Da crna je a i magija je
Pa i gorim se kao Dzordano Bruno

@gebels, nista bez viseg uma kad ti ja kazem.

@decky999, vec sam napisao da je to bilo pre 7 godina, tada sam bio veci egoista (pre tog iskustva) nego sada i upravo zato sam imao i volju i zelju da radim te vezbe, kao i vecu radoznalost naravno. Sada ne, ne trazim pogacu preko hleba.
Smatram da u slucaju iskrene zelje, t.j. teznje, Bog pomaze, kao sto sam i iskusio. Samo sto sam ja malo pa i malo vise isforsirao moju zelju. Ima jedna recenica od Paracelzijusa - nije vazno da li je predmet vase vere stvaran ili ne, bitno da je vera prava, rezultat ce biti isti. Dakle, mogu neskromno reci da imam veru, svesno sam bio u potrazi za lotarijom, a nesvesno do Boga i dosao sam do iskustva koje mi je promenilo zivot, dobio utehu, od tada vise i nisam osetio takvu zelju da dobijem na lotariju. Drugo pitanje ti je zaista dobro, ali sta reci... zivot je pun problema, tacno da ne treba praviti problem od tih problema ali tesko je to. Inace, ne zalim za ovo sto sam doziveo, tako sam osecao tada, sada kao sto sam napisao ne osecam potrebu.

@nemam pojma, nema na cemu. Cvrsto sam se uverio da uteha nikad ne izostaje kad covek iskreno trazi Boga. Dakle, potreban je i pravi razlog. Mozda resenje ponekad nije onakvo kakvo bismo zeleli mi ali prava uteha ne izostaje.
E, samo se ponekad jos pitam da li neke stvari treba cekati same da dodju ili treba forsirati snagu volje...

@crna magija , mozda nacin zaista zvuci kao crna magija ali stanje u koje sam dosao ne mogu tako nazvati. Osecao sam se predobro i prelepo, ne mogu to opisati ovako... Neizmerna radost i mir...

KAzes "nije vazno da li je predmet vase vere stvaran ili ne, bitno da je vera prava, rezultat ce biti isti." E pa vidis - bas je u tome problem - vera koja podrazumeva "rezultat" je nada i ocekivanje i to uvek vodi u razocarenje. Vera bez ocekivanja i nade je nesto sasvim drugacije. Zasto ti je bio potreban dokaz da nesto postoji da bi u njega verovao?

Ono sto ljudi zovu van-culne ili nad-naravna perceptivna desavanja nisu ni jedno ni drugo. Ona su i veoma culna i veoma prirodna - jedino sto je cudno jesmo mi sami jer smo zarobljeni u sopstvenom sebicnom umu i ne vidimo to sto se zove "nad-prirodno" ili bozije a koje je oko nas i u nama non stop.

Sve sto dozivis je vredno i ima cilj da ti pomogne u necemu. Samim tim svaki dozivljaj tog tipa je samo putokaz ali ne i put. Ako se vezes za osecaje tog tipa i tragas za njima oni ce se i dogadjati ali to ne znaci nista osim da takve stvari mogu da se dese. Uvek dobijas ono sto zelis u ovom univerzumu - osim kada to neumitno povlaci povredjivanje sebe ili drugih ljudi. Samim tim dobro vodi racuna sta zelis da se desi. Sto duze ostajes vezan za spoljne fenomene - koliko god oni bili cudesni - bices dalje i dalje od sebe samog i sopstvene prave prirode.

Decky-jev vezanostom slazem se. A taj vezanost iz toga stice, da tako smo morali svatiti sebe, nama i nasu coporu kao nadprirodnu, jer ako ispred lava ne bi su tako ponasal nase preci onda mi ne bi postojali sad od lavov glada. Al jesmo svatili smo sebe nadprirodnim i ubili smo lavu, i osetili smo nadprirodnim posle takvu bitku, taj dozivljaj je bilo potrebno da nauci sve generacija da suoci sa lavovima.


Mislim i Frankl bi slagao sa nama

Imas u svakom pregledu pravaca u psihologiji. (Vise volim knjige. Net je korisna stvarcica, al` nista bez grinja, knjiskih) 

Sve u svemu, oni su lecili pacijente tako sto su im govorili da ponavljaju autosugestivne recenice, u potpuno opustenom stanju.
Pr. legnes i govoris- leva ruka mi je teska, leva ruka mi je teska kao olovo, levu ruku ne osecam...
I tako za svaki deo tela.
Onda zamislis neki predeo- locus amoenus- mesto za uzivanje  , sa puno prirode, cveca, cega vec zelis...
I kazes sebi, autosugestivnu recenicu.

Ili, ako imas neki strah od necega, ista stvar... Zamislis ovo i ono, opustis se i zamislis scenu koja izaziva panicni napad i sl... I tako se suocavas sa njim. (Mada to vec ide u sistematsku desenzibilizaciju- klasicno- bitno je suocavati se sa svojim strahovima)
Ne pali- suocavam se sa psima, po kraju, al`...  Al` kada pojacam muziku, na mp3 do kraja, prodjem veselo. Oni laju, ja ne cujem.

Btw- Livingston se ovim bavi, pa ce se sigurno oglasiti.  Ja prepricah onoliko koliko se secam. (Mozda sam i omanula)

Sestro slatka - sve to su oni izmislili pise u vedskim knjigama i koristi se u jogi vec duuugo vremena. To je samo ulaz u meditaciju - a koje ces demone da nadjes kada se opustis i odes na svoje omiljeno lepo mesto to je druga prica.

 

Brate, slatki... To ja citah u okviru biheviorizma.               

Znam  da su "pozajmili", al` kolega s foruma je pitao o biheviorizmu...


 

Прво, мислим да се ситуација коју си описао не би могла подвести под класичан плацебо ефекат, већ као неки унутрашњи разговор са самим собом и „вишим инстанцама.“  Изгледа да си опседнут поседовањем материајлних ствари, стално си забринут „да нећеш имати довољно“. Тај страх и везивање за неважно је препрека у проналажењу духовности. Твоје молитве су упућене Створитељу, али ти нешто од њега тражиш-за себе. Онај који од Бога тражи за себе, ус твари је изгубио кључеве Неба.
Тражиш, а чиме си залужио да добијеш?

Друго, све психолошке теорије ионако кажу да је свакако све у нашим умовима. У медицинском смислу, плацебо ефекат не представља победу ума над молекулима наших тела, већ представља надмоћ ума над нашим понашањем.
Плацебо се као медицински инструмент користи јако, јако дуго. Успех акупунктуре, хомеопатије и сличних алтернативних видова медицине се великим делом везује  управо за овај ефекат. Поремећаји попут клептоманије (за који непостоји неки прави  хемијски лек), лече се (са мањим или већим успехом) управо ус помоћ плацебо ефекта.
Не знам да ли знаш да постоји и ноцебо ефекат, који је супротност плацебо ефекта?

У великој књизи Кабале „Зохар“ каже се: „ Сваког јутра и сваке вечери размишљај о ономе што желиш. Јер нема човека без жеља и хтења. Питање је само шта је то што заиста желиш и куда ће те твоје жеље одвести, пунини или празнини, благослову и радости или понору и тузи. Дакле, добро размисли, шта заправо желиш. Тај одговор није између тебе и мене, него између тебе и Оног који је Тајна свих тајни и који зна сваки запис твог срца и ума. Њему реци.“

Па ти сам размисли.

Da naravno pre lova trebalo brainstorming, kod poglavicu i samanu da kako ulove taj bizon ili da istrebe taj lav, a za to je potrebno jezik, al i pre jezika su imali kao neadertalci brainstormin-planiranja kako da izvrse lov. Al za to ne jezik, nego ne moze se znati sta je sluzio.Citao sam da muzicki osecaj zato je vezano sa osecaj prostorom jer kroz muzika, pavanju su oraganizovali lov. Onda bolje je kao neuroticari pevati u sebe, ili kao Betoven kao komponovao svoje opusi na kraju?
Euridicat zajedno sa kerovima lovi inspiraciju za smirenju
Macka i kerovi?????

 da kazem ovo - postoji razlika izmedju zelje i teznje . dacu primer :

1. covek zeli da pobedi u dvoboju. ali kad se javi zelja ,javi se i sumnja :da li sam dovoljno jak,spretan,sposoban ... onda se javi nedoumica ,pa strah ... i onda dvoboj bude izgubljen

2. choveka neko napadne i on iz prirodne teznje zivog bica da zivi koristi svoje telo i svoj um da se odbrani .

ako praktikujete ove mentalne vezbe sa zeljom necete nishta postici - kao shto i jevreji -kabalisti nishta ne postizu umesto toga , oslobodite se zelja i dopustite svojim prirodnim teznjama da se razviju ...