ashto crna gora ne moze da bude uspeshna ekonomija ? very simple :

1. turizam - infrastruktura nije bash razvijena ,prirodnih lepota ima ali opet ne neshto specijalno,destinacija nije bash mondenska ... sve u svemu mora da se ide na ekonomsku klasu turista - prema tome i cena rada tur.radnika ce biti niska i neredovna (sezonska)
2. pomorstvo - opet nema infrastrukture. s druge strane konkurencija zemalja kod kojih su porezi mali i svako moze da postane brodovlasnik je velika . reshenje je u polovnim brodovima i jeftinoj radnoj snazi - dakle opet niska cena rada ...
3. obrazovanje - mala drzava,mali poreski prihodi ,malo izdvajanje za obrazovanje - tj za dobro obrazovanje je potrebno ici u inostranstvo ,a to koshta ... rezultat - neobrazovana radna snaga ...
4. proizvodnja (i poljoprivredna i industrijska) - loshi prirodni uslovi ,slabo obrazovanje ,losha infrastruktura - na ovo zaboravite

reshenje: ono vec postoji i primenjuje se : kapital "sumnjivog" porekla koji se legalizuje na crnogorskim obalama naravno ,pri ovakvim poslovima gazde uzimaju najvishe a narod dobija mrvice ...

posledice: crna gora kao balkanska banana-republika (samo bez banana) sa malom bogatom elitom (bukvalno neke porodice) i gomilom lumpen-proleterijata koji prezivljava sa par stotina evra - to vam je sudbina i tu leka nema

Bf.... lupas i smaras. Pricas o necemu o cemu bukvalno ali bukvalno pojma nemas.
To sto nije mondensko mjesto ne znaci da polako ne postaje. Zasto bi Aman Resorts uzeo u zakup Sveti stefan (prosjecna cijena u njihovom smjestaju je 700$ na noc i puni su cijele godine). Zasto bi neko investirao 50+ miliona Eura u Hotel Splendid da bi napravio hotel sa 5+ zvjezdica. Zasto su slovenci investirali 30+ miliona Eura u Maestral. Zasto Irci investiraju 40+ miliona u Fjord. Zasto se u Adu planira investicija od 800+ miliona. Zasto Peter Munk gradi marinu za mega jahte u Tivtu...

Nema infrastrukture za pomorstvo. Luka Bar, Kotor, Zelenika.... Brodogradiliste Bijela... TI nemas pojma kolik prihod Crna Gora ima samo od pomoraca koji rade na stranim brodovima. Mjeri se milionima. Sad se kupuju i nasi brodovi po prvi put pod CG zastavom. Niko ne bi bio lud da ulozi da se to ne isplati. Opet ti pada u vodu argument.

Obrazovanje. Privatni fakulteti, skole su samo pokazatelj da postoji trziste i da su ljudi zainteresovani da se skoluju.

Proizvodnja. Za ono sto nam treba dovoljna samo da se reorganizuje. Losi prirodni uslovi? U CG nikad nije bilo mogucnosti za masovnu proizvodnju ali small scale production je i uvijek ce dominirati. Naravno uz par dobrih velikih privatizovanih kompanija.

Rjesenje. Nastaviti putem kojim se krenulo. Za par godina cemo vidjeti ko ce biti gdje.

I na kraju posto su svi tvoji postovi iskljucivo politicki obojeni (ovo nije tema vezana za politiku vec za biznis logistiku), a posto sam ja dovoljno kulturan i obrazovan da se ne upustam u takve price uzdrzacu se buducih komentara na tvoje eventualne postove na ovoj temi.

smeshan si prijatelju - u crnoj gori postoji svega nekoliko hotela sa 5 zvezdica (a u njima crnogorci i ne rade ).shto se tiche raspadajucih brodogradilishta sa tehnologijom iz 80-ih ,shta reci nego .... to shto ljudi rade za strane pomorske kompanije za bednu nadoknadu i jeste pokazatelj kakvo je stanje u crnoj gori. ja sam vec napisao kakve ce biti buduce crnogorske pomorske kompanije ,i to stoji. shto se tiche obrazovanja,postoje privatne shkole koje shkoluju one koji imaju da plate. javno shkolstvo je na niskim granama ,prema tome crna gora ce biti drushtvo u kojoj je vecina siromashna i neobrazovana. jednom rechju - banana republika bez banana 

kako ti lupas! pa mi u srbiji smo proporcionalno nepismeniji od montenigersa!

ako se urachuna romska i shiptarska populacija jesmo .ja nisam ni rekao da smo mi bolji trenutno od crnogoraca,samo imamo vece shanse jer imamo veci potencijal ,dok su oni zakovani za dno i tu ce i ostati ...

Paritet....
Kad narucujete robu iz inostranstva prevoz, cesto nije zanemarljiva stavka, pitanje je dogovora ko ga placa.
sto ce reci na kom paritetu kupujete robu. paritet je obavezna stavka u ino fakturi i ukoliko je nema  platicete carinu i na prevoz bez obzira da li je on uracunat u cenu ili nije. pariteti:
EXW ili Exworks - franko fabrika
FCA- franko prevoznik
CPT- prevoz placen do
CIP- prevoz i osiguranje do
DAF- isporuceno na granici
DDU- isporuceno neocarinjeno
DDP- isporuceno ocarinjeno
FAS- franko o bok broda
FOB- franko utovareno na brod
CFR- troskovi i prevoz
CIF- osiguranje i prevoz
DES- dobavljeno na brodu
DEQ- isporuceno na obali

mozda nekom zatreba...

odlicna vest za ozbiljne preduzetnike, ne morate vise da pristajete na zelenaske kamate bankarskog kartela!
prvi biznis andjeo u srbiji!

---

SEAF - partner za rast biznisa
2. april 2007. | Piše: B92
Ako ste vlasnik privatne firme sa pozitivnim poslovnim rezultatima i velikim potencijalom za rast, verovatno razmišljate da za širenje svog posla zatražite pomoć banke i pokušate da dobijete što povoljniji zajam.

Zamenik direktora SEAF South Balkan Fund Nikola Stefanović

Mogućnost je, takođe, da se obratite rođacima ili prijateljima koji bi bili spremni da vam pozajme nešto novca, kako biste kupili novu mašinu, izgradili magacin ili otvorili nekoliko radnih mesta.

Ako, pak, ne biste da razmišljate o otplati rata svakog meseca i ne želite nikome ništa da dugujete, možda je rešenje za vašu firmu partnerstvo sa investicionim fondom SEAF South Balkan Fund.

Iza relativno komplikovanog naziva, krije se u stvari globalna investiciona kompanija, čije je sedište u Vašingtonu, a koja od pre pola godine ima predstavništvo u Srbiji. Radi se o privatnom investicionom fondu koji nudi alternativni način finansiranja po principu «private equity» i to u privatne kompanija u zemljama u razvoju.     

«Private equity» investitori ulažu u finansiranje razvoja preduzeća koja pozitivno posluju i imaju veliku mogućnost za rast, kroz dokapitalizaciju. Zauzvrat oni dobijaju udeo, koji je uvek manjinski, u kapitalu kompanije i postaju poslovni partneri koji dele rizik poslovanja sa postojećim vlasnicima.
SEAF

SEAF je uložio više od 47 miliona dolara u preko 73 kompanije u regionu. Neke od njih posluju u prehrambenoj, industriji informacionih tehnologija, oblasti telekomunikacija, proizvodnje i distribucije lekova, trgovine i distribucije i izdavaštvo (dnevne novine).
SEAF i dalje aktivno investira u privatne kompanije u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. SEAF je osnovan 1989. godine u Vašingtonu, posluje u 20-tak zemalja, do sada je investirao u 250 kompanija i upravlja kapitalom od preko pola milijarde dolara.



Pravilo je da SEAF ulaže u privatne kompanije, u većinskom domaćem vlasništvu, preduzeća gde postoji spremnost vlasnika za dokapitalizaciju i u one gde postoji jednostavna vlasnička struktura, po mogućstvu dva do tri dominantna vlasnika.

Investitori ulažu u preduzeća koja su u fazi intenzivnog rasta da bi im u što kraćem roku, uz asistenciju iz oblasti strateškog, finansijskog i operativnog menadžmenta, povećali vrednost i time ostvarili profit i sebi i ostalim vlasnicima tih preduzeća.

Period u kojem ova vrsta fondova ostaje kao suvlasnik u privatnim preduzećima je ograničen i obično traje izmedju 4 i 6 godina, objašnjava zamenik direktora SEAF South Balkan Fund Nikola Stefanović i dodaje da se sam termin „private equity“ odnosi na ulaganje novca u kapital kompanija koje nisu listirane na berzi.

Takav način finansiranja uključuje investiranje u ranim fazama razvoja kompanija, preduzetni kapital, kapital za rast i razvoj preduzeća, preuzimanja od strane menadžmenta kompanija, mešoviti način investiranja u preduzeća i slično.

Prema njegovim rečima, koncept ulaganja u kapital privatnih preduzeća već duže je prisutan u razvijenim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Japan, Francuska i Izrael, a od skoro se javlja i kao najčešći način finansiranja preduzeća u Centralnoj, Istočnoj i Jugoističnoj Evropi.

Uz investicije «private equity» fondova razvile su se mnoge danas poznate kompanije u svetu, kao što su Apple, Compaq, Intel, Microsoft, Yahoo i Federal Express. «Private equity» način finansiranja karakteriše aktivno učestvovanje investicionih menadžera fonda u savetovanju vlasnika preduzeća kako bi se unapredilo poslovanje. Cilj je povećanje vrednosti kompanija čiji su vlasnici, a samim tim i poboljšanje konkurentnih prednosti tih kompanija, jačajuci time njihovu tržišnu poziciju.


Investitori, takođe, pomažu firmama u pripremi biznis planova, kreiranju strategije i marketinških planova, privlačenju finansijskih i strateških partnera i slično. S druge strane, preduzetnici se odriču jednog dela svog vlasničkog udela u preduzeću u vrednosti investicije fonda koji ulaže.

Stefanović kaže da kroz manjinski model ulaganja, SEAF zapravo ulazi u partnerstvo sa iskusnim menadžment timovima koji posluju dugi niz godina i veoma dobro poznaju tržište, te zbog toga imaju predispozicije za uspešno poslovanje i u budućnosti.

SEAF ne želi da svojim udelom predstavlja pretnju postojećim vlasnicima, već da kredibilitet pouzdanog partnera izgradi kroz svoj doprinos poboljšanju poslovanja firme u oblastima svoje eskpertize (strateški, finansijski i operativni menadžment). 

Prednost tog modela je što se interesi većinskog vlasnika i SEAF-a kao poslovnih partnera u potpunosti poklapaju i doprinose ostvarenju zajedničkih poslovnih uspeha u budućnosti.

Na pitanje zbog čega su predmet interesovanja samo privatne firme koje se ne kotiraju na berzi, on kaže da je to zato što SEAF kao aktivni investitor u privatnim preduzećima može da na najbolji način utiče na razvoj kompanija u koje je uložio. «U tome je kompetitivna prednost SEAF-a i on tako dodaje vrednost. Nije isto kupiti pet odsto akcija preduzeća koje je listirano na berzi i čekati da njihova vrednost poraste (tkz. portfolio investiranje) i uložiti 40 odsto u privatnu firmu koja tek treba da se razvije i svoju vrednost dokaže ili kroz prodaju strateškom partneru ili kroz izlazak na berzu.

„Private equity“

Iskustvo pokazuje da investicije „private equity“ fondova znatno utiču i na razvoj ekonomija zemalja u kojima fondovi posluju. Tako su, zahvaljujući «private equity» ulaganjima, Sjedinjene Američke Države postale lider u otvaranju novih radnih mesta.

Dok je u najvećih 500 firmi u Americi, tokom poslednjih deset godina izgubljeno preko četiri miliona radnih mesta, za to vreme su male privatne firme, potpomognute »private equity» kapitalom, kreirale preko 16 miliona novih radnih mesta.



U privatnim firmama je potrebno mnogo više raditi sa menadžmentom iz dana u dan i rešavati ključna pitanja u vezi sa poslovanjem nego što se to očekuje od portfolio investitora koji ulažu u akcije na berzi», ističe Stefanović.

Kako ističe, interesovanje firmi za partnerstvo sa SEAF–om je veliko i do sada je razgovarano sa predstavnicima 120 firmi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije, zemalja koje predstavništvo u Beogradu pokriva. Od toga, analizira se desetak potencijalnih za investiranje.

Stefanović ističe da proces odlučivanja o ulasku u investiciju zavisi od više parametara, a pre svega od same kompanije i brzine dostavljanja informacija neophodnih za analizu preduzeća.

«Ukoliko identifikujemo kompaniju koja u potpunosti zadovljava naše investicione kriterijume i biznis model i uvidimo spremnost vlasnika za saradnju, u mogućnosti smo da za relativno kratko vreme od oko mesec dana završimo celokupan proces analize i potpišemo finalni ugovor o saradnji sa većinskim vlasnikom», navodi on.

SEAF je spreman da u svaku od deset do 15 kompanija koje odabere iz te tri zemlje, uloži od 300 hiljada do 1,6 miliona evra. To znači da bi ukupne investicije mogle da dostignu i 24 miliona evra.   

Ocenjujući dosadašnje iskustvo u pregovorima sa kompanijama iz Srbije, Stefanović navodi da je interesovanje preduzetnika za takav vid finansiranja veliko pogotovo zbog toga što je vecina uvidela da se rast njihovih kompanija usporava tokom godina zbog otplaćivanja kredita koji umanjuju profitabilnost preduzeća.

S obzirom na to da su bankarski krediti, pored sopstvenih sredstava i pozajmica od rodbine i prijatelja, do sada bili jedini vid finansiranja preduzeća, vlasnici firmi koje prolaze kroz period brzog razvoja uviđaju prednosti dokapitalizacije kao atraktivnog vida finansiranja budućeg rasta svojih kompanija. SEAF nema strogo definisan industrijski fokus, već planira da investira u sva preduzeća koja poseduju izuzetan potencijal rasta i razvoja. Oslanjajući se na pozitivno iskustvo SEAF-ovih fondova u regionu i svetu, smatramo da su, između ostalog, sektor informacionih tehnologija, farmacija, trgovina, distribucija, pojedini segmenti poljoprivredne industrije (npr. proizvodnja organske hrane) i izdavaštvo (npr. dnevne novine) u Srbiji izuzetno atraktivni za ulaganje.


SEAF ne ulaže u kompanije koje se bave proizvodnjom duvana, alkoholnih pića (osim ako je procenat alkohola ispod 15 odsto) i oružja, igrama na sreću, i bilo kojom vrstom nemoralnih aktivnosti ili aktivnosti koje štete prirodnoj sredini.

Stefanović navodi da je jedna od prednosti investicionog fonda SEAF i potpuno transparentna struktura finansiranja. Na globalnom nivou, SEAF dobija sredstva od uticajnih internacionalnih finansijskih organizacija, kao sto su Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), SECO i FMO.

Što se tiče profita, on dolazi kao rezultat intenzivnog rada na povećanju vrednosti kompanije koji obično traje između četiri i šest godina. SEAF očekuje profit pri izlasku iz investicije koji se ostvaruje prodajom vlasničkog udela strateškom partneru ili postojećem većinskom vlasniku kompanije. SEAF ostvaruje i deo dobiti kroz isplatu dela dividendi srazmerno vlasničkom udelu u preduzeću. Takođe, u dogovoru sa vlasnicima, SEAF tokom prve godine, reinvestira svu dobit preduzeća u poslovanje da bi se kapital što brže oplodio i ostvario željeni rast i razvoj kompanije. Odluka o trenutku prodaje udela donosi se na osnovu dodatne vrednosti koju je SEAF pružio kompanijama,  kao i datom tržišnom momentu.

bump

imam pitanje, za  koje vec duo trazim logican odgovor.
milim  za pomoc

ako sam ja komitent, a neko X komisionar, kojim dokumentom da ja vratim robu iz njegovog skldista u moje skladiste.
napomena: ne verujem da je otpremnica, jer, kako je moguce da robu otprema neko ko nije vlasni iste

jel to ovo: