Pa ne znam bas, sto sam stariji sve vise podsecam na caleta. Mislim da pola uzimamo od nasih roditelja..

Ima jedna izreka:
Ozeni se na brzinu, kajaces se natenane.
U potpunosti je podrzavam 

Ne bih se bas slozio - postoji pravi trenutak i prava osoba - ostalo je sve na tebi da se za nesto boris ili ne. Nema kajanja uvek imas izbor - ostati ili otici.

Pa... to zavisi od osoba.... znam brakove koji su sklopljeni posle xyz godina zabavljanja i koji su  i neke sklopljene na brzaka koji su  .. tako da...
Ja sam u vezi sa ovim deckom vec 4 godine, tako da povremeno na red dodje i ta tema, ali kad je on u pitanju, najveci problem je stan, a u mom fakultet, posao, stan... tako da... klasicni srpski problemi u 20-21. veku 
Sto se tice samog braka, nisam protiv papira... ali mi je nesto najgadnije sklapanje braka zbog njene trudnoce... ne znam... to je tako... malogradjanski... ispravljanje jednog "Ups!"...mislim... sta se dobija time... da su se ti ljudi voleli, uzeli bi se i bez bebe na putu... izgovor "Pa, to nas je samo pozurilo u odluci", kod mene ne prolazi...
Takodje, kapiram i ljude koji zive zajedno bez papira.... npr. moja tetka... ima dete, "muza" i sta joj fali.. nista... mada, mislim da je ona manje sputana nego moja mama... ponekad taj bracni papir visi nad glavom kao Damoklov mac...osecas odgovornost prema nekome koji je sve sanse potrosio i ostala je samo cinjenica da ti je muz\zena....

Da rezimiram... ja bih najvise volela da prvo resim svoje stambeno pitanje (a, valjda smo na dobrom putu.. kuc, kuc, kuc, kuc), pa par meseci provedem sama i onda odlucim da li cu da se udajem ili ne... Kao sto je receno... brak je sasvim OK, ali moze i da se zivi bez toga... s druge strane, to nije samo papir vec dvoje ljudi koji zive zajedno i ostvaruju neki sebi zacrtani cilj... U svakom slucaju... bez bele vencanica (ako je moguce bez vencanice) i velike svadbe... ne volim, bre, rodjake koje vidim prvi i poslednji put u zivotu 

 

pa evo da ja rezimiram svoj slucaj...
znamo se 5-6 godina. stop. zabavljali se pola godine. stop. ziveli zajedno pola godine. stop. vencali se. stop.
...
nesto nisam od onih koji veruju u ljubav na prvi pogled (doduse, svako ima neku svoju predstavu o tome, pa ja eto verujem u neku zainteresovanost na prvi pogled)
za ovog momka, tj. mog dragog, mogu samo konstatovati da je te zainteresovanosti od pocetka bilo... postojalo je nesto, hemija, fluid, prepoznavanje, boga pitaj sta, ali smo u to doba kad smo se upoznali oboje bili zauzeti... ja samo znam da moj tadasnji momak ocima nije mogao da ga vidi 
i ne samo to : iz ove perspektive je jasno da tada nije bio ni pravi trenutak... svako od nas je bio u nekim svojim pricama, ali, cudno, stalno smo se sretali...  rekao bi neko, sudbina umesala prstice 
a onda se doselio u moj kraj, na 700m od mene...   
pa se ispostavilo da neki ljudi koje ja znam svracaju cesto i kod njega... ma splet okolnosti je totalno filmski 
doduse, on je kasnije priznao da je malko pomogao nekim okolnostima da se dese, ali... psssst necemo o tome 

sto se braka i teme tice, vazno je razluciti da li ga ljudi zele, ili odlazu... 

Kako se oni u filmovima brzo vencaju pa im nista ne fali 

  e toj ti je problem sa bajkama... zavrse se brakom, a sta je posle bilo... 

Pa ziveli su srecno do kraja zivota 

pa da... u par reci receno, kao da je brakom sve reseno 
a zivotna zurka tek pocinje 

Ispada da je lakse izboriti recima kako se junak obracunao sa azdajama, nego ispricati pricu 'sta je bilo posle' umesto onog ziveli su srecno...

Mudri matorci...