Penziju donosi – treće dete
R. Dragović | 20. jul 2013. 21:20 | Komentara: 0
Rusija uvela „materinski kapital“, Francuska i Švedska primer za celu Evropu


Tamna demografska slika naroda se popravlja povećanjem nataliteta

PROBLEM negativnog prirodnog priraštaja, zbog koga Srbija u svaku novu godinu ulazi manja za prosečno 30.000 stanovnika, ili grad veličine Zaječara, nije osobina samo srpskog društva. Istu muku muče i neuporedivo bogatiji narodi, a demografija je sve češća tema i u vrhu EU. Za jačanje populacije vlade stranih zemalja povlače različite poteze - od novčane pomoći majkama do uticanja na svest žena o potrebi da ostave veće potomstvo.


Demografi i statističari su jasni - ukoliko postojeći trendovi, koje diktira mali broj rođenja dece, visoka prosečna starost i snažni odliv ka inostranstvu, bude nastavljen, Srbija će već za nekoliko decenija spasti na manje od šest miliona stanovnika. Koliko je položaj Srbije težak, pokazuje i činjenica da ćemo beležiti gubitak stanovništva čak i u izmaštanom slučaju da žene u godinama pred nama počnu da rađaju i po petoro ili šestoro dece. Stepen fertiliteta žena u Srbiji je 1,4 dece, što garantuje crnu budućnost, jer je za prostu reprodukciju neophodno da bude skoro duplo veći.

Praksa iz sveta pokazala je da se tamna demografska slika naroda popravlja povećanjem nataliteta ili "uvozom" stanovništva. U državi vlada opšta saglasnost da je poslednji čas da se nešto preduzme, ali se konkretni potezi još ne povlače. Demografski procesi pritom su spori, tako da prvi efekti mera koje se danas primenjuju treba očekivati tek za pedesetak godina.



Da je pitanje obnove populacije sudbonosno, ali i da ga političke elite izbegavaju, smatra profesor Miloš Banićević iz Udruženja pedijatara Srbije. On ima svoj predlog za izlazak države iz demografske krize:

- Ženi koja rodi troje dece u braku sa istim muškarcem trebalo bi da pripadne pravo na nacionalnu (državnu) penziju kada treće dete navrši 18 godina - traži Banićević. - Uveren sam da ovakva mera ne bi povredila ničija prava, a pružila bi nadu u biološki oporavak stanovništva Srbije. Država više ne bi smela da izbegava suočavanje sa činjenicom da decenijama beležimo neprekidni pad broja živorođene dece.

Kao uzor za pravljenje strategija za oporavak demografske slike nacije može da posluži Švedska, koja je u prvi plan stavila razvoj svesti građana o potrebi ostavljanja potomstva. Zahvaljujući tome ova skandinavska zemlja dostigla je nivo da prosečna žena rađa 1,9 dece, što je u samom evropskom vrhu. Tamošnja demografska politika već godinama se bazira na stvaranju što boljih uslova za sletanje roda. Majke, a sve češće i očevi, tako, imaju čitav niz povlastica koje se tiču posla, radnog vremena, primanja, zdravstvene zaštite...

Zahvaljujući državnoj politici, Rusija, koja je gubila i oko milion stanovnika godišnje, prvi put je posle dužeg vremena uspela da izbalansira odnos broja rođenih i umrlih. Suština državne intervencije u demografiji jeste "materinski kapital" - novčani iznos namenjen majkama koje rode drugo dete. Iznos svake godine raste, a od prošle godine je oko 10.000 evra. Lestvica koju je predsednik Putin postavio kao cilj jeste da prosečna ruska porodice bude sa troje dece. Plan je da se novčano stimulisanje nastavi do 2016. godine, posle čega bi trebalo da počne druga faza mera - poboljšanje uslova života u kojima dolazak bebe na svet ne bi bilo opterećenje za prosečnog građanina.

Istraživanja ekonomiste Gorana Nikolića pokazuju da bi ovakav model u Srbiji godišnje koštao oko 20 miliona evra, što je cifra koja je prevelik zalogaj za našu demoliranu privredu.

Francuska se uzima kao model države koja uporno, već gotovo čitav vek, sprovodi politiku povećanja broja stanovnika. U zemlji petlova ukinut je porez za zaposlene majke, a država novčano stimuliše rođenje trećeg deteta. Francuskinje na raspolaganju imaju niz ustanova za brigu o deci - jaslica, obdaništa, igraonica, dnevnih boravaka... Povećanju populacije doprineo je i veliki broj imigranata iz Azije i Afrike, koji prosečno imaju više dece od domaćeg stanovništva.

Izvor: Novosti

Ne mora Francuska nista da novcano stimulise, tu su Alzir i Maroko. 

Чуо сам да Кина има проблема са вишком а ми са мањком...нек се досели једно милион Кинеза па ће нас бити више...

Pa ovde kod nas su sada već prve generacije Kineza krenule u školu ima ih dovoljno..

kod nas nema penzije ni za one koji su radili citav zivot.. kako je moguce da se neko zanosi kako se to resava u zemljama koje zapravo imaju novca u drzavnoj kasi

sta mene boli q koji je sistem u rusiji ili francuskoj

Ako tebe moze da boli q, onda neko moze da se zanosi ovom pricom.

Kako je to u drugim zemljama...i zato tamo neme bele kuge...

Pa naselili su mudzose...taj nedostatak u prirastaju su nadoknadili na taj nacin....

naravno, to je bilo vise kao razmisljanje, proizaslo iz raznih nepravdi naravno

Cuj francuska primer....

Баш тако, ал после првог на тест интелигенције. 
Укинути националне певаљкама и другим заслужним грађанима који нису уплаћивали доприносе и само их пребацити овамо. Могу се и смањити... У принципу, минималан трошак за државу, јер материјални моменат није једини у одлуци да ли ћеш имати више деце, а мислим да није ни пресудни.