Epitaf

Ubi me prejaka reč

Agon

Dok su obale u svađi
Vode će mirno proticati

Hronika

Prvog dana pomrese ptice i zmije nastanise gnezda i vetrove
Drugoga dana ribe izadjose iz vode i voda otece prazna
Trecega dana suma je posla prema gradu a grada nigde
Cetvrtoga dana sazidase cele-kulu od lobanja i skrguta
Petoga dana suma je skupljala kraj reke obezglavljene leseve
Sestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce
Sedmoga dana ne zapevase andjeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori.

Jedan maleni cvet

Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je zano sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a vec je umeo sam da se hrani
svetloscu, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da cita i pise,
al' zna sta je zivot, sta je cvet,
i mirise, mirise.

Kraj putovanja

O sve sto prodje vecnost jedna biva.
Sen koja bese drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova.
Zavrsice se putovanje ostace tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To cemu se molite je Zalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije zavrsena.
Cega ima ljudskog u patnji? O cuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

NAJLEPSE PEVAJU ZABLUDE.

O, vali, Rimuje se more. Tad smo na zal pali.
Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noc, a sunce se pali.
Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah sto je lepo i opasno: cvetradicveta
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti recnik bilja u uvali.
Kroz potajne gore goren lek ti je.
Da zemlju zemljom ljubis vek ti je.
Al ako je u oci poljubis nek ti je
Prozracan poljubac ko prazni kristali.

Poeziju ce svi pisati

San je davna i zaboravljena istina
koju vise niko ne ume da proveri
sada tudjina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lazno kretanje je najbrze
sada pevaju mudrost i ptice moje zapustene bolesti
cvet izmedju pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prezive ljubav
i ljubavnici koji vracaju vreme unazad
vrt cije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajace sunce
i nece biti u ljudskom govoru takvih reci
kojih ce se pesma odreci
poeziju ce svi pisati
istina ce prisustvovati u svim recima
na mestima gde je pesma najlepsa
onaj koji je prvi zapevao povuci ce se
prepustajuci pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao buducih poetika:
jedan nesrecan covek ne moze biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUSA PESMU SLUSACE OLUJU
ali:
HOCE LI SLOBODA UMETI DA PEVA
KAO STO SU SUZNJI PEVALI O NJOJ

Sonet

To su reci uvek iste koje kasne
gorku ljubav i svet. One su uspesni
prestanak jave, al' ne san kad se izjasne
sunca za noc, vec nesto trece, neutesni
zbog cega jesmo. Izvod iz cudesne basne
sna. Gorke obale na kojima neumesni
stojimo okrenuti svome pocetku gresni
zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.
U snu smo oni cije zaljubljene usne traze
reci bez cilja, bez izmisljenih predela.
Oh te reci kako mogu da ublaze
ako su od sna. Lepoto neuvela
reci bez senke kada ko casu sunce
drzimo u snu gledajuci u crne vrhunce.

Spavaci

Budan ja kradem ono sto oni sanjaju

Svest o zaboravu

NADA JE LUKSUZ.

Vecna noc u krvi
izmisljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno uskladjene s prazninom sto pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
sto mami iz mene to sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta
predeo me tace i pretvori u prasinu.
Al zaboravom svet sam sacuvao i cuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustos pomera? Gde zvezda moja plaha?
Niskosti uzalud ceznu pesmu Citam
na kolenima predeo koji se otvara
u bicu u kamenu praznom gde je skita
poslednja zvezda ciji sjaj ne vara.