Ozaloscena porodica

Branislav Nusic



Sarka: Ostavi, boga ti, to, nego sta je tebi, zeno, te si se prilepila
       uz taj zid kao taksena marka?
Gina:  Kako da ti kazem... ovaj, i nisam se prilepila, nego tako,
       naslonila sam se, oduzele mi se nesto noge pa se naslonila
       malo.
Sarka: Pa idi u sobu, lezi.
Gina:  Ne mogu, ne mogu da se maknem.
Sarka: Da te povedem?
Gina:  Neka, idi ti u svoju sobu pa cu ja vec lako.
Sarka: Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid. Odi
       nasloni se na mene!
Gina:  Ne, ne, ako boga znas!
Sarka: Ju, crna Gino, sta ti je to za ledjima?
Gina:  Koje?
Sarka: Ovo!
Gina:  To? Izgleda kao da je neka kutija.
Sarka: Nije kutija, nego srebrni serviz, Gino!
Gina:  Bice, veruj, bice serviz, kad ti tako kazes.
Sarka: Pa serviz, dabome!
Gina:  Iju, iju, ko bi to rekao?
Sarka: Ama, sta: ko bi rekao?
Gina:  Pa to, ja sam mislila, kutija.
Sarka: More, ostavi sta si ti mislila; nego zar ti, tako ti boga,
       nista manje nego srebrni serviz?
Gina:  Tako ti boga, Sarka, uzela sam ga koliko uspomene radi. Ti
       znas koliko ja zalim pokojnika.
Sarka: Znam, kako da ne znam.
Gina:  Pa velim, za toliku zalost pravo je da uzmem kakvu sitnicu
       za uspomenu.
Sarka: Pa kad si htela sitnicu, sto ne uzede slanik, kad te je on
       i inace razalostio, nego citav serviz?

Analfabeta

Branislav Nusic



- Rivali, to je kad dvojica prose jednu devojku.

- Kriza je kad vlada da ostavku.

- Kokota, zenska kada malo vise zadigne suknju.
- A onaj sto zaviruje pod suknju zove se kokot.

- Populacija: zene koje mnogo radjaju decu.
- Gle molim te. Pa to je nasa popadija Persa prava populacija.
  Izradjala devetoro dece. Cekaj, bas da kazem popu da mu je
  zena populacija.

- Optimizam i pesimizam - lepa strana i ruzna strana
- Gle molim te. Pa to je nas popa. Gledas ga spreda, on je optimizam,
  a gledas ga odostrag, on je pesimizam.

- Anulirati. To je kad se nesto ubrise.
- Pa to je kad, na primer, gospodin Mika ubrise nos, onda se to
  stranim recima kaze: gospodin Mika anulirao nos.

- Perspektiva je nesto sto u knjigama ima zabelezeno, a u stvari
  ne postoji.
- Pa to se ne kaze perspektiva, nego deficit. Imas u knjizi zavedenu
  sumu, a para nema. To je deficit, a za deficit se, brate, ide na
  robiju. A ja nikad nisam cuo da je neko za perspektivu otisao na
  robiju.

- Prostitucija, to je kad se mnogo upotrebljavaju zenske u
  sramotnom smislu.
- Pa sto, brate, ne napises: bezobrazluk?

Autobiografija

Branislav Nusic



   U osnovnoj skoli obicno je ovako islo: pet dana nisam nista radio,
sesti dan nosio sam regraciju ucitelju, a sedmi posvecivao Bogu i,
prema tome, odmarao sam se. Ucitelj prvog razreda, secam se, voleo
je pastrmu; ucitelj drugog razreda voleo je slaninu, a ucitelji
treceg i cetvrtog razreda voleli su jaja, i to su morala biti
zdrava jaja, jer djakon Ilija - on je bio ucitelj cetvrtog razreda-
uzme svako pa gleda prema svetlosti i koje ne valja, vraca, te mu
se mora drugim zameniti. Jedanput, kad nije bilo u kuci jaja,
ukrao sam nasad iz komsiluka, odneo popadiji, a ova taman mesila
svom djakonu patispan, pa sruci osam malih pilica u testo i vec
sutradan mogao sam govoriti kakogod sam hteo lekciju, nisam mogao
dobro proci. Najzad, kad bi dosao ispit, odneo bi i moj otac svoju
regaraciju i ja bi opet prosao.

........

   - Sinko, kad se vratis sa ispita, pa mi se javis da si polozio,
dobices ovaj zlatan dukat. - I pokaza mi nov novcati dukat. - A
ako ga ne polozis, slobodno mi nemoj ni dolaziti kuci, jer cu te
isprebijati na mrtvo ime.

   Kad sam srecno pao na ispitu, stanem pred gimnazijska vrata
ovako razmisljajuci:

   - Batine mi ne fale, a dukat necu dobiti, dakle dve stete. Kako
bi bilo da ja to svedem samo na jednu stetu. Neka dobijem batine,
kad tako mora biti, ali bar nek dobijem i dukat!

   I odmah mi sinu srecna misao kroz glavu, te se otisnem kroz
ulicu sve skakuci s noge na nogu; doletim ocu i majci veselo,
poljubim im ruku i uzviknem:

   - Polozio sam, odlicno sam polozio

   Majci i ocu skotrljase se niz obraz dve suze radosnice, a otac
spusti ruku u dzep i dade mi onaj nov novcat dukat.

   Ja sam, razume se, pojeo zatim batine, ali sam bar pojeo i dukat.
.........

   - Ti moras biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu.
   - Kako to moze biti? - upita ona radoznalo.
   - Otrovacemo se, ako pristajes?
   - A kako cemo se otrovati?
   - Popicemo otrov! - nastavih ja odlucno.
   - Dobro, pristajem, a kad?
   - Suta posle podne!
   - E, sutra posle podne imam skole - priseti se ona.
   - To jeste - pade i meni na pamet. - Ne mogu ni ja sutra, jer bi
dobio odsustvo, a imam dvadeset i cetiri, pa bi me posle isterali
iz skole. Onda, ako hoces, u cetvrtak posle podne, onda nemamo skole.
   Ona pristade.
   Iduceg cetvrtka posle podne, ja ukradem od kuce kutiju sibica i
podjem da se sastanem s Persom, kako bi zajedno otisli na onaj svet.
   Sednemo u njenoj basti na travu i ja izvadim kutiju.
   - Pa sta cemo sad? -pita Persa.
   - Da jedemo sibice!
   - Kako da jedemo?
   - Evo ovako - reknem ja, pa otkinem glavic i bacim a ono drvce
pojedem.
   - A sto to bacas?
   - Pa to je gadno.
   I ona se resi, te pocnemo da jedemo ona drvca. Ona pojede tri,
pa joj udarise suze na oci.
   - Ja ne mogu vise, nikad u zivotu nisam jela drva, ne mogu vise.
   - Onda, ti mora da si vec otrovana.
   - Moze biti, rece ona, a ja nastavih i pojedoh devet drvaca , pa
i ja izgubih apetit.
   - Pa sta cemo sad? - pita ona.
   - Sad da idemo svako svojoj kuci, da umremo. Sramota je, znas, da
umremo ovde u basti; mi smo deca iz dobrih kuca, pa je sramota da
umremo u basti.
    - Jeste! -rece ona i podjosmo.
    Cela se stvar medjutim svrsila ovako: ona je otisla kuci i molila
majku da joj namesti krevet da umre. Tom prilikom joj je priznala da
se otrovala, to jest da je jela drva sa mnom. Majka njena, bez obzira
na njen polozaj, rece:
   - E, kad si mogla da jedes drva u basti, jesces ih i ovde u sobi!
I vec , sta je dalje bilo, vi svi znate.
   Zbog tih batina Persa me je strasno omrzla i tako se svrsila moja
prva ljubav.

Beograd nekad i sad

Branislav Nusic



Mile:  Sta ste vi, kog djavola, na Ceru radili?

Stanojlo: Ja, je li? Borio sam se; bio sam u trecem pozivu, a treci
  poziv potegao je kao i najmladja vojska. Nigde zaostali nismo;
  ako nismo bili prvi, nismo bili ni poslednji. Na Ceru sam ja
  ranjen, pa sam tamo i ovu medalju dobio. Bilo je to pred kraj
  leta, tako uoci Preobrazenja, jest, jer o Preobrazenju je i resena
  bitka. Pa mi, treci poziv, bili smo na jednoj kosi; ispred nas
  drinska divizija, a neprijatelj...

Mile (nestrpljivo): Pa je l' cete vi celu istoriju da mi ispricate?

Stanojlo: Celu, nego, jer treba da je cujes, i da je znas.

Mile (sa dosadom): Ah, molim vas, ko ce to vecito da slusa?

Stanojlo: Ko ce da slusa? Ti! Razumes li, ti! ZAr ja slusam tvoje
  kako je lopta letela, kako je centarhalf posrnuo, kako je levi
  bek udario jedno hop i... ja tebe slusam, a ti da ne slusas ono
  sto je bilo na Ceru?

Mile: Pa da... razumem... ali, znate, istorija, to je proslost.

Stanojo: I zato sto je proslost, da se ne pominje vise, je l'?
  (Jetko.) Proslost, proslost... pa proslost dabome, al' da nije
  bilo te proslosti... Vidis li ti, ta polja po kojima vi sada
  sorate lopte proslost je obojila krvlju i...

Mile: Pa dobro, ne kazem ja, imate pravo... Mi sve postujemo i
  klanjamo se proslosti, samo... znate kako je, dosadi i to;
  svaki cas poneko natakari medalju za hrabrost na grudi, i
  prica price iz Albanije, sa Cera, sa Kajmakcalana...

Covek s repom

Branislav Nusic



   On se nije rodio s repom. Prikacio mu se usput, kroz zivot, kao sto
se nekome prikaci cicak kad se vere kroz korov.

   On se cak podvrgao bio operaciji ne bi li se oprostio repa, pa ipak
nije uspeo. Nije, doduse, legao na lekarski sto, ali je stao pred
sudsku zelenu katedru, a to je tako isto operacioni sto. Operacija je
srecno obavljena, oglasen je za nevina, ali izgleda da rep nije u
korenu isecen i on ga je osecao i dalje u zivotu.

   Nije mu taj rep smetao da jede i pije, nije mu smetao ni da spava,
ali mu je smetao da sedne na stolicu, na primer, na ukaznu i uopste
na stolicu koje je sobom bila izraz poverenja.

   I sta sve nije cinio da prikrije rep, kad vec ne moze da ga se
oprosti. Trazio je savete na sve strane i rado im se podvrgavao. Tako
jedan prijatelj mu rece:

   - Budi pobozan i odaj se molitvama i tihome zivotu.

   I on je redovno isao u crkvu, krstio se kod svakoga "Amin" i
"Gospodi pomiluj", naucio je celu liturgiju napamet, pa je cak cesto
drzao i levu pevnicu. I kad god bi izasao iz crkve sa sluzbe bozije,
on se doduse nije pipao da vidi nosi li jos rep, ali je iz pogleda
onih koji su sa njim izlazili iz crkve jasno video da mu se rep jos
vuce...

   Otisao je ocajno prijateljima koji su ga i ranije savetovali i
ispovedio im svoju nevolju. Oni su se zabrinuli i zamislili i dali mu
tada nov savet:

   - Budi veseo i zbiraj oko sebe vesele drugove. Veselje ce ti
sasusiti rep i on ce otpasti.

   I on je utonuo u veselje. Od case i pesama i veselih drugova nije
se odvajao. Noci su mu cak bile kratke, i da zadovolji potrebu za
veseljem, on je i dane trosio i, kad god bi sa svakog od tih veselja
polazio kuci, on se doduse nije pipao da bi video nosi li jos rep,
ali je iz pogleda onih sa kojima se veselio jasno video da mu se
rep jos vuce.

   Otisao je svojim prijateljima koji su ga i ranije savetovali, i
ispricao im svoju nevolju. Oni su se zabrinuli i zamislili i dali
mu tada nov savet:

   - Budi plemenit, cini dobra dela. To je pouzdan lek koji skida
coveku svaki rep.

   I on je postao dobrotvor. Nije bio bogat, ali od onoga sto je imao
odvajao je vise od polovine i cinio dobra dela. Pomagao je svakome
kome bi pomoc zatrebala, delio je sirotinji, prilagao je gde je cuo
da se trazi za kakvu humanu cilj, i, kad god bi kakvo tako dobro
delo ucinio, on se doduse nije pipao da vi video nosi li jos rep, ali
je iz pogleda samih onih kojima je dobro cinio jasno video da mu se
rep jos vuce.

   Otisao je ocajno svojim prijateljima koji su ga i ranije savetovali,
i ispovedio im svoju nevolju. Oni su se zabrinuli i zamislili i dali
mu tada nov savet:

   - Budi bogat. Bogatstvo prikriva svaki rep koji covek vuce u zivotu.

   I on leze na posao. Poce da se znoji i da obrce paru. Od dinara
napravi dva, od dva sest, od sest pedeset i od pedeset jednu, dve i
tri stotine. Dzepovi mu se naduse od banknota, kasa zagusi od
novcanih paketa, i udje u poslovni svet i, gle, poce osecati kako mu
se rep polako sasusuje. On se, doduse, nije pipao da bi video nosi
li jos rep, ali je iz pogleda svojih poslovnih prijatelja, iz pogleda
kojima je u carsiji predustretan, jasno video da se zauvek oprostio od
repa.

   Ne samo to, vec poce osecati kako sad moze sesti i na one stolice na
koje pre, zbog repa, nije mogao sesti. Tako jednog dana postade on clan
partijskog odbora, pa onda kandidat za opstinskog odbornika. I ko zna,
jednog dana, nece li sa obicnih stolica preci u fotelju.

   I kad god bi uvece, srecan i zadovoljan sto se oprostio jedne napasti
legao da spava, saptao bi pod pokrivacem sam sebi onaj savet koji su mu
prijatelji dali:

   - Budi bogat. Bogatstvo prikriva svaki rep koji covek vuce u zivotu.

Divina comedia

Branislav Nusic



   Sto je taj covek tad nakazivao, sto sam tu cuo lepih reci o meni -
to se prosto ne da upamtiti! Kako sam, ne znam, bio plemenit, dobra
srca, castan, posten, skroman, darovit, cestit, blag, dusevan, iskren,
druzevan, velikodusan, duhovit, darezljiv, mudar, raden, covekoljubiv,
smotren, uzdrzljiv i bog-te-pita jos kakav. Kad sam sve to cuo, ja
poceh vec i sam pomisljati da je odista zalost i grdna steta sto je
umro takav covek kao sto sam ja!

   Izmed' ostalog, govornik je narocito zastao i opsirno govorio o
tome kako sam ja i "preduzimljivog duha"; kako sam ja bio najrevnosniji
clan onog odbora koji je skupljao priloge za spomenik pokojnim Acimu
Pivljakovicu. Da budemo iskreni, mrtvom se coveku bar prasta... ono,
jesam i ja pomalo pijucnuo od tog novca, ali ova lola sto mi sad nad
glavom laze u stvari je popio ceo spomenik dragoga pokojnika Acima.
Ja ne znam samo sto sad potrze tu stvar i tera me da ovako mrtav
prolajem . Dobro, ja sam bio odbornik u tom odboru, ali jesam li ja
jedini covek u Srbiji koji je odbornik kakvog odbora za podizanje
spomenika, i je li to jedini spomenik u Srbiji koji su pojeli i popili
odbornici? Ja sam siguran da ce on, ovaj isti Steva Joksic, cim se
vrati sa moje pratnje, predloziti da se obrazuje odbor koji ce
prikupljati dobrovoljne priloge za spomenik meni.


   ..........

   Cekaonica je sv. Petra kao i svaka zemaljska cekaonica. Po
raznolikosti lica, koja sede tamo, lici na cekaonicu Ministarstva
unutrasnjih dela, i to na cekaonicu toga ministarstva onoga dana kad
padne stara i dodje nova vlada.

   Kad sam u tu cekaonicu usao i pogledao unaokolo, a meni se nesto
ucini kao da sam dosao, boze me prosti, da trazim klasu, a ne da
izradim sebi pristup u raj. Sarenilo je tim zanimljivije u ovoj
cekaonici sto tu ima i svih vera i svih narodnosti, samo sto svi
govore jednim jezikom. Na nebu se govori francuski, iako se Englezi
staraju svim silama, kad njihov jezik nije mogao da postane svetski,
da bar postane nebeski jezik.

   I koga ti tu nema u cekaonici.

   Tu neka stara generalica koja sva mirise na tamnjan i bosiljak,
ali kojoj je mladost izvesno mirisala na sve svetske parfeme i
sampanjsku aromu. Ona nosi sobom pismeno uverenje svoga arhibiskupa
da je redovno posecivala crkvu; da je prilagala za veru; da je
prilagala sirotinji, ali je izvesno zaboravila kod kuce uverenje
svog muza, po kojem je u mladosti i suvise ljubila svoga bliznjeg.

   Tu jedan saraf koji jednako sapce nesto i, kad skupi prste da se
krsti, jednako mu palac mrda, kao da broji novac, te ne ume nikako
da se prekrsti. On je posao na nebo sa ovim racunom: dve vladike bile
su mu duzne izvesne sume sa dvanaest na sto, pa su umrle, a dug nisu
platile. Trazici im samo glavno, a interes ce im oprostiti pod uslovom
da mu izrade ulazak u raj.

   Tu jedan pop, koji mi odnekud dolazi poznat; znam cak da ima i lep
glas, ali bih se opkladio da se nismo u crkvi poznali. Pa onda, tu
je i gospodjica S. glumica, koja misli da trazi raj na osnovu toga
sto je na pozornici uvek igrala uloge poboznih i dobrih majki i
dojkinja; razume se, ona ce brizljivo prikriti da je i van
pozornice  koji put igrala te uloge. Pa tu onda neki veliko -
dostojnici, vladike, fratri, hodze; stare pobozne gospe i mlade
zenice, koje bi, kad bi im se stavilo da biraju izmedju raja i
pakla, izabrale - da se vrate na zemlju. I tu jos puno drugih lica,
da ne mozes mesta dobiti. A sve se to gura, muva, privlaci i
potiskuje, jer sve nestrpljivo ocekuje da bude primljeno kod sv.
Petra te da udje u raj.


   ........

   E, sad mozete misliti kakvu sam vatru bacio. Napravi se jedan lom
i guzva, ni ono nebo ni daj boze. Nastade dreka, piska i cika, i vec
dodje do toga da se duse uhvate za guse, i bog bi ga sveti znao sta
bi tu sve bilo, da se ne desi nesto cemu se niko nije nadao.

   Prosu se po nebu neka izvanredna svetlost, zatrubise trube
arhandjela, heruvimi umilno zapevase: "Osana|" a ozgo se iz svetlosti
zacu neki sveti glas, glas kome se ne odoleva, glas kome se pokorava:

   - Deco, deco moja, zar vam je i nebo tesno?

   Mi oborili glave od straha i gledamo u zemlju (tj. ne mozemo
gledati u zemlju, vec preda se), a niko nista ne odgovara.

   - Izmirite se! - zagrme onaj sveti glas, glas kome se ne odoleva.

   Mi cutimo kao nemi i ne micemo se.

   Tada ce taj glas:

   - Ima li medju vama koga iz Srbije?

   Svi pokazase prstom na mene.

   - Sta je on tamo bio?

   - Policijski pisar, - odgovorih ja drscuci.

   - Izbacite ga iz raja, da bi mogli mirno ziveti, kako nebu i rajskim
dusama i prilici.

Gospodja ministarka

Branislav Nusic



Zivka: Sta si uradio, crni sine, govori sta si uradio?
Raka:  Nista!
Zivka: Ama, kako nista kad si razbio nos sinu engleskog konzula!
       I 'ajde sto si mu razbio nos, naposletku omakne se pesnica
       pa, desi se, ali sto mu opsova oca?
Raka:  I on je meni!
Zivka: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitano dete.
Raka:  Opsovao mi je. Ja mu lepo kazem: "Skloni mi se s puta ili
       cu da te haknem", a on meni "Olrajt"! A "olrajt", to znaci
       na engleskom jeziku da mi psuje oca.
Zivka: Nije istina.
Raka:  Jeste, ja sam to ucio u lekciji.
Zivka: Pa kad je on tebi kazao "olrajt", sto nisi i ti njemu
       kazao "olrajt"?
Raka:  E, ne bi me razumeo. A posle, ne bih ja, nego ja njemu
       sasvim uctivo kazem: "Kus, svinjo jedna"! a on meni opet
       "olrajt"! E, nisam onda mogao vise da se uzdrzim, nego ga
       haknem po nosu i opsujem i ja njemu oca.
Zivka: Nesrecnice jedan, znas li ti da je to engleski otac? To nije
       nas otac pa da ga psuje ko stigne, nego je to engleski otac!
       Ju, ju, ju, gospode boze, sta cu s njim! Vodi mi ga Anka,
       ispred ociju, jer cu ga rascerupati kao pile. Skloni mi ga
       ispred ociju!

       -------------
Zivka: A on vam je ovo dao?
Anka:  Da, gospodin zet. On ceka u predsoblju.
Zivka: Recite gospodinu zetu neka mi se vuce ispred ociju, necu da
       ga primim.
Anka:  Ali gospodin kaze da ima zvanican razgovor.
Zivka: Nisam danas zvanicno raspolozena, pa eto ti! Ne mogu da ga
       primim.

       -------------
Vasa:  Kazala mi Zivka jos i ovo: ako lepim ostavis zenu, ti ces,
       prijatelju, dobiti kao nagradu klasu. Zamisli, dobices klasu!
       I eto, vidis, imas da biras sta vise volis: zenu ili klasu?
Ceda:  Ja bih najvise voleo zenu s klasom.
Vasa:  Rotkve tebi strugane, ti hoces lubendinju?
Ceda:  Cekajte, nisam vam sve ni kazao. Jos vise bih voleo zenu sa
       dve klase.

       -------------
Ceda:  I to tako ona ode kod zubnog lekara, sedne u onu gvozdenu
       fotelju: "Molim lepo, ja sam dosla da mi promenite zub i da
       mi promenite zeta!" Hvala lepo! I ako ona pocne tako, moze
       jednom doci zubnom lekaru i reci: Ja sam, znate, dosla da
       mi plombirate zeta.

Hadzi Loja

Branislav Nusic


   ...

   Stanovnici Bosne i Hercegovine! Trupe austrijskog cara i madjarskog
kralja na pragu su da predju granice vase otadzbine. One ne dolaze kao
neprijatelji da nasilno otmu ove zemlje, vec kao prijatelji, da ucine
kraj zlima koja ne samo sto pustose kroz citav niz godina Bosnu i
Hercegovinu, vec prete mirnom zivotu austrijskih pogranicnih zemalja.
Car je s bolom saznao da gradjanski rat pustosi ove lepe zemlje, da
njihovi stanovnici medju sobom ratuju, da su promet i trgovina
prekinuti, da su vasa stada ostavljena na milost i nemilost pljacki,
da vasa polja nisu poorana i da su se beda i nesreca odomacile kako
po gradovima tako i po selima...

   Veliki i teski dogadjaji onemogucili su vasoj vladi da na stalnoj
osnovi vasspostavi mir i red na kojima pociva narodno blagostanje.
Car i kralj nije mogao dalje gledati i trpeti kako u susedstvu
njegovih pokrajina vlada nasilje i nered; kako beda i oskudica
navaljuje sve vise i vise na granice njegove drzave. On je svratio
pogled evropskih drzava na vas polozaj i u Savetu naroda je
jednoglasno zakljuceno da vam Austro-Ugarska povrati red i blagostanje
koji vam tako dugo oskudevaju. Zadahnut zeljom za vase dobro, Njegovo
Velicanstvo Sultan se nasao pobudjen da vas poveri zastiti svoga
mocnoga prijatelja Cara i Kralja. I tako ce se carska i kraljevska
vojska pojaviti u vasoj sredini. Ona vam sobom ne nosi rat, vec
mir!...

   Nase ce oruzje svakoga stititi i nikoga nece uznemiravati. Car i
Kralj zapoveda: da svi sinovi ove zemlje uzivaju podjednako pravo po
zakonima; da svi budu podjednako zasticeni u njihovom imanju, njihovoj
veri i njihovom zivotu. Vasi se zakoni i vase ustanove nece samovoljno
unistavati i vasi ce se obicaji i vase naravi stedeti...

   Nista se nece bez zrelog procenjivanja vasih potreba menjati. Stari
zakoni ce vaziti sve dotle dokle se novi ne donesu. Ocekuje se od svih
svetskih i duhovnih vlasti da odrzavaju red i potpomazu vladu. Prihodi
ovih zemalja ce se upotrebljavati iskljucivo na njihove potrebe.
Zaostali se danak iz poslednjih godina nece prikupljati. Carska i
karaljevska vojska nece ugnjetavati ili uznemiravati zemlju. Sto se
za nju bude od stanovnistva trazilo, to ce se novcem isplacivati.
Car i Kralj zna za vase nedace i zeli vam srecu...

   Pod njegovim mocnim skriptom zive zajedno mnogi narodi i svaki govori
svoj jezik; on vlada nad sledbenicima raznih vera i svaki slobodno
ispoveda svoju veru. Stanovnici Bosne i Hercegovine! Predajte se s
poverenjem zastiti slavom uvencanih zastava austro-ugarskih; primajte
nase vojnike kao prijatelje; pokoravajte se vlastima, odajte se opet
radu i bicete sticeni u njegovim plodovima!

   ...

   Ti ces nas prezivjeti, sinko, pa upamti sve ovo sto biva. Kad
dorastes do djedove puske, tada ce vec nase grobove pokriti gusta
trava, a nasa ce se imena poboraviti! A ti vidji i upamti sve ovo.
Pa kad odrastes, a ti pricaj! Pricaj onome dobu, koje ce s tobom
nastati, i reci mu da je citav jedan narod propao zato sto se
vjerama zaveo, a da ce vaskrsnuti i mora vaskrsnuti zasto sto
se na samrti sjetio: da je brat mio pa ma koje vjere bio!

   ...

Jedna lekcija iz zemljopisa

Bransilav Nusic



   Pitanje: Od reka koje proticu kroz Beograd, koja je najveca?

   Odgovor: Kroz varos Beograd proticu mnoge reke, ali jedna od
najvecih jeste reka Skadarlija.

  Pitanje: Gde izvire, kakav joj je pravac toka i gde utice?

  Odgovor: Reka Skadarilija izvire pod razvalinama stare
"Esnaflije", protice kroz Skadarsku ulicu, prolazi izmedju
"Dve bule" i utice u reku Dunav, a s njom zajedno u Crno more.
Ona u svom toku ide prvo severozapadno, zatim na jedan mah
skrece na istok, pa kad primi u se pritocnicu iz Zetske ulice,
ona savije na zapad, pridrzavajuci se stalno u svome toku
regulacionog plana varosi Beograd.

   Pitanje: Prima li reka Skadarlija usput kakve pritoke, i koje
su poimence?

   Odgovor: Reka Skadarlija u svome toku prima mnoge pritoke, od
kojih su najglavnije ove: 1. Pasanin potok, izvire iz kujne kafane
"Bulevara" i utice u Skadarliju, nedaleko od svog izvora. 2. Gospa
Persin potok. Izvire iz pomijare gospa Perse piljarice i utice u
reku Skadarliju, nedaleko od svog izvora. 3. Zetska reka. Jedna
je od najvaznijih pritoka Skadarlijinih. Slazi sa planina Cetinjskih,
t.j. sa onih brda koja su postala usled rdjave kaldrme u Cetinjskoj
ulici, protice kroz svu Zetu, primajuci usput mnoge potoke iz raznih
avlija i pomijara, prolazi u svome toku kraj "Bumsa", i kad izadje
iz Zetske ulice, mesa svoje vode sa vodama reke Skadarlije, pa s
njom zuri u Dunav, i sa ovim u Crno more. 4. Pucerkin potok. Izvire
iz pomijare Matilde pucerke i utice u levu obalu Skadarlijinu. 5.
Potok broj 42. Nosi svoje ime po broju kuce iz koje izvire. 6.
Gospodin Jevremov potok. Izvire iz nuznika gospodina Jevrema penzionera
i utice u desnu obalu Skadarlijinu. 7. Brabecov potok. Istice iz
Male pivare i vrlo je zute boje, a utice u desnu obalu Skadarlijinu.
Osim pobrojanih u Skadarliju uticu jos mnoge reke i potoci, kojima
izvori nisu u svemu ispitani.

   Pitanje: Je li reka Skadarlija plovna?

   Odgovor: Reka Skadarlija jeste plovna. Kad nadodje voda, narocito
posle kakve jace kise, njome obicno plove sesiri, glavice kupusa,
korpe s tresnjama, kante, kalocne, i uopste svi predmeti, koje ona
u svom bujnom toku docepa ispred raznih ducana i piljarnica. Svi
ti predmeti, glavice kupusa, kalocne i korpe sa tresnjama, zure
hitno sa rekom Skadarlijom u vode reke Dunava, da zatim, sa ovim
otplove u Crno more.

Kirija

Branislav Nusic



- Ono sto vidite, to je grad Zemun. Zemun lezi na Dunavu i gleda u
  Beograd. Zemun je grad cije se stanovnistvo pre svetskog rata
  bavilo pregledom pasosa, a posle svetskog rata, to je varos u
  kojoj stanuju oni cinovnici koji ne mogu da nadju kvartir u
  Beogradu...

- To sto vidite sad, to je Vranje. Ta je varos ranije bila na
  samoj granici drzavnoj, a sad se povukla vise u unutrasnjost.
  Vranje je cuveno po tome, sto je tu Kostana ciganka pronasla
  Boru Stankovica knjizevnika...

- E, deco, ovo je Italija. Stanovnistvo Italije je mnogobrojno
  i najvise se bavi sviranjem u mandolinu i zderanjem makarona.
  Italija je vrlo plodna zemlja i u njoj radjaju najvise zejtin,
  vino, pomorandze i atentaroti...

- E, deco, ovo sto vidite, to je Svajcarska koja se inace u
  geografiji zove i Mon-Blan. Kod Svajcaraca je vera i narodnost
  privatno zanimanje, a stanovnisto se najvise bavi busenjem rupa
  u siru koji se, zbog tih rupa, zove svajcarski sir. Sem
  svajcarskog sira, stanovnistvo se u Svajcarskoj bavi jos i
  proizvodnjom snega i glecera...