Тајни пакт - Миле ће признати Санџак републику само уколико у њеном саставу неће бити и сјевер ЦГ.   

Нешто слично оном између папе и регана 84 ако се не варам

Националсоцијалисти: Још чекамо извињење Србије због окупације
СРЕДА, 03 НОВЕМБАР 2010 06:32    ВИЈЕСТИ   
 


Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић одбио је захтјев дијела опозиције да се извини због изјаве на академији поводом 180 година сјећања на Светог Петра Цетињског, истичући да у његовој бесједи на Цетињу није било говора мржње.

Предсједник парламента је у недјељу, на свечаној академији, рекао да су, насупрот Петру Првом Петровићу Његошу, неки овдашњи свештеници вјеру упрегли у кола мржње и разарања.
"Оно што сам саопштио на Цетињу није био говор мржње, већ управо супротно - говор правде и владавине права. Казао сам и сљедеће - зато је Петар Први светац, а они брука наша, јер му ни земни остаци још нијесу слободни као његова Црна Гора. И како је он стао пред Универзитет са књигом, ми морамо стати пред Цетињски манастир са законом и правдом", казао је Кривокапић, истичући да Црна Гора 90 година очекује извињење од Србије због окупације након Првог свјетског рата.

Посланик СНП-а Невен Гошовић упозорио је Кривокапића да, као предсједник парламента, мора водити рачуна о јавним наступима.

Подсјећајући га на уставну одредбу о одвојености државе и цркве, Гошовић је оптужио Кривокапића да ради против мира, слоге и заједништа.

Напомињући да му је нејасно зашто је опозиција у његовим ријечима препознала СПЦ, Кривокапић је оцијенио да би говор мржње могао да се тражи у ријечима српског патријарха Иринеја, који је у Црној Гори казао да, иако политичари стварају своје границе, народ ће бити један, имати једну цркву и остати у духовној заједници преко цркве. Српски патријарх, сматра он, мора поштовати уставни поредак и вољу народа Црне Горе.

"Ко год дође у Црну Гору не може од православног народа правити један народ, него постоје најмање два. Можда за вас то није увреда, али за мене јесте. Нико нема право да негира највећи народ у овој држави", казао је Кривокапић.

Славен Радуновић (Нова) казао је да предсједник парламента злоупотребљава овлашћења, оптужујући га да је састављао списак званица за академију без консултација са посланицима: "Ви себи узимате за право премного и покушавате да на мала врата уведете Мираша Дедеића на политичку сцену Црне Горе".

Кривокапићев одговор је био да су, за разлику од канона, пред законом све вјерске заједнице једнаке.

"Будисти да се појаве и да имају организовану заједницу, хоћемо ли ми да их оцјењујемо да ли су дозвољени или не? Све су вјерске заједнице дозвољене по закону и сви ће бити позвани", казао је Кривокапић, подсјећајући даје на академију позван и митрополит Амфилохије.

Мићуновић не прати, али зна да је како Мило каже

Министар културе Бранислав Мићуновиц рекао је јуче у Скупштини да ресор којим он руководи није задужен да контролише да ли се спроводе медијски- закони и да нема овлашћења да прати рад медија. Упркос томе, он је оцијенио да је извјештај Репортера без граница (РСФ), о стању медијских слобода у Црној Гори, неутемељен, као што је недавно рекао премијер Мило Ђукановић.

Њега је, током сједнице парламента. Коча Павловић (ПзП) питао да ли је Министарство културе одговорно за забрињавајуће низак степен слободе медија. Након што је објаснио да то нијесу њихове надлежности, Мићуновиц је, ипак, рекао да РСФ није тражио од Министарства било какве информације "од значаја за цјеловито сагледавање и објективну оцјену стања медијских слобода у Црној Гори".

"Уз поштовање организација попут РСФ, релевантне оцјене о степену медијских слобода добићемо у мишљењу ЕК које ускоро очекујемо", казао је Мићуновић.

Он је додао и да не може да се мијеша у рад ТВЦГ, након што га је Павловић питао на који начин ће реаговати поводом непрофесионалности, необјективности и политичке пристрасности, које карактеришу рад Јавног сервиса, што су, према његовим ријечима, недавно потврдили и европски парламентарци у Бриселу. Посланик ПзП-а подсјетио је да грађани, кроз буџет, издвајају 12 милиона годишње за рад РТЦГ, али да се о раду те медијске куће у Бриселу и даље "препричавају вицеви".

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/2112-nacionalsocijalisti-jo-ekamo-izvinjenje-srbije-zbog-okupacije

полусвет и морални талог

...u talogu i ima sanse,da se zametne kakav zivot.
dole,takve sanse nepostoje.

Crnoogrci su patološki opsednuti Srbima. Sve što je srpsko ih nervira, jedino vole naše pare.Da nije Srba ko bi im dolazio na Jadran?

Ма воле они и наше ''студењаке''. Колико ли је њих само стекло станарска права након минимум десетак година боравка у њима

Удворништво београдских ,,демократских'' новинара нема границе   
      
Пише: Добрило Дедеић   


 
Вјечити потпредсједник Демократске партије социјалиста и актуелни вицепремијер у Влади Црне Горе Светозар Маровић недавно је, пуна два сата, био гост Миломира Марића. Заправо, дискутабилно је ко је био гост, а ко домаћин, јер је разговор вођен на парк-клупи у Будви. Ако се да наслутити по амбијенту, растињу и дрвећу - у близини тзв. Сајма. О томе су свједочили и пролазници који су често ,,упадали у камеру''. Понекад прсате љепотице, а каткада и старија господа или физички радници ,,из региона'' који зарађују кору хљеба у престоници црногорског туризма. Информацију о ,,вањској'' радној снази у Будви добили смо од самог Маровића током интервјуа. Марић се осмјехивао. Понекад и без потребе.

У сваком случају, потпредсједник Владе Црне Горе похвалио се да његова трочетвртинска скупштинска већина у Будви не дискриминише Србе, јер многи грађани Србије и Републике Српске у плавим комбинезонима често црнче и крстаре Светозаревом, како се од милоште данас тепа Будви.

Бијаше обуо лагане окер ципеле са храпавим горњим слојем који покрива прсте, а открива већину чланка. Фармерице на Маровићу за број краће, па су често, заврнуте услед положаја у ком је сједио, висиле и до пола поткољенице. Кошуља за изласке, са пар пута пресавијеним рукавима и наочарима за сунце у десном џепу, ипак је одавала озбиљност на коју смо навикли када је Светозар у питању. Миломир Марић се правио невјешт. Чешће је био задивљен. Било је очито да је задовољан што на ,,алтернативан'' начин поставља питања која је некадашњи предсједник државне заједнице Србија и Црна Гора сам формулисао прије разговора. Видјело се то по Маровићевој припремљеној гестикулацији и мањку изненеђења када се у етар пуштају неуобичајена интересовања за озбиљан политички разговор који води реномирани новинар и искусан државник. Да је ово реалан закључак, свједочи и чињеница да је Маровић на свако неконвенционално питање одговарао расплињујући се у ширину из чега се да закључити да је желио да прича о протоколарној страни његове личности и јавног ангажмана.

Савез српских држава, вјетрењаче и ,,Трокадеро''

Нити је Марић питао, нити се Маровић трудио да проговори како је, напримјер, деведесетих, примајући Војислава Шешеља као ,,драгог госта'', причао неку другу причу која не личи на данашњу ,,европејску''. Тадашњи Србин из српског Грбља је тврдио, у процедуралној изјави након разговора са лидером Српског четничког покрета, да је ,,Савез српских земаља веома примамљива идеја''. Данас Маровић прима бившег предсједника Владе Либије и тврди да се веома добро разумију, јер ће ,,драги гост'' из Триполија да улаже у Будву. Марић је само слушао. На лицу - екстаза. Зборио је Маровић и о пројекту вјетрењача на који су га наговорили ,,пријатељи из западне Европе''. Рајка Куљачу, на папиру градоначеника Будве или парламентарну већину, односно сагласност локалног парламента, није помињао.

Осамнаест година након почетка крвавих сукоба у бившој Југославији, током којих је и сам Маровић био војсковођа, писац ,,Рата за мир'' више се не бави проблемима ,,голоруког српског народа на који су кидисале усташе''. Приповиједа, 2010. године, о 15.000 људи који могу да стану у дискотеку ,,Трокадеро'' и ђускају до 6 сати ујутро. Увјерен је да је будвански ,,Трокадеро'' надмашио љепоту дискотеке ,,VIP'' у Паризу у којој је, такође, имао задовољство да борави. Од некада големог Маровићевог србовања, осим опраних руку, остала је невјероватна успоредба. ,,Драгог Миломира Марића'' је обавијестио да квадратни метар земљишта у Будви кошта 2.000 евра, те да се за тај износ може купити стан на Дедињу. Након тога, Марић није хтио да рескира упадајући Маровићу у ријеч.

Миломир је успио да нам дочара да Маровић, дефинитивно, није више ни комуниста. Сада се удаљио и од модерне љевице:
,,Праведно је да будемо једнаки, али то није могуће.''
Тезу није образлагао, па знатижељни нијесу сазнали да ли је за то крив и дивље-либерално-капиталистички ДПС.
Нагуцнуо је:
,,Правда припада прошлости, а интерес садашњости.''   

Од комунисте до екуменисте

Наставио је да се позива и на нове правце развојне филозофије. Сада је, вели, за екуменизам и уједињење цркава, диви се папи и Ватикану, а паралелно, противи се евроскептицима. Од Марића ни потпитања.

Када су у питању историјске личности, угледа се на Милоша Обреновића. Који напор и рад, човјече. Макијавелизам га је научио да свака мала земља мора имати тутора и спонзора са стране. То је природно, зато је процијенио:
,,Грчка не би решавала унутрашње проблеме да није Њемачке.''
Остао је недоречен. Не хтједе да призна ко је главни тутор и спонзор Црне Горе. Можда то већ ни он не може да разабере.

Да удворништво београдских демократских новинара према елити ,,нове Црне Горе'' нема краја показао је Миломир Марић када је Маровића ,,подсјетио'' како се, наводно, јуначни супротставио Мири Марковић на канабеу код Слободана Милошевића. Обојица, у глас су испричали, да је Мира тада Маровићу приговорила да више личи на ,,рационалног Холанђанина, него на традиционалног Црногорца''. Тaквом епилогу претходила је дебата током које је Марковић казала Маровићу да крњом Југославијом владају Црногорци, док Србијанци немају пробојност у Црној Гори, чак ни као учитељи. Тада већ трансформисани гуру из Грбља наводно јој је предложио да се пријави на конкурс за учитељицу на простору ,,мањег ока у глави''. Боже, може ли бити?

Иако би многе ствари, прије сукоба, када су сви у црногорском руководству били Слобови и Мирини ,,мали из кужине'', радо заборавио, Маровић је у том тренутку натмуреном Марићу казао да је, након што се супротставио Мири, отишао да попије кафу са Зораном (Ђинђићем). Помињање Зорановог имена без презимена аутоматски је оставило утисак присности. Марић пада у транс и опрашта му доручак с Миром, јер је Маровић признао да је његово супротстављање предсједниковој жени значило да му може бити уско глави на раменима. Боже, може ли и ово бити? Када је Марић поменуо Слободана Милошевића и поставио Маровићу лично питање о бившем предсједнику Србије и СРЈ, гледалац је стекао утисак да се Маровићево лице опоравља од можданог удара. Можда човјек мисли да је нешто грешан.

То што му је могло бити да влада и Србијом и Црном Гором објашњава гордом горштачком девизом:
,,Црногорски генерал је 1945. године ослободио и освојио Београд. Побједнике морамо славити.''

Неки политичари користе кокаин

Роналдињо, Ролингстонси, Бочели, Мадона... само је дио звучних имена која су подигла рејтинг Будви, у интерпретацији Светозара Маровића. Међутим, када је Марић поменуо Шариће, реторички мађиноничар је узвратио контрапитањем са последичном тезом:

,,Шта би се десило да су припадници земунског клана ухваћени у Црној Гори, а не у Хрватској?''
Оградио се да не би био у власти ,,која штити криминалце и брани убице''. Након тога је просвијетио лаковјерне. Казао нам је оно што нијесмо ни слутили:

,,Ратко Младић је од Фрања Туђмана узимао паре да бомбардује Муслимане, док су Муслимани давали Хрватима паре да бомбардују Србе.''

Марић је климао главом и покушао, безуспјешно, пар пута да се надовеже и припљуне Младића. Има и љепше трговине, усагласили су се саговорници. Свето је био нестрпљив и није могао ишчекати да узме ријеч док је Марић објашњавао да је амерички амбасадор у Италији 20 година шверцовао цигарете, те да европско законодавство не може да спријечи фирму ,,Филип Морис'' да, мимо легалних, и шверцерским каналима дистрибуира цигарете у земље ЕУ. Дакле, Црна Гора не ради ништа чудно, већ је то виђено у режији западних демократија. Е, онда се Свето надовезао и објаснио колико је црногорски шверц био бениган у погледу онога што се дешава у развијенијим земљама.

Уосталом, говорећи о окружењу и неким ,,драгим'' људима, Маровић је казао да ,,није ништа неуобичајено да, када им понестане снаге, неки политичари и глумци узимају по грам кокаина''. Ваљда да се окријепе. На кога ли се, забога, из ДПС-а, ово односи? И на које глумце у близини ДПС-а? Боцкање са стране, као да неће...

Мудро је зборио и о томе како се сликао са енглеском краљицом да би сину поклонио фотографију, јер је то ,,Милошева давнашња жеља''. О томе како му је Силвио Берлускони у својој кући, у Италији, поклонио пиџаму и апарат за бријање, причао је уз осмјех. А, да. Како је са Герхардом Шредером разрадио двије, а не више тема, укључујући и судбину Косова... А, папа га је одушевио...
Све у свему: ,,Нека скорашња пријатељства покушавају ме заборавити, старија бих волико обновити''.

У који круг спада емоција према српском народу, закључите сами: ,,Зашто бих мислио Србији лоше, ако не морам?'' Остали смо ускраћени за одговор на питање шта је Светозар радио свих ових година, поготово Србији. И шта се, у свему томе, морало!

У Будви је лијепа смрт!

Најљепши дио Маровићевог монолога, који је прекидан изливима Марићевог одушевљења, јесте петоминутна сторија током које је капо Будве препричао доживљај са ,,једним угледним политичарем из ширег окружења''. Прво је прорачунао да је Буљарица територијално већа од Монака ,,који је хиљаду пута економски моћнији од површине на којој се налази''. Након тога, казао је да ће Будва, чији је Буљарица неотуђиви дио, веома брзо бити богатија од Монака, или богата макар колико и сићушни Монако. Ово обећање невезано је за ,,равномјерни развој'' остатка Црне Горе. ,,Угледни политичар'' је, по овом свједочењу, напрасно казао да, једног дана, када се наужива благодети овога свијета, жели да вјечним сном заспе баш у Будви:
,,Господине предсједниче Светозаре, ја бих желио да умрем у Будви.''

Наш јунак је био запањен, колико и, post festum, Миломир Марић. Ражалостила га је најава пријатеља и помислио је да ће исти убрзо умријети, да има канцер или неког другог ђавола. Међутим, иако се то ријетко деси, Маровић се овога пута прешкартао. Марићу се задовољно исповиједио да је ,,угледни политичар'' казао да ће се преселити у Будву. Све се то дешавало након ноћног провода, када је гост стекао утисак да је ,,Будва близу рају''. Није детаљисао. ,,Угледни политичар'' је предвидио да ће, након што његовој жени престану ,,физичке биолошке потребе'' доћи у главни црногорски приморски град и одати се чарима ноћног живота и провода са дамама. Зими ће се наћи по неки ,,зимоваоник'' како то рече најмудрији Грбљанин у нашем вакту. Након тога ће сачекати смрт и биће покопан у Будви.

У овој причи је индикативно пар детаља. Прво, Маровић сугерише да га људи ословљавају, и да воли када га ословљавају, са ,,предсједниче'', иако је, тренутно, тешко разумјети - чега. Тренутак који говори колико о сујети, толико и о амбицијама. Друго, посебна чар у причи најпознатијег Грбљанина који није Србин, јесте и то да је његов град мјесто не само за живот, него и за умирање. Тако је до сада размишљала само сиротиња у престоници туризма, и поред блиставих побједа ДПС-а и промјене архитектонског изгледа града. Светозар Маровић није, наравно, пропустио прилику да натукне да је ДПС, под његовим вођством, за разлику од других градова и осталих шефова изборних штабова, у Будви у којој су Срби већина, добио 70 и кусур процената гласова.

Идентитет ,,угледног бизнисмена и политичара'' није саопштен због бизнисменове жене. По Маровићевом признању. А ,,предсједнику'' треба вјеровати.

Срби у Црној Гори и Београд

Миломир Марић није урадио ништа ново због чега би Срби из Црне Горе били изненеђени. Он је само примјер како се добар дио Београда, било да је у питању естаблишмент, или дворска новинарска булумента, одушевљава онима који су угасили СЦГ, дисриминисали Србе, насилно протјерали српски језик и, данас, вјежбају методе за јуриш на Српску православну цркву. Синтеза фаталне привлачности и националног мазохизма. Марић се осмјехује и прича вицеве о ,,српским заблудама'' и ,,међународним завјерама'', изругујући се свакој традиционалној вриједности којој су комунисти, социјалисти и демократе дали изопачен смисао. Стварно, да се пристојан човјек исповраћа. Него - ради ти, дијете, свој посао! 

"Црногорски језик" за ђетиће у Иђошу

Мали Иђош прва је општина у Србији која уводи црногорски језик у службену употребу! Убудуће, у овој војвођанској комуни поред српског и мађарског и црногорски добија статус званичног језика, одлучили су одборници Скупштине општине на седници одржаној 6. децембра.
Председник локалне Скупштине Пал Карољ (СВМ) каже да ће, чим одлука ступи на снагу, сазвати састанак са Удружењем Црногораца у Србији Крсташ и представницима локалне општинске управе како би се договорили око примене одлуке. Он не верује да ће бити проблема и додатних трошкова око превођења докумената на црногорски који по новом правопису има 32 слова.
 

Као на Цетињу: Са једне од манифестација Крсташа у Малом Иђошу

- Знамо да је мала разлика између српског и црногорског, као и да постоје неусаглашена мишљења око тога да ли је црногорски засебан језик, али верујемо да превођење на црногорски неће компликовати будући рад општине. Имамо доста службеника у општини који су Црногорци и они ће се оспособљавати за ту врсту посла. Битно је да постоји законски основ за доношење овакве одлуке - каже за "Вести" Карољ.

Одлуку о увођењу црногорског језика у службену употребу изгласали су мађарски одборници и један црногорски. У вишенационалној средини Мали Иђош од 25 одборника, 12 су из Савеза војвођанских Мађара, један из Црногорске партије, троје из Српске радикалне странке, а по двоје из Социјалистичке партије Србије и Демократске странке.   
Иако су СПС и ДС у званичној коалицији са СВМ у овој општини, одборници ДС су бојкотовали седницу, док је социјалистички одборник био против. Оно што је најзанимљивије, јесте то да од двојице присутних радикала, један гласао "за".

- Не видим ништа спорно у томе што сам гласао да црногорски уђе у службену употребу. Претходно сам, наравно, добио потврду од правних служби да се оваквом одлуком не крши устав и да се поштују позитивни прописи и закони Србије. Ко сам ја да забраним неком нешто ако му то закон омогућава. Друга ствар је да би одлука била донета и да је чак петоро мађарских одборника гласало против, значи да мој глас није имао утицаја - објашњава одборник СРС у локалној скупштини Милорад Гвоздевновић.

Ненад Стевовић, председник Удружења Црногораца у Србији Крсташ које је иницирало да црногорски постане званични језик, не крије задовољство што се њихова идеја почиње остваривати, а управо у чињеници да су за одлуку гласали и Мађари и Срби види предност мешовите националне средине у којој се негује заједнички живот.

- Ова одлука је у духу европских вредности и принципа да треба да будемо уједињени у својој различитости - каже Стевовић за "Вести".
Радикал Гвозденовић, на другој страни, тврди да га овим поводом нико из страначке централе није звао, нити му очитао "буквицу" што је као присталица десничарске и националистичке странке гласао за легализацију језика који додатно потире српско биће у Црној Гори и који још није ни честито нормиран.
- Ово је само још један доказ да СРС поштује законе и неће да ускраћује права која прописи дозвољавају - истиче овај председник општинског одбора радикала у оставци.
У општини Мали Иђош према задњем попису живи 20,84 одсто грађана који се изјашњавају као Црногорци, док је Месна заједница Ловћенац, једина у Србији у којој су Црногорци у апсолутној већини.
 
На реду Кула и Врбас?

Ненад Стевовић каже да Црногорци очекују да сви документи које издаје општина буду издати и на црногорском и да су за ту потребу они набавили и црногорски речник и правопис недавно усвојен у институцијама Црне Горе.
- Ми смо тражили да се и у Кули и у Врбасу црногорски такође уведе као службени, јер је на последњем попису из 2002. у тим општинама било више од 15 одсто Црногораца.

Граматика уз помоћ Хрвата

На последњем попису 2003. у Црној Гори се 63,5 одсто становништва изјаснило да им је матерњи језик српски, док је свега 21,53 одсто становништва рекло да је то црногорски. У међувремену, Црна Гора се отцепила од Србије и у својој новој држави интензивно радила на нормирању црногорског језика уводећи и два нова слова. С обзиром да нико од виђенијих лингвиста у Црној Гори није у томе желео да учествује, у изради црногорске граматике учествовала су двојица хрватских и један из Црне Горе Аднан Чиргић. Стручњаци кажу да се граматика сувише ослања на хрватски језик и да се инсистира на архаичности. Српски лингвисти црногорски сматрају само дијалектом српског језика.

Фолклорно "црногорствовање"

Још овог лета, када је покренута иницијатива за увођење црногорског језика у службену употребу, чула су се оштра противљења и међу стручњацима црногорске националности. Тако је професор др Миленко Перовић, председник Националног већа Црногораца у Србији и председник Експертске комисије за стандардизацију црногорског језика, оценио је да је то ''рурално и фолклорно 'црногорствовање' штетно по интересе Црногораца у Србији, али и по унутрашње односе у Црној Гори".

Тадић се жалио Америци на Црну Гору

Председник Србије Борис Тадић указао је приликом разговора са америчком амбасадорком у Београду Мери Ворлик у јануару месецу да се Црна Гора суочава са "огромним" проблемом организованог криминала, објавио је "Викиликс". Уредник церногорског листа "Победа" је у свом коментару овај Тадићев потез описао као покушај да се "Црна Гора убаци у скуте Тадићеве Србије". 
Тадић је у разговору са америчком амбасадорком затражио од Сједињених држава сарадњу у отклањању тих опасности, објавио је сајт "Викиликс". Он је рекао да је Србија подржала независност и територијални интегритет својих суседа у региону, додавши да су остали многи нерешени проблеми, наводи се у депеши објављеној на Викиликсу.   
Црногорска штампа је данас пренела делове објављене поште америчких дипломата о разговорима које је америчка амбасадорка у Београду имала са Тадићем и државним врхом Србије непосредно после њеног ступања на дужност јануара ове године.   
Током 45-минутног састанка са америчком амбасадорком Тадић је такође указао, види се из депеша, да је Србија привржена сарадњи са САД на отклањању великог броја опасности, као што су организовани криминал, корупција, тероризам и шверц наркотика. Тадић је затражио помоћ и подршку САД на бројним пољима, указујући на успех неколико заједничких операција против дилера наркотика.   
Амбасадорка Ворлик је поздравила сарадњу Србије у тим важним областима и додала да ће радо поразговарати о свакој посебној области која се покаже од посебне важности.
Главни уредник подгоричке "Побједе" је данас у свом коментару оценио да председник Србије Борис Тадић "упорно покушава да прода западним политичарима празну причу о огромном проблему организованог криминала у Црној Гори".
Из америчких дипломатских депеша, сматра Кусовац, јасно је да је Тадић, фигуративно речено, "покушавао је да исплива, вукући другога на дно".
"Црна Гора све више бежи Србији у евроатлантским интеграцијама, у стандарду, у ефикасности, у перцепцији у иностранству, о регионалној сарадњи да не говоримо. Дакле, у свему што се данас броји", став је Кусовца.
Према његовој оцени, "прича о организованом криминалу срачуната је да успори Црну Гору и баци је у у скуте или макар у наручје Тадићеве Србије".
Подсећајући да је Тадић у Црној Гори "небројено пута" назван пријатељем, Кусовац закључује цитирањем Волтера: "Боже, сачувај ме пријатеља... Од непријатеља ћу се сам одбранити".

Хехе...тужибаба Јеца