Nema više lakih protivnika


Sila nema vremena za ljubav
Ne znam zašto je volim
Ne znam zašto je sanjam
Kako gura duge balvane ka moru

Čekam zoru
Prve zvukove jutra
Sitni krugovi na vodi
I galebovi, galebovi, galebovi, galebovi...

Nema ni vetra ni sunca
Ipak pristojan dan se rađa
Mokra lepljiva jutra
Rosa kvasi uplakane vrbe

Jel' to stvarno moj mir
Ili samo predah stanica begunca
Šta sam čuo u tišini
Zvala si me al' sam bio nedostupan

Treba mi
Puška sekira cokula i mač
Da posečem sav taj korov pa da krenem
U neke planine
Gde nema nove godine

Šta je to u meni
Što me moli da te povredim a tera da te volim
Šta je to u tebi
Što ti ne da da me povrediš
A brani da me voliš
Sila nema vremena za ljubav

Nevremena


Oblak je pokrio dvorac na vrhu planine
što svetli ka nebu a svetli ko juče
dok kapljice cure niz grane i padaju dole
a zemlja je sita ne guta ih više
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
pokloni se munjama one su besne
lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
pokloni se munjama one su besne
lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
i padaju velike jele i smola im krv je
a kiše su suze i proći će vode
kroz Savu i Drinu a ljudi će ostati
kakvi su bili
jer neće i neće da znaju

Osam i trideset


Zatvori oči sada zadnji put
I seti se
Šta je sve prošlo dok si ćutala
Pronađi me

Ulice nema s tvojim imenom
Gde je vrt sećanja
Mesta su sva bez rezervacija
U osam i trideset

On zna da crveno bledi vremenom
Proći ce
Mladost je neka savim druga stvar
Ne poznaje

On dobro zna kad boli istina
Ostrva crna su
I dobro pamti gde te poslao
U osam i trideset

Slomljeni krst u mutnoj vodi
Pamti sve
Gvozdeni zvuk u gluvoj sobi
Odlaze

Odlazi noć vampiri beže
Zauvek
Nikada više doći neće
U osam i trideset

On nije živeo kao kralj
U osami
On nije živeo kao kralj
U osam i trideset

Pijana noć


Pijana noć pod nogama
gazim preko stola
ulicom praznom sve odzvanja
glasovi ptica čuju se
vetar plače, strah me je
ledene kiše dolaze

Nestaju tragovi
o jednoj ljubavi
imenom tvojim
sve zove se

Obale naše ruše se
kule od peska, sećaš se?
talasi voda ih nose u grad
miris kože i tamjana
vazduh truli, pescaju se
pevaju sve crne đavole

Na kraju ostajem sam
u senci sećanja
imenom tvojim
sve zove se

Poštar


Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".

K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.

Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.

Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.

Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.

Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.

Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu, ne mogu

Ne mogu više da budem poštar.

Rođendanska pesma


Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost

Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para

A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole

Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno

Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako placem
Dok ti telo zemljom solim

Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...

Sekira


Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.

Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.

Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.

Sudopera


Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Tako tih i spokojan.
Tako jak i opasan.
Svetloplavi okean.
Prljava sudopera.

I po njemu ljuska plovi.
Ala gladna novih lutanja.
Gde će stići, šta ce biti?
Raste voda - tone obala.

Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.

Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Pored njega žena kleči.
Ona plače, on je vešto teši
Moralo je da se desi.
To je proces, nije sudbina.

On zna.
On ubija.
Dok pali cigaretu svećom,
Uživa.

Tata brada


On ustaje potpuno svestan situacije.
Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće.
Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red,
ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led.

Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu.
Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru,
kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove,
kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike.

I zna da ne može ovako dugo
i zna da nema drugog izlaza
i zna da nije on taj, nije on taj
i zna, a voli ga...

Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim,
zna ko je kriv za sve
i to glasno kaže, opametio se, srećan je.
Kući ga čeka topla supa i čiste čarape,
prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede.

On sedi i čuva neku razjebanu zgradu.
Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu.
A ja samo lutam po svom uništenom gradu
besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes.

Neko me zove,
neko me traži,
nekome trebam
a ne vidim ga.
Spokojno spavaj,
ja drhtim na straži,
slobodno ručaj,
ja sam smrtni slučaj.

Tehno...logija


Jutra ne primećujem, svetlo me ne pokreće
ćutim samujem, slušam zvukove
Ko si ti da sastavljaš rđav zvuk i orkestar
starih šrafova, buku gradova

Zašto da odustanem, nikad nisam želeo
da im verujem, žice ne čujem
Ritmovi iz prašume u kapama za plivanje
Deca Srbije glume mumije

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas,
ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..

Čovek sed i umoran, isti mu je svaki dan
živi star i sam sa ormarima
Šetnja pored obale, sahrane i novine
Vreme skraćeno već je plaćeno

K'o da krug se zatvara, dolazi iz sećanja
divna muzika starog vremena
Nikom nije potrebna, niko se ni ne seća
Televizija je pobedila

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas
Ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..