава није нека личност и неки власник нас грађана - држава је организација која се оснива да ми лакше функционишемо и комуницирамо, да производимо, тргујемо, да будемо безбедни, да знамо истину, оваква држава која нам то не омогућава и треба да пропадне, зашто би је жалили?

Шта ће пропасти?

Ништа, ништа браћо Срби не може да пропадне - све је то ту, све су изнели наши људи, све су уложили, сада као странци, па покуповали земљу и фабрике - лако је то вратити у предходно стање. На овом Блогу постоји Програм повратка свега што је опљачкано - за 6-12 месеци се све може довести у ред. Пропало је за државу, односно за нас који имамо овакву државу, само оно што су појели, попили и дали певачицама - од њих нећемо тражити да те паре враћају, остало је на дохват руке!

Гоље постају газде!

Коцкари, они што су напустикли села и отишли у градове, називали су оставше у селима «Гољама!» Сада се у Блоку 44 у Новом Београду у којем се налази највећа пијаца, лако могу запазити још држеће даме 40-45 година, како шетају између тезги, бирају шта ће да купе за оно мало новца што имају и врло нападно покушавају да ступе у контакт са продавцима, али само ако су то произвођачи, остали их не занимају, наводећи «да смо ми генерација» - али прецветалу ружу нико нити бере нити мирише!

Дошло веме да Гоље постају газде! Гоље продају, Гоље узимају новац, Гоље немају шефа, Гоље саме одређују радно време, Гоље имају своје жене са којим су стицале оно што поседују док су добијали разгледнице са «Плавог Јадрана» од оних са скраћеном клосом, скраћеним сукњама, намазаним ноктима и присталицама сексуалних слобода!

Гоље ће ускоро заузети место са којег су их, привремено, били отерали градски коцкари! Посебно ће то бити изражено у блиском будућем времену, када се градски коцкари буду нудили Гољама да раде за храну!

Тајкунски скоб! (Сукоб криминалаца!)

Тајкунски сукоб нас обичне Србе не треба да узрујава - није то наша битка! Туку се тајкуни Милошевића и тајкуни Ђинђић-Тадића! У чему је разлика? Нема је, осим што су једни бивша власт, а ови нови су садашња - остало су оперативне технике: Судови, Тужилаштва, Милиција, Инспекције, телевизије.... они ће сви изгинути у сопственом сукобу - не мислим на физичку погибију, а биће и ње, већ на погибијуј у тренутку останка без новца и власти!

*Већ сам наводио у више наслова да је ова криза, ова која је стигла а ми је не примећујемо, права благодет, пропаст је лековита – она ће успоставити праведније односе међу људима, успоставиће праведније односе људски рад и знање - производ - услуга, поставиће државе службенике на место које им припада, да служе народу за службеничку плату, вратиће људе Богу, вратиће у људе Принцип Довољности. Принцип Довољности је спас од ропства сваке врсте! Размислите о овоме, и сами ћете видети колика је то моћ!

Истина решета по свету и по Србији! Падају теорије, падају тајкуни, падају тајне, падају угледи, падају ауторитети – Она је у Походу који се не може зауставити, а покушава ће се и то у тој унапред изгубљеној битки!

Др Драгољуб Татомировић
Доктор права

http://zlatnibilten.blogspot.com/2011/07/zicara-ili-basta.html