Beltaine


Pitanje je zašto
nemaš slovo ti
na izvoristu svojem
sa srećnim brojem

Odgovor ne znam
čekam neobrijan
mamuran i prazan
da mi daš.

Vreme ne postoji
postoje koraci,
a koraci su dugi
il' su kratki.

Slep na slobodi
kao krv u vodi
koja večno roni
bori se za smeh.

Sijaju oči
beli kamen u plićaku
led se znoji
bol ne postoji.

Blentostamin


Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim, raspadam se,
dišem,
dakle - živ sam.

Javio se đavo da ne dolazi po svoje,
šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).

- Zdravo -
- Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne sećam odakle ga se sećam
(ima vremena).

Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju.

Sedim na krevetu,
ćutim i vrebam,
lovim davno pobegle rečenice
po vazduhu i čekam.

Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu,
u nadi da smo konacno
isplatili račune jedan drugome.

Zdrobio sam flašicu od lekova
i pojeo je kašikom u slast, za predjelo,
za ručak imam sebe,
za večeru šta ostane od ručka.

I sad čekam radni učinak.
Onaj ko preživi pričaće mi
šta se stvarno desilo u nedelju.

Doći ce dan
kad ću prestati da brinem
zašto bolnice su pune finog sveta...

Bunar želja ne postoji


Došao sam da ti kažem
Drobim se ko mrtav kreč
Jezik kratak oči prazne
Ne znam onu pravu reč

Šta to jeste šta to mora
Sekund sreće minut bola
Skupljam suze snove dišem
Vazduh lovim gasim se

Molim se za put do kuće
Molim te za tren tišine
Gradovi su dno slobode
Sa tri oka, troglavi

Borim se i ne ide mi
Probao sam razne stvari
Bunar želja ne postoji

Bunar želja ne postoji
Da postoji skočio bih
Jedem laž ko keks i ćutim
Što da znam i ko da ne znam
To sam ja i tu je problem
Silom neću da se menjam
Vazduh lovim snove dišem
Živ bez tebe
Živ sa tobom nikad
Nikad više

Daj mi svoju ljubav


Kad u ulicama Beograda zakrci se grad
vidim ovo nesto faca utone u san
ti obuci haljinu a ja cu crnu kragnu
drzi se uz mene, napolju je mrak

Kako je dobro, bas mi je dobro...

Daj mi svoju ljubav, svaki dan

Culo sluha, ulazim u sluh
ritam tvoju srecu sada pomera na stub
u ruci hladno pivo, ne gledam na sat
znojim se, upadam u strah

Kako je dobro, bas mi je dobro...

Daj mi svoju ljubav, svaki dan

Milicija iza ugla ubrzava hod
610 cipelica udara u pod
srce, znas li da je 22h
mala, samo lakse, ritam ubija

Kako je dobro, bas mi je dobro...

Daj mi svoju ljubav, svaki dan

Dan koji nikad nije došao


Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada
Umoran težak spor trom organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna

Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Vole pobede u fudbalu i ratu
Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči pored groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali

Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Čekali smo dan koji nikad nije došao
Dan koji nikad nije došao

Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada

Umoran težak trom spor organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna

Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Vole pobede u fudbalu i ratu

Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči ispred groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali

Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako

Čekali smo dan koji nikad nije došao...

Deponija


Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad

Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja

Zaroni u vodu i pogledaj gore ...

Eutanazija


Koliko još moram da hodam po staklu
Ne mogu više da se savladam
Dođi po mene ako misliš da možes
Objasni meni ako ne možes sebi

Ne smem da umrem mada mislim da mogu
Samo zatvori geometrijsku sliku
Donesi vatru pa me spali do nogu
Ili bar vrati sedam dana unazad

Daću ti tvoje ime Makropoda
Kad svane prvi dan u proleću Tvoje su oči moje oči su voda
I stalno gledamo u nesreću

Raširi mi prste i otvori mi čakre
To je problem koji hoću da rešim
Magija, urok i prokletstvo su varke
Ili me uzmi il pusti da bežim

Promeni sve ...

Finansijska konstrukcija


Nestajem i to je sve.
Sekundara se muči.
Gutam trokraku bez straha,
sasvim siguran u sebe.

Ne budi me dok umirem,
jer smeta mi kad placeš.
Tvoje suze osmeh traže,
ja ne mogu da ga nađem.

Poseti me, podseti me
na priče iz davnina,
dok sam verovao ljudima
i plašio se neba.

Finansijska konstrukcija
je pogrešna, sve pada.
Poraz preplaćenog stiha,
Dve-tri reči, jedan ton,
i zbogom...

Gledam kao


Koraci te vode blatnjavom stazom,
hodaš tvrdoglavo, na putu si pravom,
i gde je mirno tu i buka postoji.

Jesenji sumrak je poprilična bajka,
znaćeš šta pričam samo ako ti se desi,
senka se ljulja, beli kamen se beli,
znaceš šta pričam samo ako ti se desi.

Gledam kao da ne bole me oči...

Iz tri vode


Iz tri vode
Smeh sa seješ
Ne bi usne pomerio
Reč k'o zemlju pogazio

Iz tri vode greh da kaješ
Ne bi pola okajao
Iz tri vode
Iz tri vode

Iz tri vode sve da piješ
Ne bi grla okvasio
Reč k'o zemlju pogazio

Iz tri vode da se pereš
Jad u srcu opr'o ne bi
Kamen meni hleb je tebi
Nikad neće, bilo ne bi...

Iz tri vode žar da gasiš
Vatru svu bi razgoreo
Bol ti dušu razboleo

Iz tri vode smrt da topiš
Iz sve snage od sve volje
Nikad nije, biti bolje...