Imamo puno toga sto bi mogao biti nas brend, pocevsi od hrane, pica, narodne nosnje, starih zanata... Nazalost malo toga smo brendirali u svetu. Moje licno misljenje je da bi smo ovde mogli napraviti odredjen uspeh kada bi malo drzava stala iza ovoga.
Recimo zlatiborska prsuta za pocetak

Zlatiborska pršuta je jedan od specijaliteta zlatiborskog kraja, a može se reći da je izašla iz lokalnog okvira i postala je jedan od najpoznatijih srpskih brendova. Počela je da se proizvodi pre više od jednog veka, a ni do danas se proces proizvodnje nije promenio. Sve je stoprocentno prirodno bez ikakvih aditiva osim soli i zato ima jedinstven ukus. Ukus prirode 100%.

U drugim krajevima su pokušali da naprave pršutu po zlatiborskom receptu, ali kvalitet i  jedinstveni ukus nije bio ni približno isti. Proces proizvodnje objedinjuje čitav ciklus, od pašnjaka gde se stoka uzgaja, pa sve do stola. Klima, vazduh i voda su ključni faktori zbog kojih je kvalitet pršute na tom nivou.

Najpoznatija je pršuta iz sela Mačkat, jer tu je počela prvi put da se proizvodi. Poslednjih nekoliko godina tu se održava i manifestacija njoj u cast, Pršutijada, održava se sredinom januara, a poseti je preko 10.000 ljubitelja pršute. Veliki broj posetioca dolazi svake godine iz inostranstva.

Obožavaoci ovog mesnog proizvoda uživaju u mirisima i ukusima čuvene zlatiborske pršute koja je tako jedinstvena. Ukus je nezaboravan i zato se vraćaju kako na manifestaciju tako i u zlatiborski kraj. Lokalno stanovništvo kaže da je pršuta najbolja uz rakiju i sir, koji su takodje  brendovi Zlatibora i zlatiborskog kraja.

---

uh, što je lepa tema
 
evo jednog teksta koji je meni najuspešniji pokušaj brendiranja hrane u nas:

Iza linije prehrambenih proizvoda Ukusi Srbije kriju se karakteristični domaći specijaliteti sa tradicionalnim imenima, pravljeni isključivo od domaćeg voća, povrća i žitarica u malim privatnim radionicama.



Kažu da je jedan od najboljih načina da upoznate (a mi dodajemo: i zavolite) Srbiju kroz hranu. Skoro u isto vreme urađen je dokumentarni film "Soul Food Serbia" koji prikazuje podneblje, poreklo, i način pripremanja najrazličitijih srpskih specijaliteta širom zemlje, a na tržištu se pojavila linija prehrambenih proizvoda "Ukusi Srbije" u koju su uvršteni karakteristični domaći specijaliteti sa tradicionalnim imenima, pravljeni isključivo od domaćeg voća, povrća i žitarica, u domaćim malim radionicama.

Među više od 80 proizvoda proizvoda tu su: rezane seljačke kore, blagi i ljuti ajvar, kornišoni, ljutenica, cepkana pečena paprika, ajvar, heljdino brašno, sušeni vrganji, marinirani vrganji, džemovi od malina, višanja i jagoda, slatko od dunja, jagoda, belih trešanja, suve šljive, vino od malina, kupina i borovnica, kompot od šljiva i malina, sok od paradajza i celera, sok od šargarepe i jabuke, sirup od zove...

Specijaliteti dolaze iz apsolutno svih krajeva Srbije - od sjeničkog sira (pravljen od visokokvalitetnog sirovog mleka sa visokim sadržajem mlečne masti), preko kozijeg sira u hrastovoj kori i čuburu (napravljen od punomasnog pasterizovanog kozijeg mleka, iste mlečne kulture, prirodnog telećeg sirila, loli, praha hrastove kore, čubra, površinske maže i prirodne plemenite plesni), rolovanog mokrinskog sira (pravljen od nehlađenog svežeg mleka uzetog najviše tri sata posle muže) i svrljiškog belmuža (specijalitet dobijen od punomasnog kravljeg ili ovčijeg sira uz dodatak belog ili žutog kukuruznog brašna) do mantija sa mesom (poput pite pravljene od brašna, goveđeg i telećeg mesa, ulja, bibera, soli i luka; služi se topla, prelivena kiselim mlekom i belim lukom).

Ovim se ne čuvaju od zaborava samo proizvodi, već i stara imena. Svakom je nadenuto po jedno lepo i pomalo zaboravljeno srpsko ime: Rozmir, Sinđa, Spasenija, Prebislav, Jevdokija, Gostoljub, Agnija, Zlatomirka, Tatomi, Simana, Spasenija, Bokčin, Mitra, Kojadin...

Zamislite da vas neko ponudi pitom potrpačom od seljačkih kora sa sirom "Milšom", domaćom štrudlom sa višnjama "Jevrosimom" ili sirupom od zove "Sladoje", rakijom šljivovicom koja se zove "Razumenka" ili medom sa orasima "Stojak".

Pravljeni po receptu koji su koristile i naše bake, nazvani arhaičnim imenima, a upakovani lepo i jednostavno. Na pakovanju dominira svedeni logo brčića i sve je ispisano ćirilicom.

mondo

Ne znam tacno ko je sada "vlasnik" brend-a, bilo je nekih problema sa privatizacijom "Ravanice" u Cupriji, ali po meni nas najbolji konditorski brend

bonzita, omiljena jutarnja poslastica i pod obavezno za imati u tasni 

pa mi vise ne umemo detetu srpsko ime da damo, a kamoli da negujemo domaci brend.. skoro pricam sa drugaricom na ovu temu..

bice to jednom na dnevnom redu, al nece jos jako dugo, jer mi sebi nismo prioritet

Medena rakija, liker od meda, medna rakija, medova rakija, medovača … je prirodni tradicionalni napitak naših starih. Poznato je da se takav sličan napitak spremao još za vrijeme starih rimljana. Proizvodi se u gotovo svim zemljama sveta. Mnogi iz neznanja liker-rakiju od meda pogrešno nazivaju i “Medovina” . Naime medovina je vino sa dodatkom meda ,(vidi tekst o medovini) dok je medovača – medena rakija ili pravilnije liker od meda (šljivovica, viljamovka, dunjevača, kajsijevača) obogaćena medom. Zavisno od količine , kvaliteta vrste meda koji se stavlja u bazu dobija se izrazito lepa boja sa blagim mirisom meda.


Dodatkom propolisa u gotov proizvod pre vrenja u buretu dobijamo lekovit napitak prijatnog, malo gorčeg ukusa. Dalji kvalitet likera-rakije dobija se njegovim starenjem u buretu od 2 godine na više.
Važno je napomenuti da posude sa medenom rakijom kod starenja trebaju biti u prostorijama bez prisustva drugih rakija ili namirnica kako ne bi poprimile strane mirise. Gotova rakija se puni obično u prigodne suvenir flaše. Sadržaj alkohola kreće od 16-25% , pa ponekad i 40% . Na litar rakije za dobijanje prave arome i boje meda treba cca. 1,50 – 2,00 kg 3-4 vrste meda meda. Tamnije vrste meda daće na kraju tamniju boju, dok svetlije vrste poput bagrema daju svetliju boju.

@kimi5 Odlican tekst i ideja... 

Gotivim ove tvoje postove, u ovom tonu

Uvek su brutalno realni

Ne ulizuj se toliko, preduboko picis 

Stara sam ti ja slihtara Mozda ce Munka da pomisli da je muvam

PS: nikad nije preduboko