Mislis na to sto oni rade, ili nesto sasvim drugo?  Ja sam protivnik isto da se na silu nesto radi, ali to postaje sve ucestalije.

Ok, ima i toga da se bracnim ugovorom definisu i neka imovinska pitanja.

Mada je danas zakon o braku otisao malo dalje pa se i vanbracna zajednica podjednako tretira kao i brak.

Za one kojima je bitan interes, postoje predbracni ugovori. Sve je to sistem osmislio.

Ali onda opet govorimo o necemu sto je institucija i drustvena tvorevina a ne o zajednici dvoje ljudi koji treba da imaju svoj, sopstveni zivot i da ga urede na nacin koji njima odgovara.

Prosecan covek se vise nista ne pita, postaje samo jos jedan sraf u mashini.  Kazem ja, idemo ka zenitu drustva i civilizacije, jer preterala dara meru.

To je mit za brak...narocito po americi...svuda se pravi prenup...ili kako se pise...

Ne mislim ja samo na tu silu...u smislu fizicke...nego da ti teras nekoga da zivi u braku kad nece...

Ili bilo sta u tom smislu...

U americi je brak tek prevazidjen.  Tu se zene, udaju, razvode svakoga dana skoro.

Danas nema sile i prisile.  

Iznenadila sam se kada sam citala da je americka zena s pocetka XX veka bila potpuno potcinjena muzu. Znaci imala je pravo koliko i kucni pas.

Sveuzev, evropska zena je uvek imala vise prava od bilo koje druge (ako govorimo o jednakosti parova u braku).

Danas, sem birokratije, ne postoji sila koja moze jednu stranu da drze u "prisilnom braku" (ne govorim o ruralnim sredinama i nazadnim kulturama).

Isto tako, nekada se o braku starala citava jedna mala zajednica ljudi koji su bili bliski na jednom prostoru. I cela ta zajednica se ukljucivala u problem koji bi nastao. To je nekako licilo na humanu pomoc supruznicima.

E sad...delimo teme...

Ali brak nije prevazidjen u Americi cim se gejevi zdusno bore za njega 

Tja, vise fokusirano na brak ali odnosi se na veze uopste. Zoki pogadja u metu kao i uvek. Jer ako cemo realno, velika vecina i ne ume. Bitno je da nisu sami i da osecaju neku zaljubljenost. To sto retko umes malo da sagledas situaciju sa neke strane pa da vidis neke stvari dok ne bude prekasno, to je druga stvar. Jer jbg, kada ta neka zaljubljenost prestane(u nekoj meri od one pocetne gde ti je sve cvece) ono sto ti ostane je ta neka povezanost koju imas sa nekom osobom vam toga da se cmacete po ceo dan. Sto je vrlo bitno ako hoces nekog na duze staze jer kada dodju neke ozbiljnije stvari treba ti neko na koga mozes i da se oslonis.

E taj apsurdno pogresan pojam "da se na nekoga oslonis" je uzrok mnogih nevolja.

Ako nekome treba "plot o koji bi se oslonio", tada mu brak ne treba. Dovoljna je jedna cvrsta greda.

Da bi jedan brak uspeo potrebno je ispuniti "tri zlatna pravila", ljubav, postovanje, poverenje, od kojih je ljubav ustvari najlabilniji faktor. Ljubav nosi strast a strast je najgore orudje u ljudskim rukama.

Ali ako su cvrsta ostala dva faktora, brak moze da bude itekako uspesan.

Nekada su se ljudi teze razvodili. Pojam braka mogu vrlo jednostavno da opisu cak i primitivna plemena koja pojam braka desifruju na najprostiju logiku "on radi to i to, ja radim to i to. Svako od nas ispunjava svoje obaveze, i u cemu je problem?".

E upravo u tom grmu lezi zec trajanja i opstanka jednog braka. Njegova merljivost je toliko izvitoperena da je danas potpuno izgubio smisao.

Брак је релативизован оног тренутка кад су се жене еманциповале.

A sta znaci emancipovana zena?