Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 29 30
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Благодети Србије ~ Манастири Српске Православне Цркве  (Pročitano 330392 puta)
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Подмалинско, мушки манастир


Храм је посвећен Св. Архангелу Михаилу. По предању је немањићки манастир подигнут од стране краља Уроша I око 1252. године.

Запустио је у току Другог свјетског рата. У обнови је од 1998. године. Трошком Господина Сава Кујунџића највећи дио радова на обнови извршен је у току 2002. године.

У манастирској порти налази се гроб Мирка Алексића, знаменитог дробњачког јунака који је посјекао Смаил-агу Ченгића.



Настојатељица манастира је игуманија Катарина (Вујасин).

Контакт:
телефон: 068/528-610

Преузето са: Епархија.ме
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 16:20:23 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Сомина


Храм започет 1996. године у мјесту Херцегове Луке од стране задужбинара Радомира Лучића са приложницима, завршен је и освећен 9. октобра 2001. године од стране Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија (Јевтића) и Јоаникија (Мићовића).

Посвећен је Преображењу Господњем. Овај манастир је метох манастира Косијеревa.

У припреми је градња конака.



Преузето са: Епархија.ме
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 16:20:35 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Урошевица, стари манастир у обнови


Црква манастир Урошевица, која је посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је на источној падинастој страни равне Урошевице. Десно од цркве сасвим упоредо са црквом и у истој равни са њом, челном источном страном прилијепљена такође уз поменуту листру налазе се остаци темеља манастирског конака. Западно од овог комплекса налазе се трагови праволинијског бедема сјевер-југ. Ово је био свакако заштитни манастирски бедем. Данас је све то урасло у густу бујну шуму дријена, јасена, граба, храста, руја и купине.

Претпоставља се да је манастир Урошевица задужбина краља Уроша I, по којем је и добио име.



Преузето са: Епархија.ме
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 16:20:51 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Црнча


Црнча, село на крајњем југу бјелопољског краја. У Црнчи има доста трагова из раније прошлости. Сам назив Црнча веома је стар и помиње се још у 13. вијеку. По народном предању село је добило име по великом броју калуђера који су живјели у овом мјесту, а који су носили црне мантије, па се и мјесто прозва Црнча јер се сво црњаше. Народ приповиједа да је на брду Градина живјело 12 калуђера који су службовали у цркви Светог Јована, што је врло могуће јер на брду Кулине постоји изворска вода која се зове Калуђеровац. Црнча је представљала заједно са црквом Светог Јована значајно мјесто Рашке области. Ово мјесто је била љетња резиденција патријараха и епископа. По подацима из 1226. године у цркви Светог Јована боловао је и умро насљедник Светог Саве Архиепископ Арсеније. По очуваном предању међу српским живљем у Црнчи Архиепископа Арсенија су на рукама пренијели од Црнче до Пећи.

У једном запису из 1365. године каже се да је дубровачки караван носио осам "печа" тканине до Црнче. Остаци цркве Светог Јована и данас су видљиви, мада су доста обрасли густим растињем. Цркву су бјежећи од турског зулума мјештани затрпали. Црква Светог Јована откривена је 1922. године, а остаци наслага земље и данас су уочљиви од свих страна, осим западне стране одакле се улази у храм. Житељи Црнче су самоиницијативно вршили откопавање овог храма и били су по свједочењу лијепо очувани дјелови живописа и са спољне стране; данас на жалост нису видљиви ови остаци фресака.

Преузето са: Епархија.ме
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 16:21:04 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Шудикова, стари манастир у обнови


Манастир Шудиково, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, налази се на десној обали Лима, на самом почетку Тифранске клисуре. Припада епархији Будимљанско-никшићкој, великој културној ризници, која је упамтила, не само Немањиће, већ и праскозорје хришћанства.

Сједиште јој је од оснивања 1219. год. у Будимљу, на обали Лима, тог српског Јордана, чија долина је још и прије Немањића, а нарочито у њихово вријеме, била центар културног, духовног и просвјетног живота, нарочито у периоду од 13. до 17. вијека.

Духовни и просвјетни живот, посебно је цвјетао у манастиру Шудикову, који је са својом "Шудиковском катедром", био активан културни центар за неколико стотина година, о чему свједоче и рукописне књиге, постале у "Шудиковској универзи", коју су још у то вријеме чиниле: учитељска, преписивачка, иконописачка и фрескописачка, као и медицинска школа.

Рукописне књиге, постале у Шудиковој универзи, иако разасуте по европским библиотекама, до данас су сачуване, и за историју народа, много драгоцјеније су од данашњих, штампаних.

Један од најстаријих писаних споменика настао у Шудикову јесте "Светоотачки зборник" који се данас налази у манастиру Свете Тројице у Пљевљима.

1573. год., митрополит будимски – Герасим, написао је познати Минеј који се данас чува у Народној библиотеци у Београду.

1592. год., јеромонах Данило написао је Псалтир који се данас налази у Бечу, а 1602. год., ђакон Михаило, написао је Молебник који се налази и чува у библиотеци грофа Уварова у Москви.

Чувена Шудиковска универза, његовала је и сликарску као и фреско-иконописачку школу, чији изданак је један од наших најпознатијих сликара са краја шеснаестог вијека, зограф Страхиња Будимљанин.

Од 1550. год. до 1620. год., овај велики мајстор шудиковске школе, осликао је фреско-декорације и иконе у великом броју цркава и манастира на пространој територији Пећке патријаршије као и манастирима источне Босне, Таре, Пиве, Мораче.

Претпоставља се да је манастир добио име према сједишту суда, обзиром да је све док није био разрушен 1738. год., служио и као саборна црква, поред које се налазио и црквени суд са сједиштем судика – судије, што показују и чињенице из његове тадашње топономије.

Занимљиво је напоменути да је метох манастира Шудикове, звани Урошевица, захваљујући природној појави ријеке понорнице, зване Свето врело, био својеврсно љечилиште за слијепе, умоболне, нероткиње, на коме се, према предању, и сам ослијепљени свети краљ Стефан Дечански лијечио.



Настојатељица манастира је монахиња Амфилохија (Драгојевић).

Контакт:
телефон: 051/701-028 и 068/203-079
manastir.sudikova@gmail.com

Преузето са: Епархија.ме
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 16:21:20 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2

~ Епархија западноамеричка ~



Епархија западноамеричка (енгл. Diocese of Western America) је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је господин Максим, а сједиште епархије се налази у Алхамбри.

Оснивање


Епархија западноамеричка је основана 1963. године. Први западноамерички епископ је Григорије (Удицки) (1963-83). После њега епископи ове епархије су били: Хризостом Столић (1988-92), Јован Младеновић (1994-2002), Максим Васиљевић (од 2006).

Потом, Епархија западноамеричка је арондирана сходно одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 21. маја 2009. године према којој је извршена арондација постојећих епархија Српске православне цркве: Средњезападноамеричке, Источноамеричке, Западноамеричке и Канадске Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади; и Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке. Тада су осим Епархије западноамеричке формиране још: Митрополија либертивилско-чикашка, Епархија источноамеричка, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка и Епархија канадска.

Преузето са: Википедиа
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 16:21:38 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Ево после дужег времена заврших тему, допуни, освежио, прерадио итд.
Било је тешко због недостатка времена, мањка информација итд. ал ваљда се исплатило

Линк од старе теме

 :flower: :flower: :flower:
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 15:07:27 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Svedok stvaranja istorije

Izgledas mi kao lutkica iz Trsta ;)

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke 15222
Zastava Puerto Pollo
OS
Linux Ubuntu
Browser
Chrome 17.0.963.56
mob
HTC Wildfire S
Ne interesuju me previse manastiri, koliko bih samo da pohvalim rad i vreme koje si ulozio da bi sastavio ovo. Vrlo pedantno i uredno.  =D>
Volim takve stvari da vidim. :chuckel:
IP sačuvana
social share

You sharpen the human appetite to the point where it can split atoms with its desire; you build egos the size of cathedrals; fiber-optically connect the world to every eager impulse; grease even the dullest dreams with these dollar-green, gold-plated fantasies, until every human becomes an aspiring emperor, becomes his own God...
...and where can you go from there? 

OPERATION: Smile
12 MAR 2012 | 16 MAR 2012
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 20408
OS
Windows XP
Browser
Chrome 46.0.2490.86
ako je bitno, kao moj doprinos, ako nije nek se brise, sam pocetak teme sa istorijom pravoslavne crkve nije tacan. ne zna se kada su srbi primili hriscanstvo, ali su iz izvora poznata tri talasa pokrstavanja: od latinskih svestenika odmah po naseljavanju, zatim za vreme cara vasilija I (867-886) od kada je poznat i prvi srbin sa hriscanskim imenom- stefan mutimirov sin, a zatim u vreme cirila i metodija i njihovih ucenika.

srbi nisu od pocetka bili pod jurisdikcijom ohridske arhiepiskopije jer ona nije postojala. srbi u primorju i kasnije bosni su bili pod latinskim biskupijama, a u zaledju je vrlo rano osnovana grcka episkopija u rasu, koja je krace vreme najverovatnije pripadala i bugarskoj patrijarsiji. posle pada bugarskog carstva pocetkom XI veka, bugarska patrijarsija sa sedistem u ohridu postaje ohridska arhiepiskopija.



mozda vredi pomenuti i da je uzdizanje u rang patrijarsije za vreme cara dusana bilo nekanonsko, kao i da su nekanonski preuzimane, da ne kazemo otimane, episkopije carigradske patrijarsije u korist novoosnovane srpske. to je jedan od razloga sto je carigradski patrijarh bacio anatemu na srkveni i drzavni vrh srbije koja je skinuta 1375. g. dobrim delom zalaganjem kneza lazara
« Poslednja izmena: 16. Nov 2015, 16:54:02 od dabisha »
IP sačuvana
social share
Prebrodićemo mi sve jade,
više se nećemo jadati,
ostvarićemo mi sve nade,
više se nećemo nadati.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost

....volim Republiku Srpsku.....

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 3093
mob
Nokia 
ma daj...

ko je ikad nesto dobio, da nije oteo?!~ :boxing:
IP sačuvana
social share
Edit by chelavi1: Potpis uklonjen zbog duzine!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 29 30
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.062 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.