Nisam znao da su i u Novom Sadu i Nisu poceli sa protestima.Ako,ako.  

Svidja mi se sto se svi zalepe ko muva na lepak za taj zahtev za skolarinama. Jbt, pa nije problem u tome koliko se placa nego sta se za to dobije! Skolarine na Filozofskom i Filoloskom (pogotovu) su medju najvecima na BU, a za te pare se relativno malo toga dobije - nema laboratorija, nema sala sa kompjuterima, nema cak ni nove biblioteke! Taj univerzitet u nemackoj je verovatno opremljen da se smrznes...

Neko je takodje spomenuo da su se uslovi studiranja poboljsali. Ovako: ja sam 4. godina na Elektrotehnickom fakultetu. Skolarina nam je povecana od kako sam se upisao, 3 puta je menjana kvota za budzet i sto je najstrasnije pravilnik o uslovima studiranja se menjao cetiri puta, i svaki put na gore! Ukinuti su apsolventski rokovi, sto znaci da verovatno necu moci da diplomiram ove godine jer mi je izmenom pravilnika zabranjeno da prijavim vise od 60 poena i da dam taj ubogi ispit sto sam preneo. Inace zakonom je propisano da student ima pravo na ocuvavanje uslova tokom studija!

Poenta price je sledeca: ova drzava ne izdaje dovoljno novca za nas studente. Nema nas previse, ima nas premalo i tesko nam je. Sve nam je teze. Ako vlast nece da nam pomogne, nadam se da ce nas barem obicni ljudi razumeti, a ne prozivati kao 'marksiste', 'anarhiste' i dzabalebarose.

Nadam se jbg...

@B_Tuta
Tuto, reci mi samo šta će laboratorije Filološkom? Da seciraju jezik? Ili filozofskom? Totalno nepotrebno.
Vi na ETF-u imate laboratorije u svojoj i ostalim zgradama, jer vam je to neophodno. Ja sam završio ekonomiju, nama takođe laboratorije nisu bile potrebne, daj malo logike čoveče.
Onda, izađi sa konkretnim podacima po godinama. Ukoliko je cena školarine korigovana samo za rast cena na malo, onda se o realnom povećanju ne može govoriti. Što se tiče tih bodova i u to ne verujem, uvek je bilo 60 pa onda smanje i teraju do 48. Daj nam i tu uporedive podatke, koliko je bilo kada si upisivao koliko se kasnije (povećavalo/smanjivalo).

Što se tiče visine školarine, to ti je direktno povezano sa potrebama države za određeni kadar. Zašto bi država plaćala preko određenog broja, uvećanog za faktore rizika, ukoliko kadar iznad tog broja nije potreban i neće moći da nađe odgovarajući posao? Država treba na taj način da usmerava ljude ka onim profesijama u kojima će ljudi kasnije moći da se realizuju i nađu odgovarajući posao. Naravno, za profesije(profesori fizike i dr.) koje su, da tako kažem u deficitu, država treba stipendijama i sigurnim obezbeđenim poslom nakon studija, da daje podsticaj za upis na odgovarajući fakultet. Pametna država treba da bude neka vrsta generatora i putokaza mladim ljudima u kom pravcu trebaju da razmišljaju u skladu sa pravcima razvoja zemlje.

Pa to je i bila poenta, oni nemaju laboratorije niti literaturu niti bilo sta, a skolarine su im astronomske. S druge strane mi imamo vise od njih (iako realno malo za nase potrebe) a ipak je skolarina stabilizovana na 81000 din. Znaci da su im skolarine nerealno visoke. Izvinjavam se ako se nisam dobro izrazio. 

Bodovi su komplikovana situacija. 2006 statut je uveo 2 granice: od ukupnih 60 EPSB bodova bilo je dovoljno dati 37 za uslov upisa sledece godine, i 42 za budzet. Zatim je prag podignut sa 42 na 48, pa sa 48 na 60 (tj nema prenosenja). Jos preko toga sada postoji i rangiranje, tj. na budzetska mesta (kojih inace nema mnogo, a ne znam koliko ih ima tacno jer nemam uvid u zvanicna dokumenta fakulteta) se konkurise pa ko upadne. Znaci bitan je i prosek, i kada ste polozili ispit (u prvom roku dobijate najveci rang pa onda sve manje). Sve to za 4 ili 5 godina. Znaci moraju svi ispiti da se daju, cesto i u roku ako se hoce na budzet! To mozda na nekim fakultetima nije toliki problem ali na vecini tehnickih nauka je bauk - to znam iz nekih statistika koje smo pravili. Ja ne znam da li 15% ETF-a ocisti prvu godinu, tako da su nam brucosi nagrabusili ove godine.

Inace fakultet ima autonomiju prilikom odredjivanja skolarine. Drzava samo predlaze cifru (ne znam bas kakav je tacno mehanizam ali videcu da saznam) a vece fakulteta prakticno odredi cifru. Ono sto je problem su nerealne upisne kvote. Masinace upisuje 700 studenata na budzet (?) sto je sve samo ne realno, a to rade da bi dobili novac od drzave. I da bi ugradili fensi liftove u holu 

Stipendija je bilo ranije na ETF-u, ali danas se nijednom poslodavcu one ne isplate. Ili barem ne u nekoj znacajnoj meri. Tipa Energoprojekt znam da daje citave dve stipendije, a i tu upadne 'neciji sin'... Nasa drzava je sve samo ne pametna 

A prica o transparentnosti prihoda fakulteta, odgovornosti profesora za maltretiranje, korumpiranost studentskog parlamenta da ne spominjem...

Ne znam sta treba raditi. Ove blokade jesu ocajnicki potez ali bolje nego nista.

Gledaj, budi posten, bolje je definisano da su vase skolarine na ETFu smesne. Posao imate obezbedjen i pre nego sto zavrsite papirologiju oko diplome, a pocetna plata vam je u visini navedene skolarine i jaca. Da ne pricam sto mozete odmah put pod noge i pravac na prvi avion. Tu drzava mora takodje da se zastiti, obavezujuci studente da u slucaju odlaska u inostranstvo moraju da otplate odredjeni iznos drzavi ili jednostavno da drzava ima procenat od zarade svog kadra, recimo nekih simbolicnih 5%-10% u periodu od 10ak-20 godina.

@Tuta
Veruj mi ovo sada je super, kako je bilo 1998. na ETF-u. Srećom, ja sam te godine(kao da sam nešto predosetio) polagao prijemni i na ekonomskom i na ETFu. Moram da se pohvalim sa 100 poena iz fizike na prijemnom, što mi je pomoglo da uz skromnih 40 iz matematike upišem i budem čak među prvih 20 na energetici. Sve je krenulo nekako ok, ali onda su krenula prepucavanja, vređanja međusobna profesora na hodnicima, kao na štajgi. Pola profesora je držalo vežbe napolju, ispred faxa. Vrhunac je bio kada je angažovano obezbeđenje(gorile) koji su odredili i kuda studenti mogu da se kreću zaključavajući određene delove hodnika. Dešavalo se i da premlate nekog studenta, što je najgore to su bili zanesenjaci u glavnom, koji su zaboravljali da tuda ne sme da se prođe, ne neki mangupi. I pored moje velike ljubavi prema prirodnim naukama, naročito fizici, nakon svega, iako sam položio sve kolokvijume, pismeni deo Matematike I, prešao sam na ekonomski, odmah položio matematiku "s'pola snage" i nastavio tamo do kraja. Pored svega, bilo mi je naporno i to što smo imali neke dane od ujutru do uveče, sa samo sat vremena pauze.

@mkocovic79

Nemojte slati vise komentara za redom. Postoji dugme izmeni ako ste nesto zaboravili reci. Postovanjem vise odgovora zaredom tema se samo razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponasanja pogledajte pravilnik Burek Foruma.

U suprotnom, brisacu ti drugu poruku.

EKSTREMNI LEVIČARI NA UNIVERZITETU
Među studentima manje od stotinu anarhista

Bojan Mihailović, Branislav Grković    | 25. 10. 2011. - 13:00h | Foto: D. Goll    | Komentara: 41
Na Beogradskom univerzitetu deluje nekoliko anarhorevolucionarnih i radiklano levičarskih organizacija koje, prema procenama, ne okupljaju više od 100 članova. U centar pažnje dospevaju obično kao akteri pojedinih burniji događaja. Tako se za „Marks21“ čulo nakon što ih je rektor Branko Kovačević optužio da stoje iza blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta.

Koliko tačno članova imaju teško je saznati, jer o tome ne žele da govore. Matija Medenica iz organizacije „Marks21“ izbegava da saopšti tačan broj, ali za „Blic“ kaže da je reč o nekoliko desetina članova.

- Optužbe da mi stojimo iza protesta su besmislene. Radiklano levičarske organizacije ne postoje na fakultetima kao takve, već su njeni članovi u manjoj ili većoj meri aktivni u borbi za prava studenta. Kad delujemo među studentima, delujemo zato što smo i mi studenti. Kad se radi mobilizacija studenata, mi sve radimo da ona uspe i da studentska borba uspe - kaže Medenica.

Osim „Marksa21“, među poznatijim grupama su Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) za koju na Vikipediji piše da je propagandno-borbena, anarhosindikalistička organizacija iz Srbije, čiji se sekretarijat trenutno nalazi u Beogradu. Piše, takođe, i da su sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica u Srbiji. Članovi ove organizacije proveli su nekoliko mesecu u pritvoru nakon što su optuženi da su bacili „Molotovljev koktel“ na grčku ambasadu u Beogradu. Kako saznajemo, ASI ima nekoliko aktivnih članova.

U većini slučajeva svaka od anarhorevolucionarnih grupa ima posebne organe koji se bave sektorom školstva i obrazovanja. U Anarhosindikalističkoj inicijativi su za „Blic“ rekli da se kod njih tim pitanjem bavi njihov sindikat obrazovanja.

Zajedničko za sve ove organizacije jeste borba protiv kapitalizma, nacionalizma, diskriminacije na osnovu rase, pola ili seksualnog opredeljenja. Njihove aktivnosti nisu svedene samo na fakultete i sektor obrazovanja, već imaju širi lokalni i globalni karakter. Svi su vrlo ponosni na svoj rad i naglašavaju da je jedini spas za celo društvo u onome što oni propagiraju.

- Mi ne delujemo samo na fakultetima, već u celom društvu. Aktivni smo u socijalnim, političkim, kao i antifašističkim protestima - priča Medenica.
Osim navedenih organizacija, na fakultetima deluje još nekoliko grupa koje na direktan ili indirektan način učestvuju u protestima. Aktivna je, na primer, „Crvena kritika“, ali nisu hteli da kažu koliko imaju članova.

- Nisam ovlašćen da vam odgovorim na to pitanje - rekao je za „Blic“ jedan od članova s kojim smo kontaktirali i dodao da su oni redakcija istoimenog levičarskog lista.

Levičarski portal „Kontrapunkt“ okuplja pristalice anarhosindikalne ideje, ali ne deluje kao organizacija. Tu je i „Crvena inicijativa“ koja deluje samo preko svog sajta, a „Socijalni front“, iz kojeg je praktično nastao aktuelni „Marks21“, više ne postoji.

Na izjavu rektora Branka Kovačevića da iza studentskih blokada na Filološkom i Filozofskom fakultetu stoje levičarske organizacije, svaka od ovih organizacija je reagovala na sličan način i oštro osudila rektorove tvrdnje. Iz ovih grupa se ograđuju od navoda da su oni inicijatori bilo kakvog protesta i tvrde da su tu samo da pruže podršku studentima u blokadi, jer imaju iste ciljeve kao i oni.

Fakulteti i dalje ostaju u blokadi
Filološki i Filolozofski fakultet u Beogradu i dalje su u blokadi, a u zajedničkom saopštenju studentskih plenuma poručuje se da studenti neće odustati od zahteva.
Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je da nije moguće preko noći rešiti zahteve studenata.
- Pismo Plenuma dobili smo 6. oktobra i u prvoj rečenici se navodi „u sledećoj školskoj godini“, pa se postavlja pitanje kakva je svrha sadašnjeg štrajka da bi nešto bilo primenjeno u sledećoj školskoj godini - rekao je Obradović.
On je ocenio da je sa predstavnicima studentskih parlamenata nađeno zajedničko rešenje, ali da će sačekati da se izjasne parlamenti o dogovoru postignutom krajem prošle sedmice.
U nedelju kasno uveče osoblje Filološkog fakulteta dobilo je anonimnu dojavu da je u prostorijama fakulteta postavljena bomba. Policiji i ekipama KD studenti u početku nisu dozvolili da uđu na fakultet, jer su verovali da je reč o još jednom pokušaju da se sabotira protest.
Studenti ponavljaju svoje zahteve - smanjenje školarine, upis na budžet svih sa 48 bodova i vraćanje apsolventskih rokova.

Izvor: Blic

Lično sam prolazio danas na pauzi i ugledao grupu Grka kako se tuda mota i muva. Smatram da je nepotrebno internacionalizovanje problema ili u tom slučaju trebaju da nastupaju kao KPS ili internacionala...