24.10.2014. - 16:49


Odgovornost za krizu institucije braka bi trebalo tražiti u činjenici da ljudi ne umeju da pronađu adekvatnog partnera. O oboj temi smo razgovarali sa psihoterapeutom dr Zoranom Milivojevićem.



Ako ljubav nije bila na papiru, kao da nije ni postojala… Nekada brak koji se ne sklopi pred svedocima, potpisan i „pečatiran“ u opštini, nije bio na dobrom glasu. O njemu su kolale ružne priče i označen je kao društveno nepoželjan. Onda je došlo neko drugo vreme u kojem je „divlji brak“ postao normalna stvar, oslobođen negativnog konteksta i omalavažavajućeg predznaka. Činilo se da je zbog njega onaj zvanični doživeo sudbinu prevaziđene institucije.

Međutim, pred opštinske i crkvene oltare se u poslednje vreme ponovo staje u velikom broju, pa je pitanje da li je na pomolu stari-novi trend u Srbiji, koji opet ide u prilog braku? Ili je to samo varka? Gde je danas brak u našem društvu, koliko je (ne)ugrožen ili (bez)vredan?

Na ovu temu razgovaramo sa psihoterapeutom dr Zoranom Milivojevićem, jednim od sto svetskih autora koje je Leo Borman okupio oko projekta „Svetska knjiga o ljubavi“, a „Psihopolis“ objavio na srpskom jeziku.

Naš sagovornik kaže da ima mnogo dokaza da se promenila funkcija braka, u šta je „upetljana“ i ekonomska sfera koja diktira stil života.

    - Kada ljudi nisu bogati, muškarac i žena su upućeni jedno na drugo da bi preživeli i podigli decu. U takvim društvima njihove uloge su jasno definisane i one im omogućavaju da se dobro uklope. Kako je u ovoj zoni život težak, ni žena ni muškarac ne mogu da odgajaju decu ukoliko su sami, tako da je za njih brak potreba – kaže Milivojević, govoreći o mentalitetu zone preživljavanja.

Međutim, odnos prema braku se menja kada se ljudi obogate ili kada veruju da imaju pravo da žive onako kako su videli u filmovima ili čitali u romanima. Tada, objašnjava psihoterapeut, nastaje mentalitet kvalitetnog života, a on se traži u uživanju.

Šta se tada dešava sa brakom?

– Kada je ekonomska situacija dobra, on ponovo gubi na značaju i prestaje da bude potreba. Jer ljudi samo žele da uživaju, a ne da se pate. Ono što partnere u tom trenutku povezuje jeste doživljaj da se dobro osećaju kada su zajedno. Na taj način zaljubljenost ili ljubav postaju jedina veza između njih dvoje. Oboje su pomalo sebični i partner im je važan samo dok im ispunjava potrebe. Imaju visoke kriterijume, pa se veoma lako razočaraju. A kada se razočaraju, i kada nemaju nade da će se partner pozitivno promeniti, tada odlaze, raskidaju, razvode se.

Dok danas, s jedne strane, imamo sve više razvoda, s druge strane raste broj crkvenih brakova i zavetovanja pred Bogom. Kakvu poruku o našem društvu šalje ta činjenica?

– Što je institucija braka nestabilnija, to novi parovi jedno drugom daju čvršća obećanja da će ostati zajedno do kraja života. Ali crkveni brak nije nikakva garancija. Ne verujem da bilo kakvo obećanje može da sačuva odnos među supružnicima. Da bi neko održao obećanje da će ostati, njemu taj brak mora da bude dovoljno udoban. Osnovna greška je što danas ljudi masovno misle da je zaljubljenost prva faza ljubavi, pa kada im se to desi, odluče da se venčaju. Ali, zaljubljenost je zapravo prva faza razočaranja. I zato za nekoliko godina kada nastupi razočaranje u partnera, brak postaje neudoban, partner se loše oseća i tada nikav zavet ne može da bude dovoljan da se neko žrtvuje. Dakle, odgovornost za krizu braka vidim u tome što ljudi ne umeju da izabaru partnera. Umesto da gledaju na to kakvu vezu žele, pa da traže nekog koji ima iste želje kao oni, ljudi se zaljubljuju u nečiji izgled i veruju da će sa tom osobom lepo živeti. A onda shvate da je to neko ko ima sasvim drugačije vrednosti ili predstavu o zajedničkom životu.

Kako danas izgleda lice i naličje braka?

– Da bi brak bio dobar, ljudi bi trebalo da budu spremni da se emotivno vežu za partnera i da žele da imaju decu. Osnovna prednost braka je što bi on kao društvena institucija trebalo da donese izvesnu sigurnost. Ali šta će zaista doneti supružnicima, zavisi da li im je dobro u njemu. Ako nisu zadovoljni, ili ako je samo jedno od njih nezadovoljno, taj brak će imati „ugrađenu nestabilnost“ koja može da dovede do razvoda. I zato, brak može da bude izvor najveće sreće, ali i pravi pakao.

Jesmo li manje voljni ili više „obavezni“ da poštujemo partnera, ne varamo ga i ne lažemo, ako smo u braku ili to više nema nikakve veze?

– Kada ljudi više ne veruju u trajnost braka, počinju da donose sebične odluke. Ima mnogo primera da je partner koji je bio veran lošije prošao. To stvara nepoverenje i ljudi počinju da prave vlastite „B varijante“ i „izalne strategije“ ukoliko brak ne uspe. I eto problema, jer je on zasnovan na poverenju i pripadnosti, pa kada tu nastane pukotina, malo je verovatno da će se situacija dobro završiti.

Kakvu budućnost prognozirate instituciji braka u Srbiji?

– Zahvaljujući masovnim medijima i Holivudu, naš mentalitet je postao zapadnjački ili zona uživanja. To znači da je sve više onih koji su narcisoidni, sebični i koji gledaju kako što bolje da prođu uz što manje truda. Sve je više mladih koji ne veruju u ozbiljne veze, koji uprkos tome što su prevalili tridesetu neće da odrastu, koji hoće da uživaju, da ih neko voli i mazi, izdržava i slično. Kada razmažena deca odrastu, očekuju da će ih partner maziti isto kao i roditelji. Mnogo je i onih koji ne veruju u ljubav, pa grade karijere, jer veruju da je to nešto što zavisi samo od njih, dok je ozbiljna veza povezana sa rizikom da se bude prevaren, ostavljen.

    Dakle, trend propadanja braka će se nastaviti. Jedini izlaz je da pronađemo način da bolje biramo partnere, spojimo srce i mozak i izbacimo romantične predstave iz naših glava.

KAD SU RAZLIKE IZRAŽENE

– Ako su temeljne razlike velike, parovi pokušavaju da jedno drugo nateraju da promene ponašanje, kako bi partnera „ugurali“ u svoju predstavu zajednice. Tada počinju svađe, brak postaje nestabilan, dolaze krize, što može da dovede do razvoda, prevara i sličnih stvari.

Šta danas ide u prilog „divljem braku“?

– Kada ljudi unapred znaju da imaju šanse da se razvedu, tada i ne žele da se venčaju. Na taj način veza postaje jedno konstantno „zabavljanje“, a ne pravo emocionalno vezivanje. Zahtev da se uživa sa partnerom je teško ostvariti tokom godina, tako da veza ili brak postaju nestabilni.

Izvor: Novosti

Gde ce brakovi biti jaki, stabilni i na duge staze, kada se vecina jebe sa svakim gde stigne, i svi su na nivou nevaspitane dece koja ne komunicira, ocekuje kule i gradove, ne radi ka necemu i ne zeli da resava konflikte i probleme na racionalan nacin. 

Ma dobro sad...brak kao institucija ima svoju istoriju. I podlozan je promenama.

Meni je bilo fascinantno recimo da je rana rimokatolicka crkva cak zabranjivala brakove sve do momenta dok nije skapirala da joj je bolje da ga prizna i od toga opet napravi nekakvu svoju dogmu i stavi sapu na prihode i sl.

Isto tako, belu vencanicu je prvi put obukla na svojoj svadbi neka francuska kraljica (bila je tkanina sa belim perjem, zaboravila sam ime te kraljice) i od tada je srednjevekovna Evropa usvojila belu vencanicu i veo za nevestu.

Da, jer kao bela vencanica je oznacavala cistocu i nevinost, sto znaci da ako bi se pratila ta tradicija, bela vencanica bi bila najmanje trazena.   Sto se tice braka, i sto se mene tice, brak je mozda nastao kao neko religijsko sranje i sve to, ali danas je vise na nivou drzave, znaci cisto neka administrativna strana.  E sad, sto ja smatram da je unistavanje braka greska (trebalo bi ga modifikovati jer pojedine drzave su bas brutalne sto se tice znacenja sta je brak).  Ali to je NWO, unisti porodicu, unisti drustvo.

U klasicnom smislu je prevazidjen...jel su se stekli uslovi za to...

Odnosno nema vise onih uslova koji su bili tad...

Sta je onda alternativa za isti?

Pa seksualna komuna...

Zezam se...

Sta ja znam...neki savez izmedju dva ljudska bica koja hoce da budu zajedno...i imajue neki cilj....tako nesto...

Mada je i to tesko izvodljvo...

Ako posmatramo racionalno, taj primat koji zele da zadrze drzava i crkva su samo kocnica ako brak propadne. Inace ga nicim ne poboljsavaju niti imaju bilo kakvog uticaja na njega.
Da li se drzava i crkva mesaju u brak ako krene nizbrdo? Naravno da ne.
One su tu da naplate svoje takse i pri sklapanju i pri razvodu braka. I to je to. Znaci jedno duplo golo.

Mada, koliko je brak jos uvek jak kao institucija porodice govori cinjenica da ga cak i gej populacije zele i da se za njega bore. To bi trebalo nesto da govori.

Ja mislim da se oni bore za to da teraju kontru, da kompletno obezvrede brak, i da naravno izvuku povlastice braka u slucaju imovine, smrti  itd.  Da brak nema te odrednicek koje pruza drzava, ne verujem da bi bila tolika hajka. Ali sta znam/

Ja ne mislim tako...ali dobro...

Uopste sam protivnik toga da se silom nesto radi...