Jos jedno pitanje tipa - "sta je normalno" - uobicajeno je (sto mrzim ovu rec) da pre nego sto se dvoje ljudi odluce na brak provedu duze vremena zajedno par godina, 10 godina cak i duze. Postoje institucije, veridbe, pricali smo cini mi se o tome, koja je nesto kao proba pred brak ili sta god.

Pitanje je - zasto bi sve to bilo potrebno - mislim i na dugo zabavljanje i na veridbu i sve sto ide uz to ako svi pricaju i sanjaju o nekoj imaginarnoj (ili pravoj)  ljubavi na prvi pogled, nalazenju srodne duse itd. Da se ne rasplinjavam sad u nedogled - ali poenta je - ako znamo nekog da volimo bez ustrucavanja i uslovljavanja cemu onda probni periodi, upoznavanje, proveravanja. Da li je samo tradicija u pitanju ili zaista ima necheg korisnog u celom "uvodu" u brak. I na kraju koja je vaznost braka posle tolikog uvoda? 

Pa nekad za sklapanje braka love is not enough.Postoje razni cinioci tipa novca, mesta za stanovanje i slicnih stvari koje kvare romantiku ali, na zalost, su deo stvarnosti. 

Svi vise verujem da je to lutrija.

Ja imam dvoje prijatelja koji zive zajedno vec duzi niz godina ali svesno ne zele da se ozvanche jer misle da ce to da promeni iskrenost i otvorenost njihove veze. Poenta je da zakonska procedura i zakonske obaveze vrse pritisak i stavljaju neprirodan osecaj odgovornosti koja po njima moze da unisti nesto sto je iskreno i chisto.

Ja se licno ne slazem sa tim principom jer zasto bi mene opterecivala zakonska procedura i sve sto ide uz to ako vec imam nesto iskreno sto hocu da sacuvam. Malo je kontradiktorno.

Da li postoji neka vrsta straha da kod ljudi da ce stupanje u brak da ih "promeni" da treba da rade stvari drugacije i da se ponasaju drugacije, pa je veridba kao neka vrsta probe da li oni to mogu??? Ne znam malo mi je nedokucivo.

Znam da ima strasno mnogo prakticnih aspekata lova, matorci, rodbina. Ali van toga zasto nam svi ti uvodi trebaju. Poneakd ljudi mogu da zive 40 godina i da shvate da su se mucili sve te godine i razvedu se. Da li je brak i razvod izmisljen samo da bi se ljudi psihicki mucili, advokati bogatili a drzava imala nacin kako efikasnije da prikupi porez. Jer nekako bez emocija gledano spolja sve se svede na to. Naravno opet sam extreman - povlacim se u normalu. Ono sto me ustvari kopka sve ovo vreme je - da li ljudi uopste slusaju neki svoj instinkt i osecaj ili stupaju u brak sa osobom koja im "najmanje smeta" umesto sa onom koju najvise vole, pa se po toj liniji i zene i udaju zato "sto tako treba" a ne zato sto oni zaista osecaju potrebu i zelju da sa nekim udju u brak.

ah taj brak ...
daj da se slozhimo prvo , posle cemo lako ...

tuzna istina.. prvo pare, stan, posao, pa brak... 

i jedno 2 miliona propratnih stvari koje samo iskachu ni od kuda ... 

npr. dozivotne zalihe vijagre i masina za pranje sudja....

njegova mama ... etc..etc... dechije bolesti ...

Uf uf frustracije sa njegovom mamom su ipak neprevazidjene - najsigurnije je odseliti se od mame i tate na bar 10000 kilometara. Ja sam hteo da budem siguran pa sam se odselio 24000km - ziher je ziher