Sanjaj me


Još bio je plav
Prolećni dan
Umiven sav
Na dlanu kap
Božiji znak
Sunčani slap

Keks u vrtu i čaj
Vetar je slab
Miriše maj
Na usni med
Daleki put
Hrastova red

Noć, bio je mrak
Tišine zvuk
Polje i mak
Na nebu znak
Mesec je žut
Osećaj jak

Sa usnama
Sa rukama
U noćima

Voli me
Sanjaj me
Probudi se
Nađi me

Ljubičasto


Ti si moja soba
Gledam te iznutra
Zatvorenih usta
Sa rečima unutra

Moja noć je bela
Kao mleko iznad nas
Koje curi sa plafona
U oči kao spas

Tvoj pogled sad je vlažan
Tvoja ruka traži me
Gledam ali kasno
Shvatam da ti je
Ljubičasto lepše kad ti stoji
Ljubičasto vidim te u boji

U šoljici od kafe
Sakrio si san
Cedim ga polako
Kroz zube ceo dan

U plućima je smola
Na stolu prazan hod
Iz caše prstom vadim
Potonuli brod

Tvoj pogled sad je prazan
Moja majca mokra je
Gledam ali kasno
Shvatam da ti je
Ljubičasto lepše kad ti stoji
Ljubičasto vidim te u boji

Veži me



Veži me,
kanapom koji vučem.
Veži me,
za bolje sutra - loše juče,
veži me,
i ja ću ljubav da ti dam.

Veži me,
ne daj da pobegnem.
Veži me,
šta mogu, vode me,
veži me,
i ja ću ljubav da ti dam.

Ako imaš s kim i gde


Sviće.
Sam dim i prašina.
Eto sta je ostalo od krika pobednika.

Tužna jutra su bez ptica,
kao da je neko isključio ton.

Naša priča nema kraja.
Jednostavno teče kao mrtva reka.
Samo teško bolestan,
sebe vidi ko čoveka.

Ako imaš s kim i gde
ti se nastani.
Nemoj da ti kao meni prođu dani.
Ja ne umem da ti kažem ko sam.

Trudni naftaš krsti popa.
Godišnji je odmor, pa trenutno nema boga.
Curi znoj - to zove obnova,
sa pet kraka, a sa čet'ri slova.

Ispred tuge čuči sumnja.
Zagrizi je i preseci.
Ordenje na mrtva tela,
jel' to mora, ti mi reci.

Ako imaš s kim i gde...

Preko glave leti sačma.
Heroje nebesa zovu.
Pogled cedio kroz prste,
sedeo sam sam na krovu.

Novi dan i novi loto.
Svaka nagrada je pepeo i prah.
Ne kockaj se sa životom,
Gaji ljubav, poštuj strah.

Ako imaš s kim i gde...

Raskorak


Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.

I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.

Teško je preći tu crtu,
izgrižene usne
brane se ćutanjem.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Nehajni građanin
posluje s toliko volje.

Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.

Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.

A ako ostanem,
moraću dalje...

San koji srećan sanjaš sam


Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.

Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.

Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.

Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.

Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.

Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.

Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.

Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.

Protiv sebe


Težak san, tihi korak
mrtav mrak, curi oblak,
beskućnik koji traži
zbir znakova po prašumi.

A tvoje ruke su nežne,
lako spuštaš ih na mene,
tvoje reči su jasne,
samo treba da ti verujem i proći ce.

Ja ih nikad ne bih sanjao,
ali neko tera me na to.

Nemam izvor svetlosti,
na vidiku samo mrak.
Crna krpa preko očiju,
ja se plašim da je skinem.

Nema razloga za bolji svet,
sve što smislim stvorim ga za sebe,
al' protiv sebe...

Ja dobro znam šta radim,
al' ne znam zbog čega
sve dobija drugu boju i miris.
Koliko puta sam krenuo iz početka
i stigao do istog prokletog mesta.

Moje vreme prolazi
i nemam ga još mnogo.
Moje vreme prolazi,
a ništa nisam stigao da naplatim.

Strah ili strepnja,
kradem ti misli,
radim protiv sebe.

Najduži je poslednji sat


Blediš, čekaš, slike su brze,
tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi.
Najduži je poslednji sat.

Nervozno se trzaš, lomiš prste
i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti.
Al' možda se i dogodi...

Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan,
precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike.
Najduži je poslednji sat.

Putevi su predugi, seku se i srešcemo se,
nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ.
A možda se ne dogodi...

Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči
i ko je koga stvorio i ko na koga liči...
Najduži je poslednji sat.

Svi mi ovde nekog čekamo
da nam kaže koga čekamo.
Pa možda taj i pogodi...

I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći.
On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo.
Bio,
video,
pobegao.

I svima je jasno - put završava jamom,
duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba.
Ni on neće da nas izvadi...

Ja ne mogu da pobegnem od tebe...

Andrej


Reči nisu važne, očima se kaže
Skupljam zlatne ruke, filter tuđe bruke
Ispred mene pustinja..

Kako se to zove kad ti neko dođe
u nemirne snove i sebi pozove
Vera ili istina..

Ljudi se dele na glupe i zle
Ljudi se trude da unište sve
Nisam ja gluvonem..

Krupne kišne kapi, nebeske sve su to suze
Nestaju u vodi sve tajne želje iz podsvesti
A nad mokrom glavom mi još stoji krov
Hteo sam nešto al ne znam da l smem
Nisam ja gluvonem..

Majdan

Velika soba kod kuce na zemlji
i majcinski osmeh i glas.
Otvaras oko po oko
i cutis u nas.

Ruka na ruci i suza na usni,
a tuga odaziva se
ziv,ti se vracas u zivot
ko zna odakle.

I sam verujes u muk istine.
Secas se,sanjao nisi,a bio si gde?
I sam verujes u muk istine,
svu svoju snagu ti dajem da pogledas me.

Trcim i prosipam pesak po vodi
ko ptica sto slece na sneg.
Sklopljene oci drugacije gledaju svet.

Sever mi sledio kosti,
sta vredi sto vidim kad necu da znam.
I vec dugo cetiri godisnja doba su dva...

Ja verujem u muk istine.
Dunav ce postati more,podavice sve.
Ja verujem u muk istine,
umoran,tuzan,opijen,prepoznajes me.

Seti se kako smo gledali majdan,
ko pakao da je na dnu.
Usli smo jednom u njega
i skratili put.

Vetar ti ukrao kanap iz ruke,
u nebo ti pobeg'o zmaj,
trazi ga pogled po svodu,
al' krije ga sjaj.

Ja verujem u muk istine.
Mozda se ovo desava jos nekome.
Ja verujem u muk istine,
ili smo samo zalutali u secanje...