Ja ne želim da odeš (Devojko mala)


Devojko mala
čelični pogled da l' si ti
I laka nervoza u tebi

Nagradna igra
Tri dana bez vode u pustinji
I popust za decu do šesnaest godina

Kaži koliko godina imaš
Kaži mi da li je belo u boji
Kaži mi da li opšte postoji

Šta ce ti pesnik
Mračnih ideja i širokog srca
Kada te to ne zabavlja

Kad prođe bakljada
I navijači odu s tribina
Ti ostaješ sama

Znam da su tvoji krivi
Nisu ti dali da izlaziš
I onda je puklo u tebi odjednom

Čemu se nadaš sutra ti
Kad imaš još cetiri zuba i
Tri mića u džepu

Ima vas mnogo, svi ste vi
Potrošna roba, svi ste vi
Melem za državni budžet

Samo se smejes, lepo je
Nije te briga, lepo je
Pa koliko traje, lepo je

U tvojoj glavi šareni svet
Koliko je samo lepše tu
Nego kad udješ u tramvaj

Prastara priča
O čoveku i konju na njemu, i njemu
Svi to znaju na kraju
Ne pobeđuje dobro

Dobro bi bilo
Da odmoriš mozak i otvoriš oci
i kreneš u život ko žena

Ja ne želim da odeš ...

Ja znam


Razgaženih osmeha mi puna svitanja
Iznuđenih ustupaka, praznih pitanja
Izlizane reči ipak ostavljam za kraj
Brišem mrak i noći vraćam ukradeni sjaj

Ja znam, da su
Niti tvojih grehova na mome jastuku
Ti znaš o meni sve
Neka moja leđa večeras krvare

Moja crna majica je prljava od nošenja
Moja devojka umorna od trošenja

Ka zelenoj obali


Danas je praznik, divan dan, svi ljudi šetaju po ulici.
Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš.
Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam.
Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš.

Ne želim da ti pričam sve što znam, jer znam da odlazim,
ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim.
Ti, ako hoceš, pođi sa mnom, ja te neću čekati.
Još malo vremena je ostalo, odluči se, ja idem...

ka zelenoj obali...

Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih.
Ja nisam bio, ali verujem šta drugi pričaju.

Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim.
Ti sediš, ćutiš kao mrak, jer ne možeš da odlučiš.

Kad hodam


Trzaj.
Budim se, neko me vuče.
Gubim se, ceo sam mokar,
u svome znoju,
noćas, noćas ja moram da odem...
Da tražim, da pronađem oproštaj,
zaborav, senke...
Noćas, neko je rekao,
Noćas, ljubav je mržnja.

Kad hodam,
ja gledam.

Pamtim, zaboravljam, smejem se,
voliš decu, a ne voliš ljude,
dosada, navika, trzaj,
budim se, neko me vuče...
Izgrizeni jastuk kraj mene,
tresem se, jako je vruće,
perje se spušta na krevet,
ne bojim se više...

Kad hodam,
ja gledam.

Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.

Ja hodam i gledam...

Kiša


U ponoć ja tražim te
Svetlo boje zelene
Dodajem gas
Ostaje grad iza nas

Krv je noćna potreba
Lepljiv znoj u suzama
Dodajem gas
Ostaje grad iza nas

Ulice u plamenu

Neon piše trag na mome ramenu
Beli filter na usnama
Pedala gubi dah pod mojim nogama

Dosada
Vetar sa istoka
Prevara
Kiša sa zapada

Koma


Dugo ja živim u epruveti,
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.

I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.

Ti se bojiš.
Ti se bojiš
da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.

I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.

Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.

Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.

Budi se.
Budi se dugo...

Leto na Adi


Ne žuri,
ionako više nema mesta u hladu,
uz drvo.
Idemo,
polako idemo na naše jezero,
na Adu.

Ljudi se kupaju.
Juče se jedan udavio.
Nema veze bio je pijan,
on nije ni shvatio.

Naši slavni pevači se smenjuju na splavu,
pevaju,
u kamere gledaju

Vitke lepotice
iz ratom zahvacenih podrucja šetaju,
one se takmice sa našim mesom.

A dan je lep i sunce je.
A dan je lep i sunce je..
na zalasku.

Mi gledamo.
Veselo tapšemo
i uživamo.
Ja bih da pozdravim strinu i strica u Nemackoj
preko satelita.
I mašemo.
Gledaj gore, iz aviona nas slikaju.
Ništa nam ne mogu moćnici.
Pevamo.
Refren novog hita
Čovekolike figure sa velikim sisama.

A dan je lep,
i sunce je.
A dan je lep,
i sunce je na zalasku.

Kako je samo toplo u plićaku.
Svi se smeju...
I pišaju.

Pozdrav iz Beograda.
Jedan veliki, veliki...
pozdrav,
iz Beograda...

Manastir


Crteži i humoreske menjaju mi stil,
moj glas danas odlazi u manastir.
Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Crteži i humoreske...

Plave reke, ptice lete, sloboda i mir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Urlam, nemam glas a usta preduboki vir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Plave reke, ptice lete,
visoko je...

Siva masa se talasa, mozak kao sir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Imbecili i debili ogroman je zbir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Crteži i humoreske...

Gori more, tope se planine
od lepote i blizine.
Nemoćan sam, to me brine,
gori more, tope se planine.
Umrla je ekologija.

Nedostupna polja


Moja žena spava kraj mene.
Ona sanja, ona može da misli,
čim se probudi
nešto smera,
kud da krene,
triput ura za bombardera
iznad mene...

Iznad mene tuđa je volja.
Hoću da skočim,
to su nedostupna polja,
visine, širine,
koliko hoceš, tebe ne treba da brine...

Ja ne plovim,
danas ne lovim...

Neki moji drugovi


Neki moji drugovi su uvek imali love
Neki moji drugovi su uvek imali sve
Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove
Oni mi i danas kažu da ću ostati večno mlad

Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde
Neki moji drugovi su otišli da život traže
Neki moji drugovi su otišli na neko vreme
Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate

Neki moji drugovi su odlučili da postanu tate
Neki moji drugovi su imali seljačke svadbe
Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih
Neki moji drugovi su neki moji drugovi ...

A ja još uvek prljam gradske ulice
Pitaj me kako mi je