Aktiviralo se klizište kod Priboja, ugroženo naselje
Ako se sruči, zatrpaće prugu
U protekle dve decenije sa odgovornima u ŽTP Beograd, Ministarstvu saobraćaja i drugim nadležnim organima održano je bezbroj sastanaka

PRIBOJ - Poslednjih meseci klizište kod Priboja ponovo je aktivno, pa zemljište sa četrdesetak kuća polako klizi ka pruzi Beograd - Bar i reci Limu. Postoji opasnost da dođe do prekida drumskog i železničkog saobraćaja, ali i gradskog vodovoda, telefonskih i elektrovodova, koji prolaze ugroženim delom, kao i velika opasnost od pada potpornih zidova i obrušavanja većih količina zemlje, koja bi mogla da ugrozi i ljude. Predsednik opštine Priboj, Milenko Milićević zatražio je hitnu pomoć od Vlade Srbije, a u pismu upućenom premijeru, ministarstvu za kapitalne investicije i ŽTP Beograd, ističe da je stanje ozbiljno i da ne treba odlagati sanaciju klizišta.

- Ako dođe do pada zidova i obrušavanja zemljišta, biće ugroženi učesnici u saobraćaju, doći će do blokade puta, pruge, prekida gradskog vodovoda, PTT i elektrovodova. Posebno napominjemo da su republički organi više puta konstatovali stanje klizišta i predlagali mere za sprečavanje težih posledica, ali do današnjeg dana ništa nije preduzeto, iako se stanje pogoršalo, piše u pismu predsednika opštine Milićevića.

Nadležni su se, po ko zna koji put, obavezali da će rešiti problem klizišta između starog i novog dela Priboja. Sada je Mila Bezmarević, načelnik Železničke inspekcije Ministarstva za kapitalne investicije, naložila ŽTP Beograd da do kraja juna sačini projekat prema kome će se izvoditi sanacija, pri čemu je prva faza proglašena hitnom. Zajedničkom inspekcijskom pregledu prisustvovali su i predstavnici opštine Priboj i Železnice, koji su se složili da ne bi smelo biti odlaganja sanacije. Klizište Glišina voda nalazi se neposredno uz magistralni put Priboj-Bistrica i železničku prugu Beograd-Bar i potiče još od izgradnje pruge. Sa ovom problematikom nadležni republički organi upoznati su još 1986. godine, kada su doneta dva izvršna rešenja po kojima, međutim, ništa nije preduzeto.

Izgradnjom barske pruge izvršeno je preusmeravanje postojećeg regionalnog puta, a napravljen je i potporni zid dužine 160 metara i visine četiri metra, sa podvožnjakom, s leve strane pruge u pravcu Bara, na 227. kilometru. Posle puštanja pruge u rad počele su da se pojavljuju pukotine na potpornom zidu i brojne deformacije na kolovozu. To je inspekcijskim kontrolama republičkih organa konstatovano više puta, a rešenjima je nalagana hitna sanacija.

Na desetine sastanaka održano je u protekle dve decenije sa odgovornima u ŽTP Beograd, Ministarstvu saobraćaja i drugim nadležnim organima. Sve je, na žalost, ostalo na zaključcima i obećanjima i ništa nije učinjeno da se problem reši. Republički sekretarijat za saobraćaj naredio je početkom 1991. godine ŽTP Beograd da sačini projekat i sanira klizište. Četiri godine kasnije ponovo je naređeno železnici da to učini, a kao krajnji rok postavljen je decembar 1995. godine.

Poslednji u nizu sličnih dopisa usledio je u februaru 2002, kada je načelnik Železničke inspekcije pri Ministarstvu saobraćaja naložio ŽTP-u i Institutu CIP da izrade projekat sanacije, sa rokom završetka do 30. oktobra te godine, ali ni tada ništa nije urađeno. Železničari, izgleda, svih ovih godina nisu obraćali pažnju na brojne inspekcije i sudska rešenja. Niko ovde ne sme ni da pomisli šta bi se desilo da brzi voz pun putnika naleti na odron, s obzirom da je iznad pruge klizište, a ispod reka Lim.

Izvor: Glas Javnosti

Izbeglica Savka Galović dva meseca živi u poplavljenoj kući

Od marta ne skida gumene čizme

Voda mi je izašla iz poda. Samo jedne noći počela da izvire odozdo. Niko nije bio da pita kako smo. Šta mogu kad nemam gde

Pokraj Obrenovca, nalazi se park, mala šuma Zabran, u njoj stotinak kuća, mahom vikendica, dok polovinu naselja čine kuće izbeglica iz Krajine prognanih posle akcije "Oluja" 1995. godine. Nadošla Sava, još joj metar falio da prevali nasip visok deset metara. Meštani se branili kako umeju, znaju i mogu. Svi se snašli, ali ne i Savka Galović, iz Gospića. Ona već puna dva meseca živi, kuva, spava, gleda televizor, komšije dočekuje i radi kućne poslove u vodi do kolena. U sobi, u kuhinji, trpezariji i kupatilu je oko 30 centimetara vode. Od marta Savka ne skida gumene čizme. Muku muči u rođenoj kući. Pobegla bi, sklonila se, samo da je imala gde. Sve je počelo 14. marta.

- Voda mi je izašla iz poda. Samo jedne noći počela da izvire odozdo. Nije mi bio prvi put, znala sam šta me čeka. Već treća mi je ovo poplava od kako sam izbegla. Prvi put pre koju godinu, voda je bila mesec dana, lane mesec i po. Ove godine evo već puna dva meseca. I neće da ode - kroz muku zbori Savka, koja gazi osmu deceniju života.
      

KOMŠIJA PAJA POSTAVIO DŽAKOVE

Savkin komšija Pavle-Paja Kukobat, koji je u Srbiju izbegao iz Glamoča, imao je sreću da mu se voda zaustavila pred kućnim pragom. Zapravo, htela je voda unutra, ali se Paja spasao u poslednji čas, jer je postavio džakove.
- Jedan jedini džak peska nisam dobio. Isto mi je bilo i prošle godine. Zaustavio sam vodu da mi ne uđe u kuću, ali mi je kupatilo neupotebljivo jer je malo niže i tu je stigla voda. U Bosni sam bio šumar, ostalo mi je malo čvrstine, pa trpim muku kako umem i znam. Ja i baba imamo visok pritisak, sada se nerviramo još više, ali šta možemo. Ratni vihor me je ovde doveo, i zato nikom ne želim da se žalim, ali me je mnogo pogodilo što sam prepušten sebi i svojoj muci - kaže deda Paja.
      
   
   

- Ujutru ustajem, čistim i izbacujem vodu koliko mogu. Postoje nekoliko izvora iz kojih ide voda, pa se do jutra kuća napuni blčata. Metlom teram blato i pesak napolje. Šta mogu kad nemam gde - jeca Savka. Iza sebe ima dva-tri rata. Od prvog dana, iako dete bila je u partizanima. Za vreme NDH ustaše su joj pobile sve rođake, samo deca su ostala živa. Hrvatska, za čiju se slobodu borila četiri godine, sada joj je oduzela dom, čak i penziju. Kada je počeo rat u Krajini, Hrvati su joj ubili sina Mileta. Sada ništa nema do ove male kućice koju je dobila od opštine Obrenovac, gde živi sa sinom Draganom, koji spava u maloj sobici na spratu.

- Prošla sam svašta. I danas sam ostala partizan, verna narodu. Prema svima pravedna, verujući da će nam u komunizmu biti bolje. Sada je ispalo da smo mi komunisti najcrnji od svih. Došle devedesete, rat u Hrvatskoj. Bila sam mobilisana, što kažu na prvoj liniji fronta. Žene su davale stražu tokom dana, a muškarci noću. Samo jedna pruga nas je delila od fronta na kojoj su bile "zenge". Uvek sam imala nadu da će moj Mile odnekle izaći. Bio je toliko pravedan, u njemu nije postojala ni kap nacionalizma. Ne ide mi u glavu da je neko mogao svirepo da mu oduzme život - veli Savka. Niko od nadležnih, od kako traje ovaj, njen poslednji košmar, nije došao da joj pomogne niti da pita kako joj je.

- Prepuštena sam sama sebi. Moj sin je bolestan, zaradi tek toliko da preživimo. Smeta mi voda. Bole me bubrezi i zglobovi...
Voda će se iz Savkine kuće povući tek kada se nivo Save spusti ispod nivoa kuće. A to je još nekoliko nedelja. Do tada će Savka mučiti svoju muku. A dogodine...


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Mladen Radulović

Najnovije procene troškova odbrane od poplava u Vojvodini
Voda "odnela" 400 miliona dinara

Najnovije procene troškova odbrane od poplava u Vojvodini pokazuju da će za ovaj posao biti utrošeno blizu 4,5 miliona evra. Prema kalkulaciji urađenoj u preduzeću "Vode Vojvodine", zaključno s jučerašnjim danom, troškovi odbrane od poplava su dostigli okruglo 400 miliona dinara, a moguća odstupanja u odnosu na ovaj iznos prilikom definitivnog utvrđivanja rashoda, neće biti veća od pet procenata.

"Radilo se zaista danonoćno i mnogo truda i para je uloženo da bismo se odbranili od poplava. Od ukupno 1.365 kilometara nasipa u odbrani je bilo 998, od čega u vanrednoj odbrani čak 826 kilometara. Izgradili smo 65 kilometara nasipa, napunili smo i ugradili 7.000 džambo i preko 600.000 običnih vreća sa peskom, na preko 40 kilometara nasipa je postavljena folija. Svakodnevno je radilo oko 400 vojnika, 120 civila i više stotina naših inženjera i tehničara. Angažovali smo i po 50 buldožera, 20 bagera, 30 kamina, na desetine različitih plovila...", nabraja stavke u troškovniku direktor "Voda Vojvodine" Branislav Radanović.

- Smatram da svi iz ovoga treba da izvučemo pouke i da zajednički izvršimo pritiske na republičku, pokrajinsku i lokalne vlasti da se već u budžetima za narednu godinu planiraju sredstva za potpunu sanaciju nasipa kako ne bismo ponovo došli u ovu situaciju - naveo je predsednik upravnog odbora "Voda Vojvodine" Jožef Kasa.


Izvor: Glas Javnosti \ R. Kukobat

Grobovi krenuli
Ponovo proradilo klizište u prigradskom naselju Teferič i još desetak grobova se pokrenulo, a u opasnosti je i groblje u dolini

KRAGUJEVAC - Klizište na groblju u kragujevačkom prigradskom naselju Teferič ponovo je proradilo. Krenulo je desetak grobova, a u opasnosti je i groblje u dolini. Troškovi prebacivanja samo jednog grobnog mesta veći su od sto hiljada dinara. Ukoliko krene celo brdo, teško je proceniti kakve će biti posledice. Proradio je deo Teferičkog groblja, koji se nalazi na takozvanom nasipu, sloju zemlje nasutom preko deponije.
   

Seoba groblja

Za sahranjivanje na tom potezu nije bilo saglasnosti nadležnih organa, pa su ljudi ukopavani na đubrištu, bukvalno na trulim automobilskim školjkama.
- Osim deset grobova koji se nalaze na desnoj ploči, u opasnosti je još najmanje dvadeset, a postoji rizik da se celo brdo pokrene i obruši na humke u dolini - kaže Zoran Stevanović, šef Službe za sahranjivanje u JKP "Gradska groblja".

Groblje u naselju Teferič nije pod njihovom ingerencijom, ali su "Groblja" već rezevisala nekoliko mesta na Bozmanu, gde će biti prebačene kosti pokojnika. Štab civilne zaštite naložio je mesnoj kancelariji u Teferiču da utvrdi stanje na terenu i da li je uređen odvod vode koja podriva seosko groblje.

Na groblju Teferič pre dva meseca ekshumirano je sedam grobova, takođe, zbog pokretanja klizišta. Tada su pukotine u zemlji bile i po metar duboke, a odron je krenuo ka desnom delu groblja, koje je sada ugroženo. Već tada se sumnjalo da celo brdo, koje je veštački napravljeno nasipanjem zemlje, može da se pokrene.

Na groblju u Teferiču nadomak Kragujevca stručne ekipe Javnog komunalnog preduzeća "Gradska groblja" juče su ekshumirale dva pokojnika i njihove ostatke prebacile na sigurnije mesto, groblje Bozman. Klizište koje je tu proradilo preti da grobove surva u jarugu.

Ova situacija, po svemu sudeći, nateraće mesne zajednice u okolini Kragujevca koje gazduju prigradskim i seoskim grobljima da preispitaju odluke o mestu sahranjivanja pokojnika i takozvanoj divljoj gradnji. Samo na Teferičkom groblju, gde je sada nastao problem, postoje dva vlasnika koji svoje njive parcelišu za grobna mesta. Seljaci prodaju grobna mesta za sumu od dve do pet stotina evra. Tačnije, na padini koja se sada obrušila, grobno mesto može da se kupi i za 150 evra.


Izvor: Kurir / (O. J.)

Obećano pa zaboravljeno

Polaganjem kamena temeljca u selu Bogdanje kod Trstenika, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić označio je 27. marta početak gradnje naselja za meštane čije je kuće srušilo klizište u tom selu.

Ilić je tada rekao da je rok za izgradnju naselja 90 dana i izrazio nadu da će radovi biti gotovi za 60 dana. U naselju će, najavio je, biti izgrađeno 40 kuća veličine od 70 do 115 kvadratnih metara, a prosečna vrednost jednog objekta iznosi 35.000 evra.

„Sve ide po dogovoru i obećanju, koje smo prošlog puta dali premijer Koštunica i ja“, rekao je tada ministar Velimir Ilić.

Međutim...

Ako je ministar rešen da zaista održi datu reč, moraće da angažuje vile - i to prekovremeno. One što noću rade.

Jer sedamdeset i nešto dana od onog kada je u zemlju zatrpao kamen temeljac, malo je šta niklo na 4,5 hektara pored regionalnog puta Trstenik-Kruševac.

Da l’ samo zbog kiše koja, istini za volju, i nije mnogo ozbiljno padala, na gradilištu ambiciozno ograđenom narandžastom plastičnom mrežom, nije bilo žive duše.

Tri zgrade stavljene pod betonsku ploču, još nekoliko u različitim fazama veće nedovršenosti, nekoliko betonskih temelja - to je spisak do sada urađenog. Vidi se da izgradnju finansira Vlada, jer svaki bi se drugi domaćin postarao da se grede, kad jednom budu uglavljene u krovne konstrukcije, ne krive.

- Dolazila komisija, rekli ni da deca u ovu kuću ne spavaju nikako - pokazuje Živka Nikolić pukotine na tavanici.

Ne zna dokle se stiglo sa obećanim novim domovima. „Gledali smo na televiziju, rekli da će da budu...“

Nabraja šta je njeno domaćinstvo dobilo kao pomoć: „Perinač, brašno, dva kila šećera, fidu... ono, kako se kaže... testeninu, zejtin, sardine... A davali ni i prašak i sapun.“

Danica Đurić, u čijem je dvorištu onaj precepljeni orah sa fotografije koja je obišla svet, nije voljna da priča.

- Na Kosovo ću da idem, kad nemam gde da živim i kad sam izbeglica - da budem izbeglica. Ministar Ilić kad je bio prvi put rek’o: ‘U ovu kuću da se ne ulazi uopšte...’, toliko je srušena. Ćerka mi odličan student, ne znam gde će sad kad dođe na raspust... Nove kuće? Kak’e nove kuće?!“

A tog dana kad je najavio završetak radova za 90, ili za 60 dana, ministar Velimir Ilić je prisustvovao otvaranju gradilišta i u selu Zlatari, u opštini Brus. Za sutradan je najavio početak radova i u Valjevu, Vlašcu kod Kraljeva, u Popovicima...

Govor je efektno završio rečenicom: „Uradićemo sve što je u našoj moći!“, a onda se, kao što je red, prolomio aplauz.



Izvor: Blic \ Momčilo Petrović

Obećano pa zaboravljeno

Polaganjem kamena temeljca u selu Bogdanje kod Trstenika, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić označio je 27. marta početak gradnje naselja za meštane čije je kuće srušilo klizište u tom selu.

Ilić je tada rekao da je rok za izgradnju naselja 90 dana i izrazio nadu da će radovi biti gotovi za 60 dana. U naselju će, najavio je, biti izgrađeno 40 kuća veličine od 70 do 115 kvadratnih metara, a prosečna vrednost jednog objekta iznosi 35.000 evra.

„Sve ide po dogovoru i obećanju, koje smo prošlog puta dali premijer Koštunica i ja“, rekao je tada ministar Velimir Ilić.

Međutim...

Ako je ministar rešen da zaista održi datu reč, moraće da angažuje vile - i to prekovremeno. One što noću rade.

Jer sedamdeset i nešto dana od onog kada je u zemlju zatrpao kamen temeljac, malo je šta niklo na 4,5 hektara pored regionalnog puta Trstenik-Kruševac.

Da l’ samo zbog kiše koja, istini za volju, i nije mnogo ozbiljno padala, na gradilištu ambiciozno ograđenom narandžastom plastičnom mrežom, nije bilo žive duše.

Tri zgrade stavljene pod betonsku ploču, još nekoliko u različitim fazama veće nedovršenosti, nekoliko betonskih temelja - to je spisak do sada urađenog. Vidi se da izgradnju finansira Vlada, jer svaki bi se drugi domaćin postarao da se grede, kad jednom budu uglavljene u krovne konstrukcije, ne krive.

- Dolazila komisija, rekli ni da deca u ovu kuću ne spavaju nikako - pokazuje Živka Nikolić pukotine na tavanici.

Ne zna dokle se stiglo sa obećanim novim domovima. „Gledali smo na televiziju, rekli da će da budu...“

Nabraja šta je njeno domaćinstvo dobilo kao pomoć: „Perinač, brašno, dva kila šećera, fidu... ono, kako se kaže... testeninu, zejtin, sardine... A davali ni i prašak i sapun.“

Danica Đurić, u čijem je dvorištu onaj precepljeni orah sa fotografije koja je obišla svet, nije voljna da priča.

- Na Kosovo ću da idem, kad nemam gde da živim i kad sam izbeglica - da budem izbeglica. Ministar Ilić kad je bio prvi put rek’o: ‘U ovu kuću da se ne ulazi uopšte...’, toliko je srušena. Ćerka mi odličan student, ne znam gde će sad kad dođe na raspust... Nove kuće? Kak’e nove kuće?!“

A tog dana kad je najavio završetak radova za 90, ili za 60 dana, ministar Velimir Ilić je prisustvovao otvaranju gradilišta i u selu Zlatari, u opštini Brus. Za sutradan je najavio početak radova i u Valjevu, Vlašcu kod Kraljeva, u Popovicima...

Govor je efektno završio rečenicom: „Uradićemo sve što je u našoj moći!“, a onda se, kao što je red, prolomio aplauz.



Izvor: Blic \ Momčilo Petrović