Велика пљачка Срба!

Влада у Подгорици предложила повећање пореза на непокретности, па ће само од држављана Србије са кућама и становима у Црној Гори наплатити 6,3 милиона евра годишње Црногорци су решили да слабу туристичку сезону наплате преко леђа странаца који имају куће и станове у Црној Гори, првенствено српских држављана. Влада у Подгорици предложила је повећање стопе пореза на непокретности, а прве процене показују да ће се од тог „харача", у општинске касе од грађана Србије сливати двапут више новца него до сада, односно 6.300.000 евра годишње.

Током протекле летње сезоне број гостију на Црногорском приморју је био већи него прошле године, али је приход био знатно мањи. Власти у Подгорици су се „досетиле" да је разлог томе што велики број странаца, пре свега Срба и Руса, летује у својим или кућама пријатеља, а снабдева се најчешће у самопослугама и на пијацама. Зато су брже-боље предложене измене и допуне Закона о порезу на непокретности...
Општине пуне буџет

По том предлогу, стопа пореза на непокретности убудуће би била у распону од 0,10 до 1,00 одсто тржишне вредности стана или куће, а коначан износ би одређивала општина у којој се објекат налази. Тренутно је тај распон од 0,08 до 0,80 одсто, с тим што су општине већ најавиле да ће бити рестриктивније, односно да ће одређивати порезе ближе горњој граници. Према првим проценама, за стан од 60 квадрата, када се усвоје измене закона, плаћаће се око 500 евра годишње, уместо досадашњих 250.
Туристичка такса

Ако не живе у својим некретнинама у Црној Гори, грађани Србије плаћају и туристичку таксу (изједначени су са домаћинима) која се обрачунава тако што се сваких 15 квадрата третира као један лежај за који се плаћа 80 центи месечно.

Незванични подаци (јер званични не постоје) говоре да странци у Црној Гори поседују више од 1,5 милиона квадратних метара станова, кућа, вила и пословног простора, највише наравно на приморју. Држављанима Србије, кажу исти извори, припада половина тог простора, односно око 750.000 квадрата. Преведено у „просечне" станове од 60 квадрата, за које ће морати да издвајају 250 евра више на годишњем нивоу (у 750.000 квадрата има 12.500 таквих станова), то значи да ће само по том основу црногорске општине додатно наплатити 3.125.000 евра годишње од грађана Србије (12.500 станова по 250 евра више).

Београђанка Љиљана Савић, која има стан од педесетак квадрата у Будви, каже да размишља да га прода.

" Ново повећање пореза представљало би велики удар на наш кућни буџет. Моја трочлана породица може да летује у Бугарској само за новац који би требало да издвајамо за порез. А да не причам колико новца дајемо за остале трошкове. Због тога озбиљно размишљамо да продамо стан - жали се Савићева.
Спас од банкрота

Дугогодишњи туристички радник из Будве, који је инсистирао да му не објављујемо име, каже за Пресс да није тајна да сезона на Црногорском приморју није била сјајна.

"Срби, наши традиционално најбројнији гости, окренули су се другим дестинацијама - Грчкој, Турској, Италији, Шпанији... Ове године код нас су летовали углавном они који овде имају кућу или стан, али и њихови гости, рођаци или пријатељи. С друге стране, многи хотели дуж обале остали су празни. Иста ситуација је и са Русима. То је наљутило наше туристичке раднике, а надлежни повећањем пореза хоће мало да смире ситуацију и повећају прилив новца у општинске касе - открива извор Пресса.

Председник Покрета за промене Небојша Медојевић каже за Пресс да актуелна власт, у ствари, најавама да ће подићи порез на некретнине покушава да спасе од банкрота општине које су у тешкој финансијској ситуацији!
Срби и Руси највише на удару...

Много наших људи има куће и станове у Будви, а не заостају много ни руски држављани

"Запослени у локалној управи у Будви пет-шест месеци нису примили плату. Власт овим мерама само гаси пожар покушавајући да општине, које су се нашле у врло тешкој ситуацији због нереалних планова и сумњивих инвестиција, спасе од банкрота. Они хоће да помогну општинама да закрпе огромне рупе у буџетима и то тако што ће једнако опорезовати све грађане. Али то није у реду! Терет би требало пребацити на оне који имају већи број некретнина и баве се њиховим издавањем, а обичан свет, људе који имају један објекат за одмор, требало би опорезовати разумном стопом која неће угрозити њихов стандард - упозорава Медојевић.

У Министарству финансија Црне Горе потврдили су нам да је међу страним власницима некретнина највише оних из Србије и Русије. Следе Британци, Ирци, Јермени, Норвежани, Холанђани, Словаци, Французи... Међутим, тачне податке о броју страних власника нема нико, јер је огроман број кућа и станова, поготово на приморју, продат без папира и дозвола за градњу. 

Betolinar Misdongar
Svaki Srbin iz Srbije koji je došao da ljetuje u Crnu Goru treba da bude kažnjen. Moramo da zbijemo redove i bojkoujemo crnogorsku ekonomiju do iznemoglosti!

sampion
tako i treba bojkot po sve..treba i crnogorci malo da zasucu rukave a ne maglu da prodaju..nekada su vikal jebes more kad ne moze da se ore!!


http://in4s.net/index.php/magazin/ekonomija/999-crnogorska-podvala

 Buduci odnosi Srbije i Crne Gore 
Vile,zardjale

Ни лепша, ни чистија


В. Р. | 20. септембар 2010. 21:00 |
Црна Гора: Шта се променило откако је пре 19 година проглашена за еколошку државу. Дивља градња, комунални отпад и јаловишта, постали су још већи проблем
ПОДГОРИЦА - Процес стварања еколошке државе не може се завршити за неколико година, и зато се стварају услови да и наредне генерације наставе ту визију.
Ово је у понедељак, 19 година од проглашења Црне Горе за еколошку државу, рекао Новак Чађеновић, координатор Одсека за заштиту животне средине у Министарству.
Пре готово две деценије на Жабљаку под Дурмитором, власт је Црну Гору прогласила првом еколошком државом на свету и успоставила са природом “државни однос”. Док је у комшилуку ратни вихор односио оно што живот и природа дају, у Црној Гори су Декларацијом о еколошкој држави позвани “на мудрост сви људи, да спрече еколошку катастрофу која прети”.
Две деценије касније, Црна Гора није ни лепша, ни чистија. Жабљак под Дурмитором, који је, не случајно, тада изабран за рекламно-пропагандни перформанс о еколошкој држави, данас је “црна тачка” дивље градње и уништавања природе и простора уз благослов државе.
Пре неколико година невладине организације и грађани спречили су исту власт да потопи кањон Таре и угаси “сузу Европе” због градње хидроелектране. Последњих седмица, мештани Голије код Никшића и физички покушавају да спрече уништавање великих количина оружја на свом прагу.
- Огромна је диспропорција између онога што промовише та декларација и стварности - каже биолог Дарко Пајовић, председник НВО “Грин хоум” која је предводила акцију против градње ХЕ на Морачи.
Он наглашава да је евидентна немогућност примене законске регулативе из области заштите природе. На сваком кораку, наводи он, видљиви су дивље депоније, сметлишта и отпадне воде.
- Још имамо Комбинат алуминијума, Термолектрану у Пљевљима, до данас и Железару у Никшићу, као неке од највећих индустријских загађивача - каже Пајовић.
Еколог Александар Ражнатовић сматра да ништа није урађено на побољшању квалитета животне средине, већ, напротив, да је тај квалитет од проглашења еколошке државе назадовао.
- Црногорска влада има друге приоритете. Ипак, рекао бих да се свест грађана о неопходности чувања животне средине поправља, иако малим корацима - каже он, и као пример наводи акцију чишћења Скадарског језера, одбрану Таре од потапања...
Чађеновић је у име Владе у понедељак нагласио да је урађен значајан део посла на санацији јаловишта у Мојковцу и да су постављени филтери на Термоелектрани у Пљевљима.
- Проглашен је пети Национални парк, чиме смо се приближили циљу успостављања десет одсто заштићене територије - рекао је Чађеновић.
Он наглашава да је процес и успостављање државе као еколошке тешко постићи.
- Потребно је решити сву штету која је настала у периоду индустријализације, а нове пројекте треба започињати тако да праве минималну штету по животну средину - каже Чађеновић.

ИНДУСТРИЈА ТРУЈЕ, ОРУЖЈЕ ПУЦА
МЕШТАНИ подручја која су посебно угрожена индустријским загађењима, мало-мало па протестују. Мештани села Збљево, угрожени одлагањем отпада из ТЕ Пљевља, тврде да у вештачком језеру има канцерогених материја које им односе животе.
Исто тврде Мојковчани чије здравље већ деценијама угрожава јаловиште у центру града, које је препуно отровних материја из некадашњег рудника Брсково. Мештани који живе у непосредној близини Железаре однедавно имају од суда “црно на бело” да су угрожени загађивањем ваздуха.
Највеће црногорско пољопривредно подручје - Зета, угрожено је не само због отровних материја из Комбината алуминијума, већ и због отпадних вода које долазе из никшићких индустријских постројења и са севера, рекама Зетом и Морачом.
Зетски производи су због овога на “лошем гласу”, па пољопривредници трпе и материјалну штету.


ЧУВАРИ ПРИРОДЕ И ПРЕДСТАВНИЦИ ВЛАСТИ У ПОНЕДЕЉАК СЕ ”БАЦИЛИ НА ПОСАО”

ЗА ВЕЛИКУ ПЛАЖУ БЕЗ ЂУБРЕТА
ЗАЉУБЉЕНИЦИ у реку Бојану, чувари природе и представници власти на најлепши начин обележили су у понедељак 19 година откако је Црна Гора прогласила еколошку државу. Представници невладиних организација, министарстава и медија најпре су запловили заједно са 30 кајакаша реком Бојаном, а затим се “бацили на посао”: од понедељка ујутру започела је акција чишћења ушћа и Велике плаже.
Невладине организације у сарадњи са комуналцима целог дана имале су пуне руке посла. Људски немар до те мере је наружио природу да је она изгубила лепоту.
- Бојана је са околним мочварама станиште око 50 врста птица, по протоку воде трећа је река на Медитерану, иза Нила и реке По, дугачка је 44 километра (22 километра тока су заједничка са Албанијом), и једина је отока Скадарског језера - указао је на јединственост реке Џелал Хоџић, председник НВО “Зелени корак”, али и упозорио на проблеме. - У овој реци живи 30 врста слатководних риба од којих неке нестају, као што је кечига. Некада је Бојана имала воду прве класе, а данас је она треће класе. Реку угрожавају промене воденог режима, отпадне комуналне и индустријске воде, опасни медицински отпад, неконтролисана сеча шума, ерозија земљишта, бесправна изградња, лов и риболов, неконтролисани саобраћај глисерима...(Д. Д.)

Срби оставили 150 милиона евра у БЈРЦГ

Гости из Србије не само да не спадају у категорију ”парадајз туриста”, како са ниподаштавањем тврде појединци, него на летовањима троше више него иједна друга нација. У Црној Гори, рецимо, коју овога лета упркос предвиђањима стручњака, Срби нису заобишли, вадећи у последњем тренутку сезону из минуса, оставили су 150 милиона евра!

Српски туристи, који су овога лета у просеку најдуже боравили у Црној Гори - седам дана (просек за остале је пет дана), трошили су у просеку дневно 107 евра. Или, за седам дана 750 евра. Растрошност је српске туристе ставила на прво место, па су тако постали најпожељнији туристи.

Ову рачуницу су извели упоредни подаци више установа: туристичких организација Србије и Црне Горе, авио-превозника ЈАТ и ”Монтенегро ерлајнза”, железница обе земље, полиције са граничних прелаза и Народне банке Србије. Ту су и лична искуства која су - неподељена.

- Летос сам радио у Словенији као конобар где моје колеге нису могле да се начуде зашто Срби стално седе по кафанама и пију пиће, а њихова деца једу сладоледе и колаче по посластичарницама, иако су већ платили пун пансион - каже Урош Предић, конобар из Сомбора, који се после Словеније преселио на приморје. - Одговарао сам им да то раде зато што им је мерак, али сам се убрзо покајао, јер ми је требало два сата да им објасним шта је мерак.

За аустријског или немачког туристу и даље је несхватљиво седети по кафанама ”пића ради” и трошити на разне ствари из задовољства, далеко од потребе и реалности.

- Кад хоће да се одмори, Србин седне у кафану, а странац на клупу - каже Миле Тодоровић, дугогодишњи угоститељ у Будви, објашњавајући психолошку разлику.

Подаци по којима су српски турсти у Грчкој потрошили 250 милиона евра (за седам дана 500 евра), у Црној Гори 150 милиона, и у Тунису 18 милиона евра (за седам дана 700 евра), доказују општепознату тезу да држављани Србије потроше у ванпансиону исто пара колико и за пансион.

На одмору су цареви, по повратку просјаци. Са летовања се враћају празних џепова и често немају ни за киселу воду.

http://in4s.net/index.php/magazin/ekonomija/1183-srbi-ostavili-150-miliona-evra-u-bjrcg
---------------------------------------------
мерак - наслада, уживање, жудња, чежња, жеља
Не летујте међу непријатељима. 

Ako .. i treba...

ОБЕЋАЊА МИЛА ЂУКАНОВИЋА САНЏАКУ

Премијер Црне Горе и лидер владајућег ДПС-а Мило Ђукановић потписао је у предвечерје црногорског референдума, у марту 2006. године, споразум са Бошњачком странком Црне Горе који признаје аутономију Санџака - пишу београдске "Вечерње новости".
   
   01/10/2010

Извор: РТРС
   

Увид у овај документ "Новости" су имале синоћ у Рожајама, а потписници "Санџак виде као мултиетничку, мултиконфесионалну и мултикултурну прекограничну регију, са транспарентном границом, која би била мост спајања а не зид раздвајања Србије и Црне Горе".

Споразум који ових дана "тресе" Црну Гору потписан је у Подгорици 23. марта прије четири године, а Бошњачка странка се обавезала да муслимани-Бошњаци, заузврат, дају свој глас независности Црне Горе - пише овај лист.

"Вечерње новости" наводе да је ових дана, када је истина о споразуму почела да продире у јавност, ДПС негирао потписивање овог документа, док је Бошњачка странка, осим потпредсједника Хазбије Калача, у свему дјеловала "смушено".

Послије изјаве Калача да подржава аутономију Санџака, са колегијума Управе полиције Црне Горе, одржаног у Рожајама, њему и његовим истомишљеницима припријећено је да су надзирани и да пазе шта раде, али је у четвртак увече Управа полиције демантовала да се ти дијелови саопштења односе на Бошњаке - наводе "Новости".

Неколико сати прије тога, предсједник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је у Рожајама да је Санџак "архивирано питање".

Crnogorci "švercovali" sprske rukometašice?

Rukometni savez Crne Gore "aktivirao" je dve bivše reprezentativke Srbije znatno pre isteka roka propisanog od strane EHF.

Ana Đokić i Katarina Bulatović zaigrale su za "novu" državu prošlog vikenda na turniru u Holandiji, iako su u dresu Crne Gore smele da nastupe tek posle 29. marta 2011. godine, okruglo tri godine od poslednje utakmice u dresu Srbije.

Prelet srpskih rukometašica u gnezdo finansijski stabilnijeg RS Crne Gore nije nikakva novost, ali je u ovom slučaju napravljen presedan, jer su prekršena pravila Evropske rukometne federacije.

Ipak, generalni sekretar RSS Božidar Božo Đurković najavio je da se srpska kuća rukometa neće žaliti kod EHF, odnosno da neće podneti prijavu protiv dve "odbegle" igračice.

"To je njihova stvar, njihova odgovornost. Neću ja tu da palim vatru...", rekao je Đurković za "Sport".

"Ne vidim razlog zašto bismo ih prijavili EHF. One neće više da igraju za Srbiju i ja ne želim da ih jurim po Holandiji", dodao je Đurković, dodavši da je aktuelni selektor ženske rukometne reprezentacije Duško Milić - Crnogorac.

Đokićeva i Bulatovićeva poslednji put igrale su u dresu Srbije protiv Makedonije u Velesu, 29. marta 2008. godine i od tada ih nema na prozivkama srpskog nacionalnog tima. Zanimljivo je da se na zagrevanju za tu utakmicu, Bulatovićeva pojavila u majici "Kosovo je srce Srbije".

Još jedna rukometašica iz ove generacije, golmanka Ana Vojčić izgleda da je odlučila da krene istim putem i postane Crnogorka.

U RSS stigao je dopis iz EFH, u kojem se pita za datum kada je Vojčićeva poslednji put branila gol Srbije, kako bi počelo "odbrojavanje" do trenutka kada će imati pravo da igra za Crnu Goru. Kao i u slučaju Đokićeve i Bulatovićeve, to je bilo protiv Makedonije (28:29) u Velesu, 29. marta 2008. godine.

Javna tajna je u svetu rukometa, mada to nije javno potvrđeno, da Crnogorci finansijski stimulišu igračice iz stranih država da nastupaju za nacionalni tim te zemlje, a u besparici koja vlada u srpskom rukometu, to je za naše igračice često jači motiv od rodoljublja.

http://www.mondo.rs/s184456/Sport/Ostali_sportovi/Crnogorci_svercovali_sprske_rukometasice.html

Veruju Mili, baš su blesavi.

Слепци.

  Евивица опет лаже, брда ваља


Јерођакон Максим, други секретар патријарха Вартолемеја, демантовао је да је у разговору са предсједницом црногорског парламента Ранком Кривокапићем, Вартолемеј помињао да ће Синод православне цркве разматрати аутокефалију. У разговору, како сазнајемо, није било ријечи о развоју црногорског цивилног сектора, такође. Из кабинета Кривокапића је претходно саопштено да је патријарх Вартоломеј рекао да "би на сљедећем свјетском скупу Синода православне цркве једна од тема могла би бити аутокефалија, па тиме и ЦПЦ".

"То није тачно. Те ријечи патријарх није изговорио. Тако нешто није рећено током састанка".

Накнадно тумачење медија из Црне Горе изјаве Евивице дате новинарима у холу зграде Патријаршије на Фанару не одговара стварности. Дакле тзв. ЦПЦ, не само што није била једина или водећа тема разговора, већ није била ни разматрана.

У вези са ставом Васељенског Патријарха Вартоломеја о овој тзв. ЦПЦ и њеном поглавару Дедеићу, умјесто било каквог коментара навешћемо извод из одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије о рашчињењу Мираша Дедеића од 9. априла 1997, потписану од стране Патријарха Вартоломеја и деветорице чланова Синода:
„Са овог разлога одлучујемо у Светом Духу да наведени бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран. Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу или затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.“
Ево шта је речено
Религија је обједињујући фактор који доприноси мирном суживоту народа и религија. Једногласно су мишљење изразили Васељенски Патријарх и Предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, јуче током њиховог поподневног сусрета на Фанару.

Црногорски је политичар током разговора рекао да су мултиконфесионалност и мултикултуралност у Црној Гори елементи мирне коегзистенције и да у његовој земљи не постоји вјерска дискриминација и влада вјерска слобода. Председник је изразио поштовање према институцији Васељенске Патријаршије, као предводници Православне Цркве и похвалио улогу Православне Цркве за допринос стабилности на Балкану и шире. Он се такође осврнуо на улогу коју је Патријаршија одиграла у међувјерском дијалогу и у заштити животне средине.

На крају, предсједник је позвао Васељенског Патријарха да званично посјети Републику Црну Гору, пише Амен.ГР.