Манастир Острос, стари манастир у обнови

Налази се на 22 километра од Вирпазара, на граници са Албанијом. Овај манастир је задужбина Светог краља Јована Владимира и његове жене Кошаре (кћерке македонског цара самуила) из XI вијека за које је везана позната легенда о трагичној љубави. Мошти краља Владимира налазиле су се у овом манастиру све до 1215 када су пренешене у Елбашан (Албанију), гдје је спомен на њега такође врло распрострањен, као што је то случај и у Црној Гори. Манастир је неко вријеме био сједиште Зетске митрополије, све до краја XVI вијека када је срушен. Данас је овај манастир у рушевинама, а обновљена је само манастирска кула. Последњих десетак година, сваког 4 јула на Дан Светог Владимира се износи крст на врх планине Румије, а на остацима храма се служи Света литургија.

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Подластва, женски манастир

Манастир Подластва ситуиран је на узвишењу на сјеверозападу будванске општине. По вјеровању сматра се да је овај манастир основао српски цар Душан 1350 године. Први писани документ о овом манастиру датира из 1427 године. Археолоски налази свједоче да је овдје постојало култно мјесто још у касним античким временима. Овај храм има цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице у којој је током бројних истраживања нађена четворолисна крстионица, дио мозаика као и фрагмент парапетне плоче који су припадали базилици из V и VI вијека. Према изгледу грађевине да се наслутити да је настала у Средњем вијеку. Ова црква је касније дограђена на западној страни. У близини манастира налази се и конак који је једноставне грађе.

Манастир је често био мета освајача а последње оштећење претрпио је у земљотресу 1979 године.







Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Подмаине, мушки манастир

Овај манастир је добио име по оближњем брду, али врло често се назива и Подмаине. Налази се у близини Будве и имао је историјски значај као зборно мјесто племена Маини. У доба устанка Бокељске морнарице је био јако оштећен па је од читавог комплекса обновљена само црква Свете Петке.

Комплекс је био сачињен од Мањег храма посвећеног Успењу Пресвете Богородице и био је саграђен у XV вијеку. Саградили су га Црнојевићи. Натпис који се може наћи изнад портала врата мале црквице Успења Богородице помиње годину 1630 као годину обнове комплекса и израде живописа. Ова мала црквица је била необичне грађе, укопана у земљу и читавом својом површином је прекривена фрескама.

Потом је је ту био и Велики храм који је остао недовршен. Саграђен је 1747 године и градио га је митрополит Сава Петровић. Овај манастир је неко вријеме служио и као резиденција Цетињског митрополита. У овом манастиру је умро митрополит Данило I и у њему је био сахрањен све до 1856 године када је трудом књаза Данила пренешен на Цетиње.
Од 1837 манастир је запуштен. Прво је држан као војно утврђење Аустријанаца, да би га потом откупио поп Филип Тановић, па је тако конак дуго времена (до 1953 године) био приватна својина породице Тановић. Потом је национализован, а до разорног земљотреса 1979 у њему је боравио јеромонах Горажд Деклева из Словеније.

Оно што је значајно истаћи за све посјетиоце овог манастира је да су у њему написани неки дјелови “Горског вијенца”, највећег књижевног дјела нашег језика. Храм и конак које је држава вратила цркви у обнови су од 1995, а обновитељ и ктитор манастира је Сава Коматовић.








Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Прасквица, мушки манастир

Манастир Праскавица је смјештен на брду изнад Милочера и недалеко од познатог Светог Стефана. Према традицији, основан је 1050, мада прве поуздане податке имамо из 1307 године када српски Краљ Милутин посјећује Котор. Овај манастир је добио име по оближњем извору чија вода мирише на брескве, које народ овог краја још назива и праскама. Најстарији писани податак у коме се помиње манастир Праскавица потиче из 1413 године и односи се на дарове које је зетски владар Балша III поклонио манастиру. Главна манастирска црква Светог Николе потиче ис XV вијека, о чему свједочи управо ова повеља. На њеним остацима је у XIX вијеку подигнута већа грађевина, која у себи има остатке фрескописа старе цркве. Друга манастирска грађевина смјештена је на брежуљку и посвећена је Светој Тројици, а потиче ис XVII вијека. Њена највећа умјетничка вриједност је сликарство фрески које је радио зоограф Радул, као и позлаћени иконостас Димитрија Даскала из XVII вијека.

У склопу манастирског комплекса данас су и конак и некадашња школа у којој су у прошлости пастровачки монаси подучавали дјецу писмености. Црква је у земљотресу 1979 године била знатно оштећена, али је обновљена и у њој се чувају многе реликвије, иконе, стари рукописи и документа. Такође у овом манастиру ћете наћи и рукописно Јеванђеље у сребрним корицама које је како каже легенда Пастровићима поклонио владика Данило. Оно сто је за посјетиоце још занимљиво је и велики камени сто за којим је засиједао и велики пастровачки суд звани “банкада”.





Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Режевићи, мушки манастир

Уз магистрални пут Будва-Петровац наићи ћете и на манастирски комплекс Режевићи. Овај манастир је име добио по паштровачком племену Режевићи. Тачно вријеме настанка овог манастира није утврђено, али је за његово оснивање везана једна легенда из 1226 године из времена Немањића. Док је пролазио овим крајевима Стефан Првовјенчани се јако опио паштровачким вином. Након мамурлука и тријежњења, наредио је да се баш на том мјесту сагради црква. Манастирски комплекс има двије цркве, конак и зграду за економију.
Мала црква Успења Богородице интересантна је због фрескописа, из којег се претпоставља да је ту сахрањен ктитор или донатор цркве. Она је задужбина Стефана Првовјенчаног, првог српског краља.

Већа црква посвећена Светој Тројици подигута је у XVIII вијеку и поред себе има саграђен звоник. Иконостас у овој цркви је дјело домаћег сликара Марка Греговића са краја XИX вијека. Храм Свете Тројице је задужбина цара Душана. Велику обнову манастира Режевићи у XVIII вијеку извршили су Херцеговац Максим Косјеревац и Никодим Вуковић.

Манастир је страдао у земљотресу 1979 а након тога је опет обновљен. Манастир се налази под заститом UNESCO-а.



Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Савина, мушки манастир

Манастир Савина налази се у једном од најљепших залива на свијету - Бококоторском заливу. Смјештен је на 2 километра од града Херцег Новог, у густој медитеранској шуми. Налази се на узвишици са које се простире поглед на Луштицу и Оштри Рт, као и на Топлу у чијем се залеђу налази Суторинска раван. Са источне стране пада поглед на Тиватски залив, изнад којег се издиже горостасни Ловћен.

Овај средњевјековни манастир има три цркве од којих су двије посвећене Успењу Богородице. Има конак са ризницом, и издвојену цркву Светог Саве. Мала и Велика црква са конаком чине једну цјелину док се трећа црква, парохијална, налази на бријегу изнад конака а посвећена је Светом Сави. По легенди ову цркву је градио Свети Сава у XИИИ вијеку, па је по њему и добила име.

Мала црква Светог Успења Богородице је каракетристична због фресака на којима су приказани Велики празници и Христов живот, а радио их је знани которски сликар Ловро Добричевић, један од највећих мајстора на приморју средином XВ вијека. Ове фреске су примјер сажимања византијске иконографије и готичког начина изражавања. Према неким записима ова црква датира из 1030 године. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом, са звоником и окулусом изнад западног портала. Обновљена је 1831 године уз помоћ игумана Макарија, а тада је и рестауриран њен старији живопис. Не зна се тачно ко је подигао Малу цркву Успења Богородице из XВ вијека али многе ствари указују на властелинску босанску породицу Косача.

Манастирски конак је био зидан као прави четвороугао. Имао је западно и сјеверно крило. Сјеверно крило је имало 4 ћелије, а западно крило је имало доксат (перголу). Ту се налазила епископска дворана и библиотека. Зграда је била срушена 1937, да би своју обнову дочекала 1725 године, а нешто касније су рађене поправке када су отворена нова врата и одговарајући прозори.

Велика црква датира из XВИИИ вијека и дјело је далматинског неимара Николе Форетића и представља један од најљепших објеката ове школе из доба далматинског барока.. На овој цркви посебно се истиче звоник, који је испрофилисан вијенцима, розетама и отворима дајући тако фасади барокну силуету. Одлуку за градњу Велике цркве донио је збор манастирских јеромонаха 1755 године, за чије одобрење је Данило Јоанорајовић ишао у Венецију. Млетачки дужд Алвизо Моцениго је дао дозволу за градњу која се и данас налази у ризници манастира.

Ризница манастира посједује руске, италијанске, и критске иконе, затим повеље и окована Јеванђеља.










Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Светих арханђела, у изградњи

Храм је почет са изградњом 1996.г.

Задужбинар: Милан Вујисић за покој душе сина Зорана, сахрањеног у храму . У храму су похрањени и земни остаци војводе Богића Морачанина, родоначелника (XVI в.) бројних морачких братстава (Радовића, Ракочевића, Вујисића, Лакићевића, Поповића, Меденица, Дожића и др.) Конак у изградњи.

Настојатељица: Ирина Сиљина

Искушенице: Ираида, Људмила, Полина и Олга.



Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Светог Кирила и Методија, у изградњи

Храм и конак (градња започета 1995. г.) саградио архимандрит Јоил Булатовић (сабрат манастира Острог) на имању својих родитеља, у мјесту Ћириловац. Освећен 19/6. септембра 1999. г. У склопу манастира је 2004. г. на планини Кључ (на надморској висини од 2000 метара) подигнут храм посвећен Св. Преображењу Господњем a по узору на порушену цркву на Ловћену која јој је идентична.

В. д. настојатеља: архимандрит Јоил Булатовић (рођен 20.7.1940.г. у Речинама. Завршио Природно-математички факултет – одсјек хемија. Дугогодишњи професор Гимназије у Даниловграду. Замонашен 27.4.1991.г. у манастиру Ждребаоник. Рукопожен у чин презвитера 13.12.1991.г. За в.д. настојатеља манастира Св. Кирила и Методија постављен 19.9.1999.г. У чин архимандрита произведен 20.8.2005. г.)

Монахиње: Магдалина Петровић, Филотеја Танасијевић, Нина Стањевић, Петра, Јакова, Јована, Хионија, Олимпијада и Ирина

Искушенице: Снежана Калац, Оливера Бућкош и Вања Мишовић.









Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Светог Николе, стари манастир у обнови

Овај манастир се налази у насељу Никољац у Бијелом Пољу. Храм је задузбина Немањића а фрескописан је 1570 године. Обновљен је 1688 године.
У овом манастиру се чувају драгоцјени рукописи и књиге из прошлости из овога и из оближњих манастира.

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Светог преображења, стари манастир у обнови

Манастир Светог преображења налази се на Ивановим Коритима изнад Цетиња, на путу ка Ловћену. Претпоставља се да је овај манастир задужбина владарске династије Црнојевића поткрај XV вијека. Конак манастира Светог преображења страдао је у пожару. Након пожара манастир је обновљен.

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска