Branka Black Rose napala dete !!! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ko treba da brine o učestalim incidentima u osnovnim školama u Srbiji
Đake od nasilja vršnjaka moraju da brane roditelji
Autor: J. Ilić | 19.12.2007 - 08:36

Incident u OŠ „20. oktobar“ u Beogradu kada je striptizeta Branka Milijančević išamarala dečaka koji je, kako ona kaže, redovno maltretirao njenog sina, izazvao je burne reakcije. Mnogi roditelji koji su se pronašli u ovoj priči ne opravdavaju ovakvo ponašanje, ali ističu da škole u Srbiji nemaju efikasan način da smire male siledžije, zbog čega ispaštaju ostali đaci.

- Nije da branim gest Branke Milijančević, ali u školi među decom ima toliko malih siledžija koji će da porastu i postanu velike siledžije. Kod mene u školi je jedan osmak, koji je premešten iz druge škole zbog lošeg ponašanja, pretukao i gađao stolicom najmirnijeg dečaka osmaka. Direktor je zvao roditelje oba dečaka da ih pomiri i da se oko toga ne diže prašina. Uspeo je da ubedi roditelje finog deteta da prihvate izvinjenje i da izdrže još malo do kraja školske godine - kaže jedan prosvetni radnik.
Incidenti koji su se pre desetak dana gotovo istovremeno odigrali u Beogradu i Nišu, kada su učenici osnovne škole seksualno zlostavljali drugaricu iz škole, izbacili su u prvi plan problem neadekvatne sankcije za nasilničko ponašanje dece.
- Pokrenuli smo disciplinski postupak protiv pet dečaka koji su se seksualno iživljavali nad devojčicom iz osmog razreda. I najverovatnije će im biti smanjene ocene iz vladanja, ali to je sve što možemo da uradimo - kaže Radivoje Miljić, direktor Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Beogradu.
U školama se slažu da su deca sve agresivnija, ali ističu da su im aktuelnim Zakonom o osnovnom obrazovanju ruke faktički vezane. Na raspolaganju su im dve mogućnosti: da sami preko školske pedagoško-psihološke službe pokušaju da utiču na roditelje čija deca imaju poremećaj u ponašanju, ili da se obrate centru za socijalni rad.

Ne boje se ocene iz vladanja
- Deca imaju sva prava, a nastavnici nikakva. Nastavnik ne sme ni glas da povisi, a kamoli da dete koje ometa nastavu izbaci sa časa. Jedino što možemo da uradimo jeste da detetu smanjimo ocenu iz vladanja. Međutim, ni to više nije jednostavno. Ukoliko je učenik vređao i tukao drugare ili se nedolično ponašao, razredni starešina sa sekretarom škole pokreće disciplinski postupak protiv učenika. Sekretar o tome pismeno obaveštava roditelje. Zatim sastavljamo komisiju, koju čine psiholog, razredni starešina i jedan nastavnik. Samo oni u prisustvu roditelja mogu saslušati učenika, posle čega satavljaju zapisnik sa predlogom da li učeniku treba smanjiti ocenu iz vladanja. Na kraju, o ovom predlogu se izjašnjava nastavničko veće. Ova procedura može da potraje i do mesec dana, a sama ocena iz vladanja ne ulazi u prosek, tako da to decu i ne plaši - kaže za „Blic“ Vesna Životić, direktorka Osnovne škole „Zmaj Jova Jovanović“ u Beogradu.
U Ministarstvu prosvete, pak, objašnjavaju da su u planu izvesne izmene u Zakonu o osnovnom obrazovanju, ali se neće menjati odredbe koje se tiču prava učenika. Oni smatraju da na agresivnost dece utiče atmosfera u školi i da bi nastavnici trebalo više pažnje da posvete razgovoru sa svojim učenicima. Međutim, direktori i roditelji smatraju da granica, ipak, mora da postoji.
- Veoma je lepo što su deca zaštićena. Ali da li zbog prava jednog deteta treba da ispašta celo odeljenje ili generacija? Da li je posao nastavnika da troši vreme na saniranje agresivnosti jednog deteta ili da obrazuje sto drugih? Zakon ne ostavlja mogućnost kažnjavanja agresivnog deteta, tako da nam ostaje samo razgovor. I na Zapadu je osnovno obrazovanje obavezno, ali tamo je to obaveza roditelja, a ne škole. Ukoliko je dete agresivno, moguće je izbaciti ga iz škole, a na roditelju je da detetu posle nađe vanrednu školu - smatra Goran Vilotijević, direktor Osnovne škole „Banović Strahinja“ u Beogradu.

Škole neaktivne
Dodatni problemi nastaju zbog neodgovarajuće saradnje između centara za socijalni rad, roditelja i škola. Socijalni radnici kažu da su pretrpani raznim predmetima, ali i ističu da ih iz škole zovu tek kada učenik s problemom u ponašanju napravi ozbiljan prekršaj.
- Svuda postoje savetovališta za brak i porodicu, koja bi trebalo da se bave decom sa povećanom agresivnošću. Ukoliko još kao mali ispolje znake povećane agresivnosti, treba odmah reagovati kako bi se sprečila dalja eskalacija. U program rada sa takvom decom treba da budu uključeni ne samo roditelji već i ljudi iz njihovog najbližeg okruženja. Najbitnije je reagovati odmah, i mi smo spremni da odemo u školu. Nažalost, škole nas retko zovu. Ipak, moram priznati da su i pojedini centri za socijalni rad nedovoljno efikasni i nedovoljno zainteresovani za ovaj problem - navodi Vera Despotović, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad.
Za povećanu agresivnost kod dece, deo odgovornosti snose i roditelji koji, opterećeni poslom, ne posvećuju dovoljno pažnje vaspitanju dece.
- Branka Milijančević je u školu došla samo dva puta. Nikome nije rekla da njeno dete ima problem, niti je zatražila pomoć. Bez obzira na sve, ne možete da dođete u školu i pretučete neko dete. Time takođe pospešujete nasilje - smatra Jovan Ćuković, direktor Osnovne škole „20. oktobar“.

Branka Milijančević: Nije ispravno, ali ja sam majka
Htela sam da novinari prisustvuju roditeljskom sastanku kako bi se sami uverili šta ja i moj sin trpimo. Nažalost, direktor to nije dozvolio, tako da sam posle razgovora sa pedagogom odlučila da ispišem dete iz škole. Sina mi od septembra konstantno maltretiraju i jednostavno to više nisam mogla da podnesem. Odgovaraću za šamare i ne mislim da sam ispravno postupila, ali ja sam samo majka. Dete nije krivo što niko nije imao da ga vaspita, ali ovakva zaštita mu neće pomoći jer će postati još agresivniji i bezobrazniji - kaže za „Blic“ Branka Milijančević.
Ona je pre nekoliko dana upala praćena telohraniteljem u školu za vreme velikog odmora i počela da šamara dečaka. Na taj korak se odlučila kad ju je sin pozvao telefonom i rekao joj da je dobio batine. Tvrdila je da ovo nije prvi put i da joj dete od septembra trpi maltretiranje i dolazi kući sa modricama. U školi su to demantovali, tvrdeći da je bilo koškanja između dečaka, ali ne i težeg maltretiranja.

Rezultati istraživanja Unicefa
11 % učenika bilo je izloženo nekom obliku seksualnog uznemiravanja
65 % učenika se bar jednom u poslednja tri meseca našlo u ulozi žrtve nasilja
28 % učenika na neki način učestvuje u nasilju u prostorijama škole
44 % učenika tokom školovanja pamti da je lično doživelo nasilje
*U istraživanje je bilo uključeno blizu 30.000 učenika iz Srbije

I nasilnik je žrtva
VRANJE - U Vranju još nije stavljena tačka na slučaj devetogodišnjeg mališana kojeg su zbog bunta roditelja odeljenja prvog razreda OŠ „Vuk Karadžić“ premestili u drugu školu. Nemio slučaj dogodio se neposredno posle početka školske godine, kada su roditelji nekoliko dana odbijali da šalju svoju decu u školu zbog agresivnog mališana koji je maltretirao i tukao svoje vršnjake u razredu. Ovaj dečak tri meseca nije pohađao nastavu. Tek nedavno, našao je utočište u jednoj školi na gradskoj periferiji.
- Dete pohađa nastavu, nije izolovano i agresivno. Obezbedili smo mu individualnu učiteljicu, jer je dosta izgubio od nastave. Sa ostalom decom ide na odmor i užinu, na časove fizičkog vaspitanja. Smatram da je dete pozitivan lik i sa njime može da se radi, i ono pokazuje da hoće da se druži, da poštuje tuđu pomoć - kazuje direktor škole koja ga je prihvatila.
V.P.

Izvor: Blic